Evropske članice NATO-a trebalo bi da preuzmu veću odgovornost za bezbednost na Bliskom istoku, poručio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute. On je takođe branio američko-izraelski rat protiv Irana i ocenio da bi evropske članice trebalo da manje troše na socijalne programe, a više na vojsku.
Rute je ove izjave dao u utorak na događaju Čikaškog saveta za globalna pitanja u Ajovi, nakon što je upitan da iznese argumente u prilog NATO-u pred Amerikancima, odnosno da objasni šta oni dobijaju od toga.
On je Bliski istok opisao kao "evropsko dvorište", a ne "dvorište Sjedinjenih Država", tvrdeći da je rat Vašingtona protiv Teherana bio neophodan, ali da su Sjedinjene Države morale da ga pokrenu jer "Evropljani, na neki način, nisu imali dovoljno kapaciteta da to sami urade".
"U budućnosti, ono što dobijate od snažnijeg NATO-a jeste da Evropljani mogu sami da se brinu o svom dvorištu", rekao je Rute.
Američko-izraelski rat protiv Irana, pokrenut krajem februara, izazvao je velike nesuglasice unutar NATO-a, pošto je nekoliko evropskih članica odbilo da podrži Vašingtonovu ratobornu politiku. Španija je odbila da dozvoli američkim ratnim avionima da koriste njene baze, što je izazvalo gnev američkog predsednika Donalda Trampa. Nemačka i Velika Britanija opisale su sukob kao "ne naš rat", ali nisu osudile Sjedinjene Države i Izrael.
Tramp je od tada više puta optuživao evropske saveznike da ne ispunjavaju svoje obaveze prema NATO-u i tvrdio da "NATO nije bio tu kada nam je bio potreban". U aprilu je američki ministar odbrane Pit Hegset rekao da je budućnost NATO-a neizvesna i da Vašington trenutno ne može ponovo da potvrdi svoju posvećenost kolektivnoj odbrani.
Rute je u utorak takođe tvrdio da je raspodela tereta unutar NATO-a nepravedna, jer evropske članice mnogo troše "na penzije i socijalnu zaštitu", dok Vašington mora da izdvaja više sredstava za naoružanje, ali bi "takođe želeo da troši više na sve te druge uzvišene, predivne stvari, ali ne može, jer mora toliko da troši na odbranu".
On je povećanje cilja NATO-a za izdvajanja za odbranu sa dva odsto na pet odsto BDP-a opisao kao "element pravičnosti" i deo procesa "izjednačavanja".
Rute je takođe ponudio da pomogne u "zaštiti Sjedinjenih Država od pretnji Rusije" i Kine, kao i da spreči da Arktik "postane militarizovan od strane Rusa i Kineza".
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je prošlog meseca da je Moskva prvenstveno zainteresovana za "očuvanje Arktika kao područja mira i saradnje" i optužio NATO da "gura region ka militarizaciji". Njegove izjave usledile su nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ranije ove godine predložila da se povećana vojna potrošnja EU iskoristi za nabavku "opreme spremne za upotrebu na Arktiku".