Nastojanja američkih energetskih kompanija da ojačaju svoj uticaj na Zapadnom Balkanu izazivaju "zabrinutost" u EU da bi region mogao da postane zavisan od američkih fosilnih goriva – i to u trenutku kada pokušava da ispuni ciljeve u oblasti čiste energije kako bi se što više približio Uniji.
Albanija, samoproglašeno "Kosovo" i Bosna i Hercegovina izrazile su interesovanje za kupovinu velikih količina tečnog prirodnog gasa iz SAD, kao i za izgradnju infrastrukture koja bi omogućila njegov uvoz. Ističu da im je gas potreban kao prelazno gorivo dok smanjuju uvoz ruskih energenata i potrošnju uglja, i prelaze na obnovljive izvore energije – što su sve ključni zahteve za sve koji teže članstvu u EU.
Međutim, zvaničnici EU dovode u pitanje neophodnost ili poželjnost tih projekata, s obzirom na to da je potražnja za gasom na domaćem tržištu ovih zemalja trenutno zanemarljiva ili nepostojeća. Preplavljivanje ovih tržišta gasom nosi rizik od stvaranja dugoročne zavisnosti od tog energenta i povećanja zavisnosti od uvoza iz inostranstva, navode iz Brisela.
EU teži da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte na nulu do 2050. godine i poveća upotrebu obnovljivih izvora energije, a nove članice EU morale bi da se pridržavaju tih zahteva. Zvaničnici EU strahuju da bi povećanje uvoza gasa moglo da ugrozi te ciljeve.
Međutim, američki sektor za gas koristi priliku koju pružaju zabrana uvoza ruskog gasa u EU i poremećaji na globalnom tržištu izazvani sukobom u vezi sa Iranom, kako bi sklopio niz ugovora o snabdevanju u širem regionu, u skladu sa izričitom doktrinom Trampove administracije o "energetskoj dominaciji".
"Zemlje... u okviru svojih širih težnji da se pridruže EU, preuzele su obaveze dekarbonizacije, određivanja putanje i njenog praćenja, kao i postepenog napuštanja fosilnih goriva", rekao je "Politiku" Andraš Hujber, zadužen za energetsku diplomatiju izvršnog tela EU za Zapadni Balkan. U tom kontekstu, dopremanje gasa u region "čini se da je u suprotnosti sa ovim vitalnim ciljem dekarbonizacije", rekao je on.
Dodao je da bi ti ugovori mogli da prevaziđu cilj zamene ruskih isporuka i "doprinesu... povećanju emisije ugljenika u regionu. Ne bi trebalo da uvodimo gas na tržišta koja ga nemaju."
Naveo je primer preliminarnog sporazuma između Vašingtona i Bosne i Hercegovine o izgradnji gasovoda za transport gasa sa Krka, hrvatskog ostrva u Jadranskom moru. Projekat je praćen kontroverzama otkako je parlament BiH ranije ove godine usvojio zakon kojim se kompanija AAFS – mala firma koju vode bliski saradnici američkog predsednika Donalda Trampa – određuje kao glavni operater gasovoda. To je, pored zabrinutosti zbog dekarbonizacije, izazvalo i optužbe za korupciju.
Zvaničnici EU su takođe upozorili da bi to moglo ugroziti kandidaturu BiH za članstvo u EU, navodi "Gardijan".
Portparol Ministarstva energetike SAD nije direktno odgovorio na pitanja o transparentnosti potencijalnih sporazuma ili riziku od dugoročnog vezivanja za LNG, ali je naveo da će ta saradnja "podstaći stabilnost u regionu, sniziti cene energenata i ojačati trgovinu i prosperitet".
Ovi komercijalni poduhvati pomoći će Albaniji i Bosni i Hercegovini da "smanje zavisnost od ruskog gasa" tako što će ga zameniti američkim LNG-om, dodao je portparol.
Odbrana LNG-a
Uprkos kritikama zvaničnika EU, balkanski zvaničnici koji su govorili na skupu u Beču tvrdili su da su potencijalni sporazumi sa SAD neophodni radi usklađivanja sa zelenom tranzicijom EU, koja će zahtevati znatne količine gasa kako bi se obezbedilo pouzdano "bazno" napajanje energijom kada nestabilni izvori zataje, a upotreba uglja se postepeno ukida.
U Albaniji, hidroenergija — koja dominira u energetskom miksu — postaje sve nepouzdanija jer suše uzrokovane klimatskim promenama smanjuju vodostaj reka, naveo je zvaničnik albanske vlade koji je želeo da ostane anoniman.
To stvara potražnju za prirodnim gasom, koji zagovornici predstavljaju kao "prelazno gorivo" sposobno da podrži elektroenergetske mreže dok se kapaciteti obnovljivih izvora energije još uvek razvijaju. Trenutno, gas čini samo 1,8 odsto energetskog miksa te zemlje.
Zvaničnik je rekao da je izgradnja gasne infrastrukture od vitalnog značaja za diversifikaciju i sigurnost snabdevanja, kao i za podršku planovima Albanije da izgradi regionalno gasno čvorište u gradu Valoni na jugu zemlje.
U međuvremenu, proces napuštanja ruskog gasa – pri čemu se od kandidata takođe zahteva da se usklade sa postepenom zabranom gasa koju sprovodi EU – stvorio je prazninu na tržištu. BiH, na primer, postoji samo jedan gasovod za snabdevanje gasom iz Rusije, što, kako navode, "ne ostavlja nikakvu alternativu u slučaju vanredne situacije".
"Cilj 'Južne interkonekcije' nije vezivanje Bosne i Hercegovine za gas", izjavila je portparolka federalnog ministarstva energetike, rudarstva i industrije Bosne i Hercegovine. "Reč je o okončanju naše zavisnosti od jednog pravca i jednog izvora snabdevanja, kao i o jačanju energetske bezbednosti zemlje." Ona je dodala da je prirodni gas prelazno gorivo, a ne "konačni cilj naše energetske politike".
Rezultat toga je da zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu u EU očajnički žele da obezbede alternativne izvore energije koje sama EU ne može ili ne želi da isporuči. Blok proizvodi minimalne količine gasa, odbija da finansira novu gasnu infrastrukturu u regionu i, ironično, i sam sve više zavisi od američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) – zapravo, jedna od glavnih prednosti dublje integracije sa EU, kojoj teže članice Energetske zajednice, jeste to što će im ona omogućiti bolji pristup tom američkom proizvodu.