Priča o Bisan: Evakuisana u inkubatoru, vratila se u Gazu da upozna mamu

Bisan je na svet došla šest nedelja ranije. Ne zato što je tako priroda odredila, već zbog vazdušnog napada.

Bilo je to u oktobru 2023. godine. U izraelskom napadu pogođena je kuća njene porodice u Bejt Lahiji, nedaleko od granice sa Izraelom. Poginula je njena sestra, koju Bisan nikada nije upoznala, a njena trudna majka Sundus el Kurd teško je povređena. Lekari su morali hitno da je porode kako bi spasli i majku i dete.

Nekoliko nedelja kasnije, Bisan je, još u inkubatoru, sanitetskim vozilom prevezena u Egipat. Bila je jedna od 29 prevremeno rođenih beba evakuisanih sa odeljenja neonatologije dok su se izraelske snage približavale bolnici.

Sedam beba iz te grupe nije preživelo. Bisan jeste, ali je odrastala bez majke, prolazeći kroz egipatske bolnice i domove za negu. Sundus je ostala u Gazi i kad god je bilo interneta, preko video-poziva gledala je dete koje nije mogla da uzme u naručje.

Tek u martu ove godine Bisan je, uz pomoć UN, vraćena u Gazu zajedno sa još desetoro dece koja su kao prevremeno rođene bebe bila evakuisana u Egipat.

I tada je došao trenutak koji je njena majka čekala gotovo dve godine: Bisan je stigla kući. Ali nije znala ko je njena majka. Devojčica, danas stara dve i po godine, reč "mama" izgovarala je obraćajući se svakoj ženi koja bi prema njoj pokazala nežnost, ispričala je Sundus za Rojters.

Povratak majci značio je i povratak u Gazu. Kada je prvi put začula eksplozije, Bisan bi se ukočila od straha i ostajala nepomična nekoliko minuta. I danas je dovoljno da u njenoj blizini pukne balon pa da počne da paniči.

"Njen život se promenio. Sada zaspi i budi se uz zvuke eksplozija, brojnih napada i raketa", kaže Sundus.

Ali postoje i drugačiji trenuci, kada, recimo, odlaze u mali zoološki vrt ili do obale Sredozemnog mora.

"Trebalo je da me zove tata"

Nisu sva deca koja su se vratila iz Egipta imala kome da se vrate.

Ibrahimova majka Isra Badr nije dočekala svog sina. Dečak je rođen u osmom mesecu trudnoće i kao beba, takođe, je evakuisan u Egipat. Njegova majka je nakon razdvajanja pala u tešku depresiju i umrla već sledećeg meseca.

Njen suprug Džabri kaže da su mu lekari rekli da je "umrla od tuge".

Doneo im Svetsko prvenstvo usred rata, pa ga ubio Izrael: Gaza se oprostila od svog humanitarca

"Još dok je bio u njenoj utrobi, mislila je na njega, sanjala da ga drži, da se igra sa njim i oseti kako je biti majka", kaže on.

Ibrahim se sada vratio ocu, ali ni on njega ne poznaje.

"Trebalo je da me zove tata. Danas čak ni ne kaže 'tata'. Pozovem ga da dođe, a on me ignoriše", priča Badr.

Stručnjak za mentalno zdravlje Arafat Abu Mašajeh objašnjava da su ova deca tokom dve godine bila lišena mnogo više od fizičkog prisustva roditelja.

"Nisu bila lišena samo majčinog mleka, već i njenog zagrljaja i emocionalnog razvoja koji uz njega dolazi", kaže on.