Švajcarske vlasti traže od naroda da glasa protiv referendumske inicijative o strožijim, pravilima neutralnosti, jer bi njima Bern bio sprečen da jednostrano uvodi sankcije na primer Rusiji.
Inicijativu su predložili suverenisti, koji su zamerili saveznim vlastima što su se pridružile sankcijama EU protiv Moskve zbog sukoba u Ukrajini, a o njoj će glasači odlučiti danas.
Po sadašnjim propisima, koje Savet federacije želi da očuva, sedmočlano vladajuće telo ima pravo da odluči da li će se Švajcarska pridružiti restriktivnim merama koje su uvele druge zapadne zemlje, što može da zavisi od slučaja do slučaja.
Neutralnost propala zbog sankcija
Kada je EU uvela mere protiv Rusije u februaru 2022, Švajcarska je uglavnom učinila isto. Zaključno sa julom ove godine, Bern je zamrznuo imovinu i sredstva ruskih preduzeća i pojedinaca u vrednosti od 8,5 milijardi franaka, kao i još 6,8 milijardi u sredstvima Centralne banke Rusije. Savet federacije odbacio je pozive da taj novac konfiskuje.
Moskva je u više navrata zbog toga optužila Bern da se odrekao tradicionalne švajcarske neutralnosti. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je to i lično saopštio članu Saveta Injaciju Kasisu na prošlogodišnjem zasedanju Generalne skupštine UN.
Rusija smatra sankcije koje nije uveo Savet bezbednosti UN nelegalnim sa stanovišta međunarodnog prava i oblikom ekonomskog rata.
O čemu je reč?
Inicijativu "Za zaštitu švajcarske neutralnosti" podneli su suverenisti iz pokreta "Za Švajcarsku" i konzervativne Švajcarske narodne partije (SVP).
Ona bi definisala švajcarsku neutralnost u ustavu kao "trajnu i naoružanu", i zabranila vlastima da sarađuju sa vojnim savezima osim u slučaju kada zemlji preti direktni vojni napad. Takođe bi zabranila uvođenje sankcija drugim zemljama, osim kada te mere uvodi Savet bezbednosti UN.
Ovako ojačana politika neutralnosti bi omogućila Švajcarskoj da bude posrednik u sukobima kako bi ih sprečila i rešila, kažu podnosioci inicijative.
Ko je protiv
Savet federacije tvrdi da bi ovakva interpretacija neutralnosti ograničila slobodu delovanja i oslabila nacionalnu bezbednost. Protiv nje je i većina u parlamentu.
"Svako ko čeka krizu pre nego što počne da sarađuje već kasni", rekao je Kasis.
Vlada posebno insistira na slobodi uvođenja sankcija.
"Neutralnost ne zahteva automatski odgovor, već da preuzmemo odgovornost i delujemo u našem interesu", dodao je Kasis.
Ko je za?
Lider SVP Marsel Detling je optužio Kasisa i švajcarske diplomate da ruše neutralnost kako bi se "pravili važni po svetu".
"Švajcarska je neutralna. To znači da se ne mešamo u tuđe poslove. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali zvanično, Švajcarska je neutralna i nudi dobronamerno posredovanje svim stranama u sukobu", veli Detling.
Član SVP Kristof Bloher, nekadašnji član Saveta federacije, opisao je Kasisovu teoriju "fleksibilne" neutralnosti kao "opasnu besmisao".
SVP kaže da bi upisivanje neutralnosti u ustav učinilo da švajcarska politika bude predvidiva i ojačalo kredibilitet zemlje kao posrednika. Takođe smatraju da jednostrane sankcije protiv jedne zaraćene strane krše neutralnost.
Šta kažu ankete?
Najnovija istraživanja javnog mnenja ukazuju da je većina Švajcaraca protiv predložene inicijative. Po anketi objavljenoj početkom septembra, samo 31 odsto ispitanika je bilo za, a 68 odsto protiv, na uzorku od 12.948 glasača.
Švajcarski glasači se tradicionalno drže preporuka Saveta federacije. Na primer, u junu su odbacili predlog SVP da se broj stanovnika zemlje ograniči na ispod 10 miliona, i to sa 54,79 glasova protiv naspram 45,21 za.
Istog dana su odobrili predlog da se ograniči civilni vojni rok, sa 52,46 odsto za i 47,54 odsto protiv, s tim da su se Savet federacije i SVP tu našli na istoj strani.
Direktna demokratija
Švajcarska ima jedinstven sistem direktne demokratije u svetu, gde građani glasaju o predlozima na referendumima četiri puta godišnje.
Narodna inicijativa za izmenu ustava zahteva prikupljanje 100.000 valjanih potpisa u roku od 18 meseci, pre nego što može da ide na referendum. Za ustavne amandmane je potrebna dvostruka većina, odnosno da za njih glasa i većina građana i većina od 26 kantona.
Za referendume o zakonima koje je već usvojila skupština važe nešto blaža pravila.