Kineski predsednik Si Đinping stigao je u Vašington na razgovore visokog uloga sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, pri čemu mu je priređen neuobičajeno svečan lični doček, dok se dvojica lidera pripremaju da razgovaraju o sporovima koji se kreću od trgovine i Tajvana, do Irana i veštačke inteligencije.
Tramp i prva dama Melanija Tramp dočekali su Si Đinpinga i njegovu suprugu Peng Lijuan u sredu u vazduhoplovnoj bazi Endrjuz, umesto da sačekaju njihov dolazak u Beloj kući.
Postavljen je crveni tepih dug oko 30 metara i počasna vojna straža, dok su tokom ceremonije dva bombardera B-1 izvršila prelet. Tramp je kasnije rekao da veruje da je kineska delegacija cenila takav prijem.
Dolazak se poklopio sa još jednim znakom smirivanja tenzija, pošto je američki ministar finansija Skot Besent objavio da su Vašington i Peking dogovorili produženje aktuelnog trgovinskog primirja do 10. januara. Prema tom dogovoru, obe strane su smanjile carine i uzdržale se od uvođenja novih ograničenja dok se pregovori nastavljaju.
Tramp i Si Đinping trebalo bi da održe suštinske razgovore u Beloj kući. Uprkos ceremonijalnom dočeku, oba lidera ulaze u razgovore sa značajnim ekonomskim i geopolitičkim polugama uticaja, navodi se u analizi dopisnika RT-a Konstantina Rožkova.
Jedno od najnovijih sredstava pritiska Vašingtona jeste zakon o sankcijama koji je Tramp potpisao prošle nedelje. Zakon daje američkom predsedniku ovlašćenje da uvede carine od čak 100 odsto velikim uvoznicima ruskih energenata što bi potencijalno moglo da obuhvati i Kinu.
Tajvan je još jedna moguća tačka sukoba. Tramp je odložio paket naoružanja za ostrvo vredan oko 14 milijardi dolara i otvoreno opisao prodaju oružja kao sredstvo za pregovaranje u odnosima sa Pekingom.
"Sjedinjene Američke Države trebalo bi da pokažu izuzetan oprez kada je reč o prodaji oružja kineskom regionu Tajvanu", izjavio je danas portparol kineskog Ministarstva odbrane Điang Bin.
Điang je rekao da bi vojni odnosi SAD i Kine trebalo da ostanu stabilni, zdravi i održivi, ističući da je pitanje kineskog regiona Tajvana "najvažnije pitanje" u odnosima dve zemlje, a očuvanje mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu njihov najvažniji zajednički interes.
Međutim, Peking ima značajne poluge uticaja kroz kritične minerale. Takvi materijali od ključnog su značaja za automobile, elektroniku i sofisticiranu vojnu opremu.
Ova zavisnost povezana je i sa nastojanjima Vašingtona da obnovi zalihe naoružanja iscrpljene tokom rata sa Iranom.
Teheran bi stoga mogao da postane još jedna tema pregovora. Tramp je javno rekao da je zatražio od Si Đinpinga da se ne uključuje dublje u sukob, dok je Vašington takođe nastojao da ograniči ekonomske veze Kine sa Teheranom.
Veštačka inteligencija predstavlja još jedno veliko područje nadmetanja. SAD i dalje kontrolišu pristup mnogim najnaprednijim čipovima, dok kineske kompanije smanjuju zaostatak razvijanjem jeftinijih modela veštačke inteligencije. Uoči samita, Besent je rekao da su dve vlade razgovarale o uspostavljanju američko-kineskog dijaloga o veštačkoj inteligenciji, kao i mehanizma za međusobno obaveštavanje o ozbiljnim incidentima povezanim sa veštačkom inteligencijom.
"Boing" na čekanju
Nade da će Kina najaviti dodatnu kupovinu aviona kompanije "Boing" sve su manje, ali konačna odluka još nije doneta, rekle su dve osobe upućene u pregovore, preneo je Rojters.
Proizvođač aviona sada pokušava da finalizuje majski dogovor prema kojem bi Kina kupila 200 aviona, umesto ranije očekivanog novog obavezivanja na kupovinu još stotina aviona. Privremeni dogovor postignut u okviru poslednjeg samita američkog predsednika i njegovog kineskog kolege ponovo je uključio "Boing" u konkurenciju za kineske porudžbine aviona.
Američki proizvođač aviona praktično je bio isključen sa kineskog tržišta od 2017. godine, dok je evropski konkurent "Erbas" nastavio da povećava svoj tržišni udeo na jednom od najvećih svetskih vazduhoplovnih tržišta.
Očekuje se da će Kina do 2045. godine naručiti oko 9.000 novih aviona, više nego bilo koji drugi region.
Od dva ovogodišnja samita Trampa i Si Đinpinga očekivalo se da pokrenu novi talas "boingovih" porudžbina. Uoči prolećnog samita, predstavnici "Boinga", Kine i SAD razgovarali su o dogovoru koji bi mogao da obuhvati čak 500 aviona.
Posle majskog samita, izvršni direktor "Boinga" Keli Ortberg rekao je da je dogovor o 200 aviona, manji od očekivanog, predstavljao "početnu tranšu" porudžbina i da je stvarni uspeh ponovno otvaranje kineskog tržišta.
Analitičari u oblasti vazduhoplovstva očekivali su da će danas uslediti još jedna velika porudžbina, ali je Ortberg prošle nedelje umanjio očekivanja u vezi s tom mogućnošću.
"Biće uspeh ako porudžbina za 200 aviona bude sačuvana", saopšteno je.
Skot Kenedi, stručnjak za Kinu u Centru za strateške i međunarodne studije rekao je da posredovanje u novim dogovorima o kupovini putničkih aviona nije među glavnim prioritetima ovog samita.
Prema njegovim rečima, američki i kineski zvaničnici su više usredsređeni na produžavanje trgovinskog primirja i razgovore o zaštitnim merama u oblasti veštačke inteligencije, prodaji oružja Tajvanu i trgovinskim sporazumima.