Vlada Španije priprema zakonsku uredbu kojom bi trebalo da budu ubrzane procedure za vraćanje u Maroko migranata koji su ostali španskoj ekslakvi Seuti nakon masovnog prelaska granice 30. jula, a očekuje se da bi propis mogao da bude usvojen na sednici Saveta ministara u utorak, objavio je danas španski list "Pais". Nova vanredna regulativa, u koju je "Pais" imao uvid, odnosila bi se na sve zahteve za azil podnete u Seuti od masovnog prelaska granice 30. jula.
Cilj Vlade je da ukloni glavne prepreke za vraćanje migranata u Maroko, budući da podnosioci zahteva za azil, dok je njihov zahtev u postupku ili dok mogu da se žale na njegovo odbijanje, imaju određene pravne garancije koje mogu da odlože njihov povratak i omoguće im boravak na teritoriji Španije.
Španska vlada bi novim propisom skratila rokove za odlučivanje o zahtevima i ubrzala rešavanje predmeta koji su se nagomilali u Seuti, gde, prema rečima nadležnih, boravi više od 10.000 migranata.
Istovremeno, namera je da se ograniči mogućnost da zahtevi za međunarodnu zaštitu mesecima odlažu izvršenje odluka o vraćanju.
Predlog uredbe koji Vlada razmatra predviđa izmene gotovo svih faza postupka, sa ciljem ubrzanja vraćanja migranata u Maroko.
Jedna od predloženih promena jeste ukidanje prethodne provere koju trenutno obavlja Međuresorna komisija za azil i utočište (CIAR). Ukoliko ta odredba bude usvojena, Ministarstvo unutrašnjih poslova moglo bi direktno da odlučuje o zahtevima, bez čekanja na mišljenje komisije.
Najznačajnija promena odnosila bi se, međutim, na migrante koji se i dalje nalaze u Seuti i čekaju odluku o svojim zahtevima za azil.
Prema trenutno razmatranom tekstu, dok bude na snazi status od posebnog interesa za nacionalnu bezbednost, koji je u Seuti proglašen 25. avgusta, određene kategorije migranata mogle bi da izgube zaštitu koju pruža postupak azila.
To bi se odnosilo, između ostalih, na državljane zemalja koje Evropska unija smatra bezbednim, među kojima je Maroko, osobe koje podnose uzastopne zahteve, kao i one koje budu ocenjene kao pretnja javnom redu ili nacionalnoj bezbednosti.
U praksi, to bi omogućilo izvršenje vraćanja i pre okončanja svih postupaka po žalbama koje su podneli migranti koji su zatražili azil.
Vlada takođe želi da skrati rokove za postupanje pred sudovima. Predlogom je predviđen rok od pet kalendarskih dana za podnošenje žalbe na određene odluke o odbijanju azila, uz zahtev da se takvi postupci vode po hitnom postupku.
Izvori upoznati sa izradom propisa navode da je vlada tekst pripremila sa ciljem da obezbedi njegovu pravnu održivost i spreči da masovne žalbe dovedu do obustave vraćanja migranata.