Saksonija-Anlaht, Meklenburg-Zapadna Pomeranija, Berlin... To su savezne države u kojima je Mercova CDU doslovce zbrisana. Nemački kancelar je ocenio da poraz u severoistočnoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija predstavlja "katastrofu", jer njegova stranka nije uspela da pređe čak ni cenzus.
Merc je time potvrdio svoj status najnepopularnijeg kancelara u čitavoj istoriji posleratne Nemačke. Neki drugi državnik bi u takvim okolnostima raspustio saveznu skupštinu i raspisao nove izbore, i tako barem sačuvao obraz. Ne i Fridrih Merc.
"On ne želi ni da čuje za ostavku i namerava da sprovede svoje reforme, koje su nepopularne koliko i on sam. Pritom, niko više ne veruje da će uspeti da ostane na vlasti do kraja mandata", piše francuski "Liberasion".
Kako prenosi britanski "Sandej tajms", Merc nema mnogo prijatelja u politici. Jedan od najodanijih je Torsten Fraj, njegova desna ruka u Bundestagu, koji već neko vreme neumorno ponavlja da će njegov šef prebroditi krizu i da je promena na čelu vlade poslednje što je ovoj zemlji sada potrebno.
Posljednja linija odbrane kancelara
U Berlinu, međutim, prevladava mišljenje da sve to deluje očajnički, kao posljednja linija odbrane kancelara, koji je ostao bez energije, ideja i podrške. Ako je neke ideje ikad i imao.
I u kosmopolitskom i izrazito "ne-nemačkom" Berlinu, AfD je ostvario rezultat koji se može nazvati izuzetnim, budući da više od četvrtine Berlinaca ima dvojno državljanstvo i da je grad suštinski multikulturalan, pri čemu etnički Nemci čine tek nešto više od manjine.
Takođe, u Berlinu je SPD, koji je dugo vladao prestonicom od skoro četiri miliona stanovnika, pretrpeo toliko težak poraz da je završio na petom mestu. Međutim, u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji regionalna liderka SPD-a Manuela Švezig se beskompromisno distancirala od sopstvene stranke i za to bila nagrađena drugim mestom.
Ne i prvim, jer je ta pozicija pripala AfD-u.
Rezultat Manuele Švezig se sada predstavlja kao veliki uspeh. To dovoljno govori o očajanju, u koje sve više zapada nemački politički establišment.
"Vatreni zid" nije rešenje već simptom slabosti sistema
Merc namerava da prema AfD-u i ubuduće nastavi sa politikom "vatrenog zida". Kada je preuzeo vođstvo nad CDU-om, Merc je obećao da će prepoloviti podršku AfD – danas ga optužuju da je doprineo rastu njene popularnosti.
Uporište AfD-a je nekadašnja Istočna Nemačka, ali njen uticaj se sada širi na celu zemlju. "Vatreni zid" oko AfD-a, primećuje analitičar Bob Hikok na sajtu "Multipolar pres", nije rešenje, već simptom slabosti sistema, koji ne može da zaustavi rast ove stranke. To, takođe, znači ostaviti istočnu polovinu zemlje bez prava glasa.
Merc je optuživao AfD za "desni ekstremizam" i za "fašizam". Isto je i sa inostranim mejnstrim političarima i medijima – poput britanskog "Gardijana" i Bi-Bi-Sija – koji se predstavljaju se kao branioci demokratije i protivnici fašizma. Za njih, "fašisti" i "ekstremni desničari" su AfD.
Na primer, poljski premijer Donald Tusk izjavio da samo „idioti mogu da slave“ pobedu AfD-a.
Drugim rečima, nema demokratije za neprijatelje demokratije ("idiote"). Glas naroda je nekada bio "glas Božji", ali sada je tu glas BlekRoka, koji kancelaru šapuće iz tmine.
Čudni neki "fašisti", i još čudniji "antifašisti". AfD se zalaže za ukidanje sankcija Rusiji i traži obnovu "Severnog toka", dok CDU, kao i većina etabliranih stranaka u Nemačkoj, podržavaju neonacistički režim Zelenskog u katastrofalnom proksi ratu NATO-a protiv Rusije, primećuje poznati britanski poznati publicista Finijan Kaningam za sajt "Fondacija strateške kulture" – oni šalju oružje Kijevu i rasipaju javni novac na ukrajinsku huntu, što postepeno razara evropska društva.
Zaista, živimo u čudna vremena, u kojima je crno belo, a belo crno.
Vetrovi pobune
Merca u Nemačkoj često opisuju kao "sivog kancelara", kancelara mišje boje, koji je prekomandovan na svoju današnju poziciju iz "BlekRoka", američkog investicionog fonda, u kome je zauzimao visoke pozicije.
Međutim, izborni rezultati CDU ne ostavljaju prostora za izgovore. Ne nude ni izlaz za Merca – neubedljivog kancelara, koji je dosledno služio interesima stranog kapitala i težio ratu sa Rusijom, suprotno preovladavajućem javnom mnjenju u zemlji, piše italijanski pisac Andrea Marćiljano na sajtu "Elektomagacine".
U stvari, dodaje on, Merc upravo drhti, jer se njegova CDU suočila sa istorijskim debaklom.
Štaviše, za Merca utehe nema ni u Berlinu, nastavlja Marćiljano, gde je stranka završila na drugom mestu – iza Linke (Levice), stranke koja je preuzela deo glasova SPD-a i zalaže se za radikalne politike koje je teško pomiriti sa stavovima tradicionalnih stranaka.
Bilo kako bilo, jedna činjenica je sada neosporna: CDU klizi ka padu, koji je sveobuhvatan i nezaustavljiv. Padu koji je, smatra ovaj autor, na kraju krajeva, ništa drugo do posledica političkog samoubistva.
CDU zahvata pravi politički zemljotres, a izgleda da nešto slično predstoji i čitavoj Nemačkoj.
Izgleda da Merc ne želi da shvati ozbiljnost situacije; on ostaje čvrsto prikovan za vlast. I želi da po svaku cenu sprovede svoje reforme, koje se svode na novu militarizaciju Nemačke, što znači smanjenje ili ukidanje mnogih socijalnih davanja.
Merc to i ne krije. Nemci će, izjavio je, takođe morati više da rade.
Izgleda da rat protiv Rusije nije samo interes krupnog inostranog kapitala – pre svega, američkog – već je postao i njegova lična opsesija.
Kroz CDU sada duvaju novi i snažni vetrovi, kaže Marćiljano, a to su vetrovi pobune.
Kako se osloboditi teškog tereta Fridriha Merca
Mnogi u nemačkom rukovodstvu smatraju da se kolaps može zaustaviti samo oslobađanjem od teškog tereta koji predstavlja Merc. Reč je o novom vetru koji bi mogao da ukloni Merca iz kancelarske fotelje pre nego što on uspe da uvuče Nemačku – i Evropu – u krajnje nepromišljen rat sa Moskvom.
Inače bi vetrovi pobune lako mogli da zaduvaju u čitavoj Nemačkoj.
Zapravo, potrebna je nova politička era, koja će okončati ratoborni stav, koji ne uživa podršku nemačkog naroda. Potreban je hitan zaokret nemačke politike, koja će smanjiti napetosti sa Rusijom i pokušati da ponovo uspostavi tokove ruskog gasa i nafte.
Za takvu politiku se danas zalaže AfD, uočava Marćiljano – stranka koja se sve više profiliše kao branilac nemačkih interesa i koju birači za to nagrađuju na izborima.