Američke odbrambene kompanije ulažu milijarde dolara u nove proizvodne kapacitete za rakete i municiju, ali povećanje proizvodnje dolazi prekasno da bi brzo nadoknadilo oružje potrošeno u aktuelnim sukobima, piše "Volstrit džornal".
Fabrika kompanije RTX u Tusonu, u Arizoni, sada radi danonoćno kako bi povećala proizvodnju krstarećih raketa "tomahavk" i drugih projektila kojih nedostaje za američke operacije protiv Irana.
"Lokid Martin" istovremeno zapošljava stotine novih radnika u Arkanzasu sa ciljem da utrostruči proizvodnju presretača za sisteme "patriot", dok "Boing", "L3Haris" i "Nortrop Gruman" grade nove proizvodne linije za elektroniku, raketne motore i druge komponente.
Problem je, međutim, u tome što će za konkretne rezultate tih investicija biti potrebno vreme.
Većina novih raketa iz proširenih proizvodnih kapaciteta stići će prekasno za potrebe eventualnih sukoba u narednih nekoliko godina.
"Ministri odbrane imaju pune novčanike – uđu u prodavnice, a police su prazne", rekao je penzionisani holandski admiral Rob Bauer, koji je do prošle godine bio najviši vojni zvaničnik NATO-a.
"Frustrirani su", dodao je.
Godine nedovoljnih ulaganja
Problem nije nastao preko noći. Posle početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, američki zvaničnici i proizvođači oružja obećavali su značajno povećanje proizvodnje, ali ponuda nije uspela da prati rast potražnje.
Vašington je godinama oklevao da zaključi dovoljno velike i dugoročne ugovore koji bi kompanijama opravdali ulaganja u nove fabrike i proizvodne linije.
Kapitalna ulaganja velikih američkih odbrambenih kompanija, uključujući "Lokid Martin" i "Dženeral dajnamiks", kao procenat njihovih prihoda gotovo da se nisu promenila između 2021. i prošle godine.
Istovremeno, rakete i municija dugo nisu bile među najvećim prioritetima američke vojne potrošnje.
Od 1999. do 2025. godine na njih je u proseku odlazilo 7,5 odsto godišnjeg budžeta Pentagona za nabavke i istraživanje. Poređenja radi, avioni su dobijali 23 odsto, a brodogradnja 10 odsto.
To bi sada trebalo da se promeni. Procenjuje se da će u periodu od 2028. do 2031. godine udeo municije u proseku porasti na oko 14 odsto.
"Tomahavci" kao primer problema
Posebno upečatljiv primer predstavlja proizvodnja "tomahavka".
Iako je reč o jednoj od ključnih američkih krstarećih raketa dugog dometa, narudžbine Pentagona za fabriku u Tusonu prethodnih godina pale su toliko da su dodatna smanjenja mogla da dovedu u pitanje opstanak proizvodne linije.
Proizvodnju su delimično održavali ugovori za modernizaciju postojećih raketa.
Sada je situacija potpuno drugačija. Američka mornarica je u avgustu izdala narudžbinu vrednu 23 milijarde dolara za nove "tomahavke" tokom narednih sedam godina. Ipak, čak i taj zahtev, nakon više od godinu dana pregovora, još mora da dobije puno budžetsko odobrenje Kongresa kako bi postao konačni ugovor.
RTX planira da dugoročno poveća proizvodnju na više od 1.000 "tomahavka" godišnje, dok bi ove godine trebalo da proizvede više od 400.
Razmere problema postaju jasnije kada se te brojke uporede sa potrošnjom.
SAD su tokom samo dva meseca rata sa Iranom ispalile više od 1.000 "tomahavka". Američke oružane snage potrošile su oko trećine zaliha tih raketa koje su imale pre rata sa Iranom, kao i približno polovinu zaliha naprednih presretača "patriot", prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije.
Nova postrojenja ne mogu odmah da reše problem
RTX je tokom poslednje tri godine uložio oko 900 miliona dolara u fabriku u Tusonu i još dva proizvodna pogona, a Pentagon je ove godine dodelio milijarde dolara novih ugovora za rakete i komponente.
Ipak, povećanje proizvodnje nije jednostavan proces. Savremene rakete poput "tomahavka" sastoje se od hiljada delova, a njihova proizvodnja više podseća na rad specijalizovanih radionica nego na visoko automatizovane industrijske linije.
Kompanije se suočavaju i sa nedostatkom kvalifikovanih radnika i problemima u lancima snabdevanja. RTX je naveo da poteškoće postoje u nabavci retkih zemnih elemenata, mikroelektronike i drugih komponenti neophodnih za proizvodnju raketa.
Zbog toga novac i nove narudžbine ne mogu trenutno da se pretvore u hiljade novih projektila.
"U čitavoj našoj industrijskoj bazi za proizvodnju oružja ovo apsolutno predstavlja izazov", rekao je kontraadmiral Ben Rejnolds, zamenik pomoćnika sekretara Mornarice za budžet.
On je poručio da Vašington sada očekuje značajna ulaganja proizvođača.
"Potrebno nam je i očekujemo od 'Rejteona' da sada investira veoma, veoma mnogo kako bi mogao da poveća proizvodnju", zaključio je Rejnolds.