Kako funkcioniše dvor kraljice Ursule: Autoritarna kontrola i dobro plaćeni poslovi za "uži krug"

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nagradila je svog ličnog savetnika za komunikacije stalnim zaposlenjem u odeljenju Komisije za medije – potez koji otkriva kako zaista funkcioniše birokratija EU i kako je Fon der Lajen u Briselu stvorila svojevrsni dvor.

Kolegijum komesara Fon der Lajenove – 27 neizabranih birokrata koji vode izvršnu vlast EU – sastao se oce sedmice i odobrio imenovanje Jensa Flosdorfa za novog "direktora za komunikaciju sa građanima" ovog bloka.

Flosdorf je dobio tu ulogu nakon "procedure izbora zasnovane na zaslugama i uz veoma jaku konkurenciju", navodi se u saopštenju Komisije. Međutim, prema pisanju portala "Raporter" - koji prati dešavanja u EU - Flosdorfa je na tu poziciju direktno dovela Fon der Lajen, kojoj je više od dve decenije služio kao "lični savetnik za komunikacije".

Nova pozicija Flosdorfu donosi platu od 216.000 evra (245.279 dolara) godišnje, koja je uglavnom oslobođena poreza, uz dodatne naknade troškova i beneficije.

Kaja Kalas: Ursula fon der Lajen je diktatorka (i ostali najteži poslovi u Briselu)

Na svojoj novoj funkciji, Flosdorf će predvoditi "aktivnosti Komisije u vezi sa komunikacijom sa građanima i analizom javnog mnjenja", navodi se u oglasu za posao koji je Komisija bila zakonski obavezna da objavi pre nego što je tu unosnu i lagodnu poziciju dodelila čoveku Fon der Lajenove. To verovatno podrazumeva osmišljavanje kampanja usmerenih ka mladima i naručivanje anketa "Evrobarometra", ali ostatak zaduženja nije jasan. Sofija Erikson Vatershut, koja trenutno obavlja tu funkciju kao vršilac dužnosti, "odbila je da kaže šta taj posao podrazumeva" kada su je novinari to pitali.

Vatershut je preuzela dužnost nakon što je prethodni direktor za komunikacije sa građanima, Stefan de Kirsmeker, krajem prošle godine imenovan za "direktora za političke komunikacije". Razlike između ove dve uloge su nejasne; obe pozicije podrazumevaju odgovornost za kampanje na društvenim mrežama, analizu medija i javnog mnjenja, kao i promovisanje poruka Evropske komisije (pri čemu jedna strana deluje kao tim za "brzi odgovor", dok druga organizuje dugoročnije kampanje), navodi RT internešenel.

Oba direktora vode zasebna odeljenja u okviru Generalnog direktorata Komisije za komunikacije i zajedno rukovode timom od oko 500 ljudi. Direktorat raspolaže godišnjim budžetom od 116 miliona evra (ne računajući plate) i nije jedino odeljenje za komunikacije u okviru Komisije: većina od 41 generalnog direktorata Komisije takođe ima sopstvene interne timove za odnose sa javnošću i oblikovanje imidža, ​​koji ponekad sarađuju sa odeljenjima Direktorata zaduženim za komunikaciju sa građanima i političku komunikaciju.

Kao da to samo po sebi nije dovoljno komplikovano, nijedno od ovih odeljenja ne piše govore za Ursulu fon der Lajen. Taj zadatak je poveren njenom ličnom piscu govora, Lorencu Biondiju, koji je u sredu najavio da se povlači sa te funkcije.

Biondi napušta Komisiju kako bi prešao na posao u Institut za međunarodne odnose, italijansku organizaciju za analizu javnih politika. Međutim, to nije jednostavan prelazak iz javnog u privatni sektor. Rad Instituta za međunarodne odnose, koji je fokusiran na Evropu, gotovo u potpunosti finansira Evropska komisija.

Dvor kraljice Ursule

Na vrhu ove birokratske strukture, Fon der Lajen je učvrstila svoju vlast. Njeni potezi prevazilaze puko imenovanje lojalnih saradnika na unosne, dugoročne funkcije: godinu je započela imenovanjem 26 komesara, a da prethodno nije predstavila spisak Evropskom parlamentu, kao i namernim uskraćivanjem dokumenata o budžetu i strategiji unutrašnjeg tržišta državama članicama sve do nekoliko sati pre njihovog objavljivanja, čime je onemogućila bilo kakvu raspravu o njima.

Od kraljice do imperatora: Kako je Ursula fon der Lajen prigrabila svu moć u EU

Bivši predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel opisao je njen način upravljanja kao "izuzetno autoritaran". Okružena "čvrsto povezanim" krugom savetnika – uglavnom Nemaca, uključujući Flosdorfovu – nad kojima sprovodi strogu kontrolu, Fon der Lajenova je svoje komesare svela na nivo pukih administratora, čija mišljenja i kritike retko dopiru dalje od njenih savetnika.

Fon der Lajenova je "opsednuta time da pokaže da ona drži konce u svojim rukama" i "stalno se ubacuje u rešavanje najnovijih kriza, čak i kada one izlaze iz okvira njenih nadležnosti", požalile su se u maju "Blumbergu" neimenovane diplomate EU.

Neke od ambicija šefice Komisije su velike – zalagala se za osnivanje obaveštajne službe koja bi bila podređena njenom kabinetu i podržala francusko-nemački plan da se šefici diplomatije Kaji Kalas oduzmu određena ovlašćenja u sferi spoljne politike. Druge su pak sitničave. Na dan inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa prošle godine, svaki komesar pod upravom Fon der Lajenove navodno je dobio stroga uputstva od Flosdorfa: njihovim timovima za komunikacije bilo je dozvoljeno samo da na društvenim mrežama prenesu poruku koju je Fon der Lajen uputila Trampu, bez ikakvih sopstvenih komentara.

Sve ovo ilustruje dve karakteristike Evropske komisije pod vođstvom Fon der Lajen. Kao prvo, sa svojim radnim mestima koja garantuju zaposlenje za ceo radni vek, tridesetak odeljenja za komunikacije i mrežom međusobno povezanih istraživačkih centara, ona predstavlja glomazan organizam čija bi reforma predstavljala poduhvat koji zahteva čitavu generaciju.

Kao drugo, sa predsednicom koja nije izabrana na izborima, a kontroliše sve – od imenovanja na funkcije i objava na društvenim mrežama do spoljne politike i prikupljanja obaveštajnih podataka – ona predstavlja autokratiju toliko nespojivu sa sopstvenom demokratskom retorikom da joj je potrebno čak 43 kancelarije za komunikacije kako bi javnosti opravdala te protivrečnosti.