Sjedinjene Američke Države planiraju da obnove vojnu bazu iz doba Hladnog rata na jugu Grenlanda i uspostave još jednu na istočnoj obali ostrva, objavio je Rojters, pozivajući se na tri izvora upoznata sa dogovorom Vašingtona, Kopenhagena i Nuuka.
Prema navodima dva izvora, reč je o Narsarsuaku, gde su Amerikanci pedesetih godina prošlog veka zatvorili bazu "Blui vest jedan", i Mestersvigu, vojnoj ispostavi koju sada koristi "Sirijus", jedinica danskih specijalnih snaga koja patrolira psećim zapregama.
Očekuje se da sporazum bude potpisan danas, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, u 16.30 po srednjoevropskom vremenu.
Tekst dogovora nije objavljen, a izvori koji su govorili pod uslovom anonimnosti upozoravaju da detalji neće biti konačni do potpisivanja. Vlade Danske i Grenlanda nisu odmah odgovorile na Rojtersov zahtev za komentar.
Portparol Bele kuće odbio je da govori o pojedinostima, ponovivši ranije saopštenje da će sporazum "osigurati i zaštititi bezbednost Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država".
Kopenhagen, sa druge strane, ističe da dogovor stavlja bezbednost Arktika pod nadzor NATO-a, umesto da ona ostane isključivo u nadležnosti SAD i Danske.
Sporazum dolazi posle višemesečnih pritisaka američkog predsednika Donalda Trampa, koji je više puta izjavljivao da želi američku kontrolu nad Grenlandom. Pritom je odbijao da isključi upotrebu vojne sile ili ekonomske prinude radi preuzimanja te poluautonomne danske teritorije. Ogromna većina stanovnika Grenlanda protivi se toj ideji, pokazuju ankete na koje se poziva Rojters.
Trampove pretnje, koje su dostigle vrhunac u januaru, izazvale su diplomatsku krizu unutar NATO-a i podstakle Dansku i Grenland da pregovorima sa Vašingtonom pokušaju da ublaže pritisak.
Tokom Hladnog rata SAD su na Grenlandu imale 17 vojnih objekata i više od 10.000 pripadnika vojnog osoblja. Danas je u funkciji ostala samo američka svemirska baza "Pitufik", sa oko 150 vojnika.