Evropska unija trebalo bi da prestane da se opterećuje pitanjem može li da pobedi SAD i Kinu u trci za razvoj veštačke inteligencije i da se umesto toga usredsredi na to kako da ovu tehnologiju iskoristi za oporavak sopstvene ekonomije, poručio je evropskim komesarima novi specijalni izaslanik EU za industrijsku veštačku inteligenciju Jim Hageman Snabe.
Kako piše "Politiko", Snabe je na zatvorenom seminaru održanom 4. septembra pred 27 evropskih komesara ocenio da je veštačka inteligencija najveća šansa Evrope za ubrzanje privrednog rasta, posebno u zdravstvu, poljoprivredi, saobraćaju, odbrani i proizvodnji.
Da Brisel menja pristup potvrdila je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je poručila da evropski lideri ne treba previše da brinu o tome hoće li predvoditi razvoj najnaprednijih modela, već da treba da budu "oni koji će iz njih izvući najveću korist".
Amerika i Kina razvijaju, Evropa bi da primenjuje
Na zasebnom seminaru za šefove kabineta evropskih komesara, održanom 28. avgusta, stručnjak EK ukazao je da SAD i Kina prednjače u razvoju modela veštačke inteligencije i izgradnji računarskih kapaciteta, ali da Evropa i dalje može da ostvari ekonomsku korist primenom ove tehnologije.
Prema prezentaciji u koju je "Politiko" imao uvid, Brisel bi trebalo da "preokrene logiku" dosadašnje rasprave i da, umesto pokušaja da sustigne tehnološke lidere, utvrdi gde bi veštačka inteligencija mogla da donese najveću korist.
Među predloženim rešenjima su lakše testiranje autonomnih vozila, korišćenje podataka za personalizovano lečenje, kao i digitalni asistent koji bi poljoprivrednicima davao savete na osnovu podataka u realnom vremenu. Nova strategija trebalo bi da doprinese i sprovođenju preporuka iz izveštaja bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija o konkurentnosti evropske privrede.
A kao glavni problemi sa kojima se EU suočava navedeni su usporavanje produktivnosti rada, starenje stanovništva, slabljenje trgovine i potreba za obnovom infrastrukture.
Međutim, evropski zvaničnici upozoravaju da bi EU, ukoliko se osloni na tuđe modele, čipove i računarske kapacitete, mogla da postane zavisna od nekolicine stranih tehnoloških kompanija.
Komisija će do decembra analizirati mogućnosti primene veštačke inteligencije u različitim sektorima, dok se konačni izveštaj i strategija očekuju početkom 2027. godine.
Pitanje kontrole tehnologije
Novi pristup EK dolazi u trenutku kada se unutar EU sve glasnije postavlja pitanje da li evropski propisi uspevaju da isprate ubrzani razvoj veštačke inteligencije.
Nemački poslanik Evropskog parlamenta Aksel Fos, saveznik Ursule fon der Lajen, ocenio je da Komisija nije uspela da se prilagodi tehnološkim promenama i da nedovoljno efikasno sprovodi Zakon o veštačkoj inteligenciji. Ukazao je i na nedavne hakerske incidente u kojima su učestvovali agenti veštačke inteligencije i zatražio jasnija pravila o odgovornosti za štetu koju ova tehnologija može da prouzrokuje.
Na opasnost da najnapredniji modeli izmaknu ljudskoj kontroli upozorio je i kardinal Majkl Černi, predsednik vatikanske komisije za veštačku inteligenciju.
Tako se pred Briselom otvara dvostruki izazov: kako da veštačkom inteligencijom pokrene posustalu evropsku privredu, a da pritom ne produbi tehnološku zavisnost od SAD i Kine.