Brazilski senator Flavio Bolsonaro i aktuelni predsednik Lula da Silva odmeriće snage u drugom krugu predsedničkih izbora 25. oktobra, pošto nijedan od predsedničkih kandidata nije uspeo da osvoji 50 odsto glasova i tako odnese pobedu u prvom krugu.
Bolsonaro je osvojio 47 odsto glasova, a Lula 45 odsto, iako su ankete uoči izbora predviđale da će aktuelni predsednik voditi sa oko tri procentna poena razlike.
"Brazil želi promene i veoma sam zadovoljan rezultatima", rekao je Bolsonaro novinarima u Braziliji nakon objavljivanja gotovo svih rezultata, najavljujući "kraj ere Radničke partije".
Lula je, obraćajući se pristalicama u Sao Paulu, priznao da je bio uveren u pobedu već u prvom krugu.
"Od sutra počinjemo novu kampanju", poručio je, obećavši da će biračima pokazati šta je postigao kao predsednik.
Glasanje predstavlja i izbor spoljnopolitičkog kursa: Lula je nastojao da ojača ulogu Brazila u BRIKS-u i produbi veze sa Kinom i drugim silama Globalnog juga, dok je Bolsonaro, sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, isticao potrebu za bližim odnosima sa Vašingtonom i hvalio se svojim vezama sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Lula je bio predsednik Brazila od 2003. do 2011. godine, a 2023. vratio se na tu funkciju, započevši treći mandat. Zbog osuđujuće presude za korupciju bilo mu je zabranjeno učešće na izborima 2018. godine, a u zatvoru je proveo 580 dana. Vrhovni sud Brazila poništio je njegove presude 2021. godine, utvrdivši da sud koji mu je sudio nije bio nadležan, čime su mu vraćena politička prava i omogućeno da se ponovo kandiduje.
Žair Bolsonaro, koji je bio predsednik od 2019. do 2022. godine, služi kaznu od 27 godina zatvora nakon što je osuđen za pokušaj državnog udara posle poraza od Lule na izborima 2022. Obojica su negirala krivicu u svojim slučajevima i tvrdila da su postupci protiv njih politički motivisani.
Drugi Bolsonarov sin, Eduardo, od 2025. godine živi u dobrovoljnom izgnanstvu u Sjedinjenim Državama. Vrhovni sud Brazila osudio ga je u junu na četiri godine i dva meseca zatvora zbog prinude, pošto je utvrdio da je tražio da SAD izvrše pritisak na brazilske vlasti kako bi uticao na suđenje njegovom ocu za pokušaj državnog udara.
Ankete potcenile Bolsonara
Rezultat kandidata desnice mogao bi da pruži dodatni zamah njegovoj kampanji, ali i brazilskoj valuti i berzi, koje su već beležile rast zbog izgleda za pobedu kandidata naklonjenog poslovnom sektoru.
"Agencije za istraživanje javnog mnjenja ozbiljno su promašile. Očekujte da i ankete za drugi krug, koje pokazuju izjednačenu trku, potcene Bolsonarovu podršku", ocenio je Robert Muga, suosnivač instituta Igarape.
Bolsonaro je juče ujutru rekao da računa na "glasove nezadovoljnika koji bi inače glasali za drugog kandidata, ali se protive Luli".
Politički analitičar Rafael Faveti, međutim, ukazuje da takav rezultat može imati i drugu stranu: deo podrške koju bi Bolsonaro inače dobio tek u drugom krugu već se prelio ka njemu.
"Iako bi to sada trebalo da koristi Flaviju Bolsonaru, njegov potencijal za rast u drugom krugu smanjuje se upravo zato što je tu podršku već dobio u prvom", rekao je Faveti.
Troškovi života i kriminal u središtu kampanje
Izbornu kampanju obeležile su brige građana zbog visokih troškova života, korupcije i kriminala. Uprkos padu nejednakosti i nezaposlenosti, Lula je teško pridobijao birače opterećene dugovima i sve raširenijim delovanjem kriminalnih bandi.
Bolsonaro je nastojao da nezadovoljstvo zbog životnog standarda pretvori u izbornu podršku, dok je Lula, kako je trka postajala neizvesnija, proširio socijalnu pomoć i predložio nove mere za olakšavanje otplate porodičnih dugova.
Budućeg predsednika čekaju i problemi u javnim finansijama: javni dug premašio je 82 odsto BDP-a, a vlada je snizila prognoze privrednog rasta na dva odsto za ovu i 2,3 odsto za sledeću godinu.
Ipak, rasprava o konkretnim politikama ostala je u senci skandala i međusobnih optužbi, dok su oba vodeća kandidata izostala sa glavnih televizijskih debata.
Kampanju je opteretila i afera oko ugašene banke "Master": Federalna policija istraživala je veze njenog nekadašnjeg rukovodioca Danijela Vorkara sa predstavnicima političke elite, uključujući Bolsonara, koji je pod istragom zbog sumnje na pranje novca povezano sa tim slučajem. Bolsonaro negira nezakonito postupanje.
Lulini saveznici su tokom kampanje upozoravali da bi administracija američkog predsednika Donalda Trampa mogla da odbije da prizna rezultate u slučaju Luline pobede. Tramp nije zvanično podržao nijednog kandidata, ali je ugostio Flavija Bolsonara u Beloj kući i javno ga pohvalio.