Pilar Lopez je provela dva meseca spavajući u svom automobilu i tuširajući se na plaži nakon što je ovog leta iseljena iz stana u Palmi de Majorki, u kojem je živela 12 godina.
Lopezova (65), koja boluje od ozbiljnog hroničnog oboljenja nastalog usled povrede kičme, ispričala je da je jedan investicioni fond otkupio tu nekretninu od banke sa kojom je ona imala ugovor o zakupu, a zatim joj, sasvim neočekivano, ponudio novac da se iseli. Ona je to odbila, ali nije uspela da spreči iseljenje. Sada živi u privremenom smeštaju u jednom hostelu.
Nezadovoljstvo zbog prinudnih iseljavanja u Španiji dostiglo je vrhunac nakon što je 87-godišnja penzionerka Marikarmen Abaskal prošle nedelje izneta na nosilima iz svog doma u Madridu, u kojem je živela više od sedam decenija. Abaskal će moći da se vrati u svoj dom nakon što je postigla dogovor sa vlasnikom stana, izjavio je njen advokat.
Njeno iseljavanje izazvalo je velike demonstracije širom Španije, tokom kojih su demonstranti postavili šatore na centralnom trgu Puerta del Sol, ispred sedišta regionalne vlade Madrida, a premijer Pedro Sančez obećao je da će ponuditi rešenje nakon sastanka svog kabineta.
Španija se, poput mnogih drugih evropskih zemalja, suočava sa ozbiljnom stambenom krizom. Cene nekretnina vrtoglavo rastu, a kirije se povećavaju brže od realnih zarada, i to usled sporog tempa izgradnje stanova koji ne može da zadovolji potražnju.
Zemlja teško uspeva da dostigne obim stambene izgradnje kakav je imala pre finansijske krize 2008. godine, a prema podacima Banke Španije, trenutni manjak od oko 750.000 stanova do 2028. godine porašće na više od milion – što je gotovo dvostruko više nego u Italiji.
Kako sve manje ljudi može sebi da priušti kupovinu stana, porasla je potražnja za iznajmljivanjem, što vrši pritisak na tržište, baš kao i nagli razvoj turizma. Prema podacima Omladinskog saveta Španije, prosečna cena zakupa od 1.176 evra iznosi čak 98,7 posto prosečne mesečne plate u zemlji.
Problemi sa kojima se suočava Španija prisutni su i u drugim evropskim gradovima. Stranka Levica je pobedila ovog meseca na pokrajinskim izborima u Berlinu, obećavši da će učiniti stanovanje pristupačnijim i nacionalizovati privatna stambena preduzeća.
Zakon usvojen u Španiji tokom pandemije radi zaštite ugroženih stanara istekao je u martu, nakon što su opozicione stranke odbile njegovo produženje.
Grupe koje zastupaju interese stanara zalažu se za automatsko obnavljanje ugovora o zakupu – slično ugovorima na neodređeno vreme koji već postoje u Holandiji, Austriji i Nemačkoj, kao i meri u Velikoj Britaniji koja zabranjuje iseljavanje stanara bez opravdanog razloga.
Ukoliko stanodavac ne može da navede opravdan razlog za neobnavljanje ugovora, a ipak želi da iseli stanara, morao bi da mu isplati nadoknadu u visini jedne mesečne kirije za svaku godinu koju je stanar proveo u tom stanu.
One takođe zahtevaju zakonske mere za zaustavljanje iseljavanja, regulisanje ugovora o izdavanju pojedinačnih soba i zamrzavanje visine kirije.
Sančez se suočava sa velikim izazovom: kako da ubedi svoje ideološki raznolike saveznike u Kongresu da brzo postignu konsenzus o bilo kom dekretu koji usvoji vlada.
Dok su levičarske stranke poput Sumara i Podemosa prvi put zatražile ograničavanje visine kirije i automatsko obnavljanje i produžavanje ugovora, katalonska nacionalistička stranka Hunts saopštila je da će podržati samo mere za ograničavanje iseljavanja koje sprovode takozvani "lešinarski fondovi", te da neće pristati ni na šta što bi smanjilo ponudu nekretnina ili kaznilo male stanodavce, koji čine ogromnu većinu vlasnika nekretnina u Španiji.
Prema podacima Banke Španije, investicioni fondovi i holding kompanije su manje zastupljeni nego što mnogi misle, čineći svega 8 odsto španskog tržišta nekretnina.
Više od 1.000 ljudi kampuje u Madridu čekajući odluku o novom stambenom dekretu
Više od 1.000 ljudi već treću noć kampuje na madridskom trgu Puerta del Sol, u znak protesta zbog stambene krize i čekaju odluku Vlade o novom kraljevskom dekretu o stanovanju, koji bi trebalo da bude razmatran na sednici Saveta ministara.
Broj učesnika porastao je sa oko 600 u ponedeljak ujutru na više od 1.000 do večeri, prema podacima Sindikata stanara Madrida, preneo je EFE.
Demonstranti su u ponedeljak odlučili da nastave kampovanje bez obzira na odluku Vlade i organizovali smene kako bi obezbedili stalno prisustvo na trgu.
Kako prenosi Tanjug, protesti su održani i u drugim gradovima.
U Sevilji je oko 50 ljudi provelo noć u približno 20 šatora na trgu Plaza de la Enkarnasion, dok je u Mursiji oko 50 ljudi kampovalo na trgu Glorieta de Espanja. U Palmi je oko 20 ljudi provelo noć u osam šatora na Plaza de Espanja, zahtevajući mere protiv spekulacija na tržištu nekretnina i pravo na pristojno stanovanje.
Protesti i kampovanja organizovani su u znak podrške zahtevima stanarskih organizacija i kao pritisak na vlasti da usvoje mere za rešavanje stambene krize