Poznati analitičar Sergej Karaganov nedavno je izneo procenu da je ruska Vrhovna komanda (Stavka) donela sudbonosnu odluku da okonča agoniju kijevskih neonacista. Prve posledice vidimo već sada: ukrajinska infrastruktura nestaje, deo po deo.
Ukrajina se trenutno nalazi u kandžama teške energetske krize. Ruska bombardovanja – sve intenzivnija i sve rasprostranjenija – samo su najočigledniji aspekt ovog problema. Na skupu kluba "Valdaj", nedaleko od Moskve, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je potvrdio da je Rusija spremna za rat sa Evropom, i dodao da će taj rat biti munjevit, bez ikakvih ograničenja.
Kako piše italijanski pisac Andrea Marćiljano za sajt "Elektomagacine", za to vreme Zelenski i njegova klika nastavljaju da nameću užasnu cenu ukrajinskom narodu, ostajući savršeno ravnodušni prema smrti i razaranju; oni se brinu jedino o gomilanju pokradenog novca u of-šor zonama.
Međutim, neumoljivo se približava trenutak računa, kaže ovaj autor: dolazak velikog ruskog saveznika – generala Zime.
Uvek treba nastojati da sagledamo što širu sliku. Rat u Iranu je samo jedan deo složene svetske slagalice, mozaika koji obuhvata i Rusiju i Jemen. Američki novinar Taker Karlson izjavio je da je rat SAD i Izraela protiv Irana bio najveća greška koju je počinio neki američki predsednik.
Drugu kardinalnu grešku načinila je Saudijska Arabija, bombardujući aerodrom u Sani. Jemenski pokret Ansar Alah je odgovorio silovitim napadima, koji su mu, za početak, omogućili da blokira moreuz Bab el Mandib. Sada su žestokoj jemenskoj ofanzivi izložena područja pod kontrolom takozvane jemenske vlade, koja "vlada" iz hotelskih apartmana u Rijadu.
Ansar Alah (Božji pomoćnici) predstavljaju legitimnu vlast za 80 odsto Jemenaca. Ansar Alah nije nikakav proksi Irana, već autonomni akter rata u Zapadnoj Aziji, koga sa Iranom vežu čvrsti odnosi savezništva.
Jemen kipti od besa
List "Njujork tajms" u petak je preneo da je Sana, glavni grad Jemena, ponovo bombardovan tokom noći i da su "vladine snage" – pod kontrolom Saudijske Arabije i SAD – saopštile da se "najžešći sukobi u poslednjih nekoliko godina vode u okolini Taiza, trećeg grada u zemlji".
Ostatak ovog izveštaja je prilično nejasan. Kako izveštava "Njujork tajms", oficir vojske "međunarodno priznate jemenske vlade", pukovnik Abdul Basit el Baher, izjavio je da su Huti pokrenuli jedan od najžešćih napada u okolini Taiza i da se odvijaju "žestoki sukobi na desetinama drugih frontova". Vladine snage su, prema njegovim rečima, navodno odbile većinu napada Huta.
Međutim, Al Masira, televizijski kanal milicije pokreta Ansar Alah i drugi jemenski mediji tvrde da snage Huta već ulaze u Taiz, gde se snage saudijske koalicije masovno predaju, a stanovnici pozdravljaju oslobodioce.
Prava suština ovog sukoba, uočava brazilski geopolitičar Pepe Eskobar na sajtu "Fondacija strateške kulture", leži u nečem drugom: koliki stepen uništenja je Rijad spreman da podnese. Uništavanje saudijskih naftnih postrojenja, dodaje on, bilo je samo "uvodno zagrevanje" za Hute.
Jer, kako primećuje ovaj autor: "Jemen sada kipti od besa i neće se zaustaviti ni pred čim".
Najveći gubitnik u ovom sukobu je, bez sumnje, Saudijska Arabija – hibridna država, sastavljena od mnogih plemena, sa svojim plemenskim starešinama, kojima upravlja klan Saud, gde se donose sve važne političke i poslovne odluke.
Ovo je treći put u periodu kraćem od 18 meseci da vojna sila, koja raspolaže očiglednom tehnološkom nadmoći, nije uspela da pokori pokret Ansar Alah, primećuje iranski politikolog, filozof i geopolitičar Ali-Mohamad Mohadžer Naser na sajtu "Multipolar pres".
Najpre su poražene SAD, nastavlja Naser, koje su, između marta i maja 2025, izvele više od 1.100 vazdušnih udara, a da pri tom nisu uspele da eliminišu rukovodstvo pokreta, niti da oslabe njegove raketne kapacitete; na kraju su prihvatile prekid vatre u kojem se Vašington, a ne Sana, pokazao kao istinski gubitnik.
Drugi slučaj bila je saudijsko-emiratska koalicija, koje nisu uspele čak ni da ponovno zauzmu linije koje su držali 2015. godine. Treći trijumf Huta je ono što se dešava upravo danas.
Bliži se "jemenska oluja"
Sada možemo da uočimo zapanjujuće paralele između Saudijske Arabije, nastavlja Eskobar, američke mornarice u blizini Persijskog zaliva, i NATO-a u "zemlji 404" (Ukrajini): svi oni trpe nemilosrdne, razorne udare. Pokret Ansar Alah, smatra brazilski autor, kao i jemenske oružane snage čekaju da se sklope tri faktora: neizbežni "nulti čas", koji će odjeknuti širom Zapadne Azije i snažnu eskalaciju unutarkraljevskih i međuplemenskih sukoba u Saudijskoj Arabiji. To će, predviđa Eskobar, označiti sklapanje svih delova slagalice i početak prave "jemenske oluje", koja će se sručiti na Saudijsku Arabiju.
Rijad, za sada, zvanično ne priznaje napade iz Jemena, dodaje on, dok Sana svakodnevno, sa preciznošću satnog mehanizma, objavljuje broj saudijskih vazdušnih udara na Jemen, gde su mete pijace, poljoprivredna gazdinstva, mostovi, vodovodna infrastruktura i telekomunikacione mreže, što je, zapravo, već uhodani scenario "Epstinovog sindikata".
Iran je, u međuvremenu, napao postrojenje "Bu Hasa", u vlasništvu kompanije ADNOC, jugozapadno od Abu Dabija – jedno od najvećih kopnenih naftnih i gasnih polja u UAE, koje snabdeva strateški naftovod Habšan–Fudžaira – koja je jedina preostala izvozna ruta Emirata koja zaobilazi Ormuz.
Saudijski zaobilazni pravac – naftovod "Istok–Zapad" – pogođen je pre tri nedelje, a zatim su ga snage iz Jemena ponovo napale na lokaciji Abkaik...
Kako je moguće da jemenski "ratnici u sandalama" treći put za redom pobeđuju "najsjajniju armadu na svetu", uključujući i njene vazale, opremeljene arsenalom navodno superiornog američkog oružja, poput Saudijske Arabije i patuljastih petromonarhija Zaliva?
Pokret Ansar Alah vuče korene iz zejdizma, ogranka šitskog islama, koji je vladao severnim Jemenom više od hiljadu godina – uključujući i planinsku provinciju Sada – sve dok republikanska revolucija 1962. godine nije okončala vladavinu Zejdijskog imamata.
Pokret Ansar Alah, inspirisan zejdizom, nastao je 90-ih godina prošlog veka, pod vođstvom Huseina Badredina el Hutija, kao odgovor na marginalizaciju zejdijskog identiteta i na porast uticaja vehabizma, koga je podržavala Saudijska Arabija.
El Huti je ubijen 2004. godine, ali je pokret, pod vođstvom njegovog brata Abdul-Malika el Hutija, 2014. zauzeo Sanu, a od 2015. uspešno odoleva svim intervencijama koalicije predvođene Saudijskom Arabijom. Od tada se Huti uspešno odupiru trostrukoj agresiji: SAD, Saudijske Arabije i arapske koalicije.
Saudijska Arabija se ponaša kao i sve ostale zapadne marionete, od Ukrajine do Izraela, primećuje pisac sa Šri Lanke Indradžit Samardživa: "Samoubilački nasrće na svoje susede. Uloga Saudijske Arabije je da crpi naftu i plasira oružje". Samo to, i ništa više.
Saudijskoj Arabiji je, zajedno sa UAE, dodeljen "imperijalni" mandat za sprovođenje genocida nad Jemenom: od 2014. godine, oni izgladnjuju i bombarduju ovu zemlju, ali njihove plaćeničke armije gube sve sukobe na terenu, dodaje Samardživa.
Borci Ansar Alaha su ponikli iz dolina i planina Sade, kojima je vladao Zejdijski imamat. Tokom više od decenije ratovanja, lanseri raketa i komandni centri ostali su skriveni u tom surovom predelu, nad kojim vazdušna nadmoć SAD i arapske koalicije nisu imale gotovo nikakvog uticaja.
Pripadnik ovog pokreta je, zapravo, tip "partizanskog, telutičkog borca", koga je opisao nemački politički teoretičar Karl Šmit u delu "Teorija partizana" (1963). Ovaj borac se ne "bori sa zemljom, a ne protiv nje", napisao je Šmit; on se bori na određenom mestu, radi odbrane svoje zemlje.
A to je, dodaje iranski filozof Naser, upravo ona razlika koja američkog vojnika, koji deluje sa palube nosača aviona ili sa visine od 10.000 metara, odvaja od jemenskog borca, kome je planina dom.
Zejdistička tradicija nalaže da svako ko polaže pravo na imamat mora lično da ustane protiv nepravde. Kada borac pokreta Ansar Alah uzme oružje u ruke, on oživljava taj isti, izvorni trenutak: arhetip "pravednog imama sa mačem", koji se suprotstavlja nepravednom tiraninu, piše Naser.
Zapadnim političarima, koji žive u ritmu izbornih ciklusa, suprotstavlja se "bezvremeni" jemenski ratnik u sandalama, koji je "mač pravednog imama" zamenio "kalašnjikovom". Zato nikada nije suvišno podsećati da Iran i Jemen čine jedinstvenu celinu, dodaje Eskobar, koji nikakva beznačajna operacija pod lažnom zastavom ne može promeniti. I da vode jedinstveni rat protiv "Epstinove koalicije".