Krista Pajk, žena osuđena za ubistvo pre 30 godina, trebalo bi da bude pogubljena u sredu, nakon što je guverner Tenesija Bil Li odbio njen zahtev za pomilovanje. Ukoliko se pogubljenje sprovede, ona će biti prva žena pogubljena u ovoj američkoj državi u poslednjih 200 godina.
Pajk, koja sada ima 50 godina, imala je 18 godina kada su, 1995. godine, ona i njen tada sedamnaestogodišnji dečko ubili devetnaestogodišnju Kolin Slemer, njihovu školsku drugaricu.
Slučaj je privukao veliku pažnju javnosti zbog brutalnosti ubistva, uzrasta umešanih osoba, kao i činjenice da je na telu žrtve bio urezan satanistički simbol.
Pajk je sledeće godine osuđena za ubistvo prvog stepena i izrečena joj je smrtna kazna, čime je postala najmlađa žena u modernoj istoriji SAD koja je dospela u "red smrti" (na čekanje na izvršenje smrtne kazne). Nakon izricanja presude, u javnost su dospele informacije o njenoj prošlosti, uključujući činjenicu da je bila žrtva seksualnog zlostavljanja i da ima mentalnih problema.
Kako se datum pogubljenja približavao, organizacije za zaštitu građanskih prava pozvale su javnost da se obrati kancelariji guvernera i zatraži da se Krista Pajk ukloni sa spiska osuđenika na smrt.
Međutim, Li je odbio da zaustavi pogubljenje.
"Nakon pažljivog razmatranja zahteva Kriste Gejl Pajk za pomilovanje i temeljne analize slučaja, potvrđujem presudu države Tenesi i ne planiram da intervenišem", naveo je on u saopštenju.
Reagujući na Lijevu odluku, advokati Kriste Pajk izjavili su da su "duboko ožalošćeni i slomljeni" guvernerovim potezom, te da država ovim činom zanemaruje decenije istraživanja o stepenu odgovornosti koji jedna osamnaestogodišnja osoba – posebno ona koja je pretrpela tešku traumu – treba da snosi za svoje kriminalne postupke.
"Tokom njenog detinjstva, ljudi i institucije koji je trebalo da joj pruže brigu i adekvatnu pomoć izneverili su Kristu", naveli su njeni advokati u saopštenju. "Ona osamnaestogodišnja devojka, koja je patila od teške mentalne bolesti i traume koja ju je gotovo onesposobljavala za život, više ne postoji. Krista je sada pedesetogodišnja žena koja se kaje, razume svoje postupke, dobija odgovarajuće lečenje za svoju mentalnu bolest, te pomaže i usmerava druge zatvorenice."
Advokati su takođe zatražili od Vrhovnog suda da odloži izvršenje smrtne kazne.
Pomoćnik saveznog branioca Stiven Ferel izjavio je da je Krista Pajk bila žrtva seksualnog zlostavljanja još od najranijeg detinjstva, kao i da je silovana sa 11 i 17 godina. Naveo je da njeni advokati tokom faze suđenja u kojoj se odlučivalo o kazni nisu predočili porotnicima informacije koje su, prema njegovim rečima, bile ključne za razumevanje njene prošlosti, niti su ukazivali na to da bi njen uzrast trebalo uzeti u obzir.
Pajkovoj, koja nikada nije poricala svoju ulogu u ubistvu Slemerove, kasnije su dijagnostikovani bipolarni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj.
"Bila sam mentalno obolela devojka od 18 godina. Bilo mi je potrebno mnogo godina da uopšte shvatim težinu onoga što sam učinila. Još više vremena mi je trebalo da prihvatim na koliko sam života uticala. Oduzela sam život nečijem detetu, sestri, prijateljici. Sada mi se gadi i sama pomisao da sam bila sposobna da počinim takav zločin", navela je Pajkova u izjavi priloženoj uz molbu za pomilovanje.
Ferel je istakao da se danas zna mnogo više o razvoju mozga kod adolescenata i da je smrtna kazna izrečena Pajkovoj izuzetak od prakse. Napomenuo je da je njen tadašnji dečko, Tadaril Šip, koji je u vreme zločina imao 17 godina, osuđen na doživotnu robiju sa mogućnošću uslovnog otpusta upravo zbog svog uzrasta. Zahtev za uslovni otpust odbijen mu je prošle godine. Treća osoba, takođe tinejdžer, priznala je saučesništvo i dobila uslovnu kaznu.
Mej Martinez, majka ubijene Slemerove, rekla je za agenciju Asošijeted pres da se njena ćerka bavila volonterskim radom u okviru Specijalne olimpijade, da je volela rolanje i želela da izgradi karijeru u oblasti računarstva. "Bila je opuštena osoba. Pre svega, bila je zaljubljenik u računare. Ona i moj suprug su stalno sklapali i rastavljali računare", rekla je Martinez. "Verovala je svima, i to ju je koštalo života."
Prema podacima Centra za informacije o smrtnoj kazni, poslednja žena pogubljena u Tenesiju bila je Martin Iv, koja je 1820. godine obešena zbog saučesništva u ubistvu.
U novije vreme, Misuri je 2023. godine pogubio Amber Meklaflin, transrodnu ženu, zbog ubistva počinjenog 2003. godine; veruje se da je to bilo prvo pogubljenje transrodne žene u SAD.
Savezna vlada je 2021. godine pogubila Lizu Montgomeri, što je bio prvi slučaj nakon gotovo sedam decenija da je vlada SAD izvršila smrtnu kaznu nad zatvorenicom. Džordžija je pogubila jednu ženu 2015. godine.