Neprijatna istina: Zašto bi EU mogla dvaput da izgubi u slučaju protiv Ališera Usmanova

EU je podeljena po pitanju da li ukinuti sankcije ruskom biznismenu Ališeru Usmanovu. Saveznici Brisela u Kijevu nisu zadovoljni, ali alternativa – pravni sukob – mogla bi da dovede u pitanje celokupan sistem sankcija ovog bloka.

Ambasadori zemalja članica EU sastali su se u ponedeljak kako bi razgovarali o slučaju Usmanova. Prema navodima "Juronjuza", Francuska se zalagala za uklanjanje Usmanova sa "crne liste" u zamenu za to da Azerbejdžan oslobodi dvojicu navodnih francuskih špijuna.

Potez očajnika bez presedana: EU produžila sankcije Rusiji za samo nedelju dana

Irska, koja trenutno predsedava EU, predložila je da se Usmanov i Mihail Fridman – još jedan ruski biznismen – uklone sa liste sankcionisanih, pod uslovom da EU produži režim sankcija Rusiji na 36 meseci umesto uobičajenih šest.

Nakon druge runde pregovora u ponedeljak, koja se odužila duboko u noć, predstavnici EU nisu uspeli da se dogovore o uklanjanju Usmanova i Fridmana sa liste. To znači da nije postignut dogovor ni o produženju sankcija koje je blok uveo.

Usmanov se nalazi u središtu rasprave koja bi mogla da sruši jedan od ključnih stubova politike EU kada je reč o sankcijama usmerenim protiv pojedinaca.

Kao veoma uspešan preduzetnik u poslednjim godinama postojanja Sovjetskog Saveza, ovaj rusko-uzbekistanski biznismen je tokom brze privatizacije devedesetih godina preuzeo kompanije u sektoru metalurgije i rudarstva, 2006. godine ušao u svet medija kupovinom ruskog lista "Komersant", a tokom naredne decenije uvećao svoje bogatstvo nizom promišljenih ulaganja u kompanije kao što su "Epl", "Tviter" i "Fejsbuk".

Usmanov, za koga se veruje da je sedma najbogatija osoba u Rusiji sa imovinom vrednom više od 16 milijardi dolara, našao se pod sankcijama EU četiri dana nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine.

Mediji u EU: Nepouzdani izvori

Prema rečima advokata Usmanova, Brisel je sve svoje "razloge i dokaze" za uvođenje sankcija ovom milijarderu crpeo iz "objava u masovnim medijima i na društvenim mrežama".

U pismu upućenom Evropskom savetu prošlog meseca, pravni tim Usmanova tvrdio je da su ti dokazi pred sudovima u svih 27 država članica EU dokazani kao lažni.

Još 2022. godine, Usmanov je pokrenuo široku kampanju sudskih sporova protiv novina i drugih medija koji su pogrešno izveštavali o njegovim poslovnim vezama sa ruskom vladom i opisivali ga kao "Putinovog omiljenog oligarha".

Usmanov je dobio sporove protiv nemačkog lista "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ), koji je tvrdio da on koristi svoje bogatstvo "u interesu ili po nalogu Kremlja", protiv nemačkog javnog emitera ARD, koji ga je povezivao sa "šemom podmićivanja", kao i protiv luksemburške medijske kuće "Mediahuis", koja ga je označila kao vlasnika sankcionisane superjahte zaplenjene u Hamburgu.

Među njegovim drugim pravnim pobedama su i presude protiv časopisa "Forbs", nemačkog lista "Tagešpigl", austrijskog "Kurijera" i švajcarskog "Blika"; svi oni su se u svojim pričama o vezama Usmanova sa Kremljem oslanjali na lažne tvrdnje pokojnog aktiviste i protivnika Kremlja Alekseja Navaljnog.

Evropski savet na udaru optužbi

Od 2022. godine, kako se navodi u pismu njegovih advokata, ispravljeno je više od 3.200 članaka o Usmanovu, a 1.300 je uklonjeno u 60 zemalja. Upućeno je gotovo 100 opomena pred tužbu i zahteva za obustavu spornih aktivnosti, a uklonjeno je 58.000 objava i oglasa na internetu koji su se odnosili na ovog biznismena, pri čemu su se mnogi od njih "oslanjali na narativ Saveta".

U međuvremenu, Evropski savet je tiho uklonio najmanje 18 dokumenata iz svojih "dokaznih paketa" protiv Usmanova, navodi se u pismu.

Potez očajnika bez presedana: EU produžila sankcije Rusiji za samo nedelju dana

"Talas povlačenja navoda i brisanja informacija – koji dolazi od istih onih izvora koji su korišćeni kao osnov za odluku o uvođenju sankcija – mora se prihvatiti kao dokaz koji ide u prilog nevinosti", napisali su advokati Usmanova.

"Ukratko, navodi koji su korišćeni za zadržavanje Usmanova na listi sankcionisanih lica diskreditovani su i opovrgnuti u svih 27 država članica EU."

Dilema EU

Sud pravde EU je već odbacio dva pokušaja Usmanova da uloži žalbu na odluku o njegovom stavljanju na "crnu listu".

Odbacujući drugi pokušaj prošlog septembra, sud je presudio da se odluka Saveta o sankcionisanju Usmanova zasnivala na "konkretnom, preciznom i doslednom" skupu dokaza.

Međutim, čak je i "Politiko" – medij koji briselska elita rado koristi za plasiranje informacija – izvestio da su "dokazni materijali" korišćeni za opravdavanje sankcionisanja ličnosti poput Usmanova često "na brzinu sastavljeni" i zasnovani na "klimavim dokazima".

"Politiko" je, inače, 2023. godine otkrio da su dokazi protiv ruskog biznismena Grigorija Berezkina poticali iz članaka koje je napisao čet-bot kao i sa veb-sajta pod nazivom "Ruski zločini", čiji su autori bili nepostojeći novinari. Jedan od dosijea sa dokazima pozivao se na oglas u ruskom časopisu o stilu života i kuvanju, dok se drugi oslanjao na ukrajinski sajt sa tračevima. Berezkin je tog septembra uklonjen sa crne liste EU.

Od tada je sa liste uklonjeno više od desetak pojedinaca.

Zadržavanje Usmanova na listi moglo bi da izloži EU novim pravnim izazovima i moglo bi dovesti do toga da još više poverljivih dosijea Saveta EU postane javno dostupno. Potvrda da je veliki deo dokaza nepouzdan možda je ohrabrila gotovo 3.000 pojedinaca i pravnih lica, koje je Brisel sankcionisao zbog sukoba, da i sami pokrenu pravne sporove. 

No, zaključuje RT internešenel, niz pravnih pobeda koje je Usmanov izvojevao nad najuglednijim medijima zapadne Evrope šalju važnu poruku EU: sve dok veruje u ono što sama sebi govori o Rusiji i Rusima, pravno tlo na kojem stoji izuzetno je klimavo.