Vlade zemalja članica Evropske unije potrošile su ove godine 17,9 milijardi evra kako bi ublažile efekte poskupljenja nafte i gasa za domaćinstva i preduzeća, saopštila je danas Evropska komisija, pozivajući zemlje da bolje usklade pomoć sa potrebama.
U belešci koja bi trebalo da posluži kao smernica za razgovore ministara finansija Evrozone 8. oktobra, EK je, takođe, pozvala vlade da investiraju u električne mreže i da manje oporezuju struju u odnosu na gas, kao podsticaj za napuštanje fosilnih goriva, prenosi Rojters.
EK je navela da će privredni rast evrozone ove godine biti nešto preko 0,9 odsto koliko je projektovano u maju, ali da će sledeće godine verovatno biti slabiji od poslednje prognoze rasta od 1,2 odsto.
Očekuje se da će inflacija ove godine ostati uglavnom u skladu sa prognozama od 3,0 odsto, ali da će 2027. godine biti viša od prethodno projektovanih 2,3 odsto, navodi se u saopštenju.
"U međuvremenu su troškovi zaduživanja država članica značajno porasli, što naglašava potrebu za fiskalnom opreznošću. Od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, 25 država članica donelo je mere fiskalne politike kako bi ublažile uticaj visokih cena energenata na domaćinstva ili preduzeća, sa budžetskim troškom od 17,9 milijardi evra, ili 0,1 odsto BDP-a EU u 2026. godini", navodi se u saopštenju EK.
Apeluje se da kratkoročne mere budu usmerene na najugroženije da bi se minimizirali fiskalni troškovi i kako bi bile koherentne sa potrebom za dekarbonizacijom energetskog sistema.
Prihodovanja od državnih obveznica Evrozone blizu su višegodišnjih maksimuma, a produbljivanje energetskog šoka nastavlja da podupire predviđanja o najmanje tri podizanja kamatnih stopa Evropske centralne banke do kraja 2027. godine.
"Ako vlade žele da pomognu potrošačima i preduzećima, trebalo bi to da čine kroz kratkoročne mere koje su dobro osmišljene, usmerene i privremene, što je ključna lekcija iz energetske krize od 2022. do 2023. godine", poručila je komisija.