Vašington šalje dodatne ratne brodove i trupe na Bliski istok dok predsednik SAD Donald Tramp razmatra mogućnost pokretanja napada velikih razmera na Iran nakon izbora na sredini mandata, prenela je agencija AP.
Tramp je juče novinarima rekao da mora "da donese odluku: ili će Iran potpisati veoma pošten sporazum, ili više neće postojati". U intervjuu za časopis "Tajm", objavljenom istog dana, rekao je da su novi napadi na Islamsku Republiku "mogući" nakon američkih izbora 3. novembra, ali je odbio da otkrije više detalja.
Agencija AP navodi da su treći nosač aviona i oko 9.000 dodatnih pripadnika oružanih snaga – uključujući 7.000 mornara i 2.000 marinaca – trenutno na putu ka zoni potencijalnog sukoba sa Iranom.
Time bi se američko vojno prisustvo na Bliskom istoku povećalo na više od 20.000 ljudi, što je "neuobičajeno veliki broj", ističe se u izveštaju.
Među snagama koje se upućuju u region nalaze se udarna grupa nosača aviona "USS Teodor Ruzvelt", sa krstaricom "USS Čosin", kao i amfibijska grupa za brzo reagovanje "USS Mekin Ajland", koja uključuje desantne brodove "USS Džon P. Murta" i "USS Enkoridž", rekao je agenciji neimenovani američki zvaničnik.
S obzirom na to da su nosači aviona "USS Džordž H. V. Buš" i "USS Džordž Vašington" već raspoređeni, tri američka nosača aviona mogla bi se istovremeno naći na Bliskom istoku već krajem oktobra, navodi isti izvor.
Vašington je poslednji put imao toliki broj nosača aviona u tom regionu u aprilu, tokom eskalacije raketnih sukoba SAD i Izraela sa Iranom. Pre toga, takva situacija je zabeležena 2003. godine.
Portal "Aksios" prenosi, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, da još nije jasno da li će se "USS Teodor Ruzvelt" pridružiti postojećim nosačima aviona ili će zameniti jedan od njih.
Prema navodima "Aksiosa", Vašington je tokom proteklih nedelja takođe poslao dve dodatne raketne baterije "patriot" radi zaštite naftnih i gasnih postrojenja u Saudijskoj Arabiji i Kataru. To je učinjeno kako bi se olakšalo dobijanje dozvole od Rijada za korišćenje saudijskog vazdušnog prostora za eventualne napade na Iran, objasnio je taj medij.
Na pitanje časopisa "Tajm" da li bi sukob sa Teheranom mogao da ugrozi šanse Republikanske stranke na izborima na sredini mandata, Tramp je prvo priznao da je to "moguće", ali je zatim rekao da bi to "trebalo da pomogne, jer Iran neće imati nuklearno oružje".
Istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo centar AP-NORK pokazalo je da oko 70 odsto Amerikanaca ne podržava rat sa Iranom.
Nakon početnog američko-izraelskog napada na Islamsku Republiku krajem februara, Tramp je tvrdio da će se sukob okončati za nekoliko nedelja, ali on i dalje traje, dok se diplomatski proces nalazi u ćorsokaku.
Tramp je za "Tajm" izjavio da je odbacio najnoviji mirovni predlog Irana, iznet tokom zasedanja Generalne skupštine UN prošle nedelje, jer "stvari koje ne bih odobrio pre godinu dana, ne bih odobrio ni danas".
U septembru je predsednik iranskog parlamenta i glavni pregovarač Mohamad Bager Galibaf upozorio da će na dalje agresivne poteze SAD Teheran odgovoriti "bržom, snažnijom i bolnijom" odmazdom.
"Amerikanci su sigurno shvatili da je era srazmernih odgovora okončana i da su naši skorašnji napadi na baze agresora bili samo početak", rekao je Galibaf.