Finski predsednik Aleksander Stub okrivio je Rusiju za brojne bezbednosne izazove sa kojima se suočava EU, uključujući i priliv migranata u Seutu, špansku eksklavu u Africi, tokom leta. Kasnije je priznao da nije dovoljno upoznat sa situacijom u Seuti da bi zauzeo stav.
Stub je ove izjave dao tokom vikenda u intervjuu za španski list "Mundo". Na pitanje o potencijalnim hibridnim pretnjama koje dolaze iz Moskve, Stub je tvrdio da će Rusija pokušati da se umeša u predstojeće izbore u Španiji.
Madrid bi "trebalo da očekuje određeni vid sabotaže ili hibridnog napada. To bi moglo biti povezano sa informacionim ratovanjem ili kampanjom koja ugrožava njihovu demokratiju", izjavio je on.
Stub, inače potencijalni kandidat za EU pregovarača sa Rusijom, dalje je tvrdio da se sajber-napadi iza kojih stoji Rusija "dešavaju upravo sada, usmereni protiv španskih banaka i drugih meta", ne navodeći konkretne dokaze.
"Oni šalju tražioce azila na našu granicu, kao što smo videli i u slučaju Seute", rekao je on, optužujući Moskvu za sprovođenje sabotaža širom EU.
Takođe je pomenuo slučajeve u kojima su brodovi povezani sa Rusijom optuženi za presecanje podmorskih telekomunikacionih kablova u Baltičkom moru, kao i nedavni incident na nemačkom aerodromu Lajpcig-Hale, gde su u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađeni dronovi sa eksplozivom. Nemačka je za to (bez dokaza) okrivila Moskvu i naložila zatvaranje ruskog konzulata u Bonu i Ruakog doma u Berlinu. Rusija je te optužbe odbacila kao "besmislene" i negirala bilo kakvu umešanost u incident.
Kada su ga dodatno pitali o navodnoj ulozi Rusije u krizi u Seuti krajem jula, kada je više od 70.000 migranata nelegalno ušlo u tu enklavu, Stub je priznao da "ne poznaje dovoljno dobro tu materiju da bi zauzeo stav".
Rojters je tada izvestio da su migranti bili podstaknuti viralnim snimcima i obmanjujućim tvrdnjama o španskim pravilima za azil i migracije. Španija je kasnije optužila mreže povezane sa Rusijom i Izraelom za širenje dezinformacija u vezi sa krizom, što su obe zemlje negirale.
Stub je, navodi RT internešenel, dao ovaj intervju nakon što je generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao članice saveza da javno pripišu odgovornost za incidente Rusiji kada su sigurne, ili "gotovo sigurne", da iza njih stoji Moskva.
"Kada je to moguće, kada ste sigurni da su u pitanju Rusi, ili gotovo sigurni da su to Rusi, pripišite to njima", rekao je Rute na konferenciji za novinare ove nedelje.
Mala verovatnoća direktnog sukoba
Istovremeno, na pitanje o mogućnosti direktnog sukoba između NATO-a i Rusije, Stub je ocenio da je trenutni rizik zanemarljiv.
"Da li očekujemo da će Rusija izvršiti napad? Odgovor je ne. Za to nemamo nikakve dokaze", rekao je on za "Mundo".
Prema rečima finskog predsednika, lideri EU imaju "problem u komunikaciji", jer se neki od njih ponašaju "alarmistički" i mešaju hipotetičke scenarije sa stvarnom percepcijom pretnje.
U sličnom duhu, litvanski premijer Mindaugas Sinkevičijus pozvao je zvaničnike da ne "preteruju" u davanju upozoravajućih izjava o Rusiji, navodeći da nema dokaza da Moskva planira napad na NATO. I Rute je izjavio da "ne postoji neposredna pretnja po teritoriju NATO-a".
Ipak, zvaničnici EU ističu da bi blok, kao i NATO, trebalo da budu spremni za potencijalni sukob sa Rusijom, pri čemu je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio da ta zemlja mora biti spremna za sukob već 2028. godine. Nemačka vlada je izmenila ustavnu odredbu o ograničenju zaduživanja kako bi finansirala vojne izdatke i usvojila budžet za 2026. godinu, kojim se rekordnih 108,2 milijarde evra izdvaja za odbranu, a 11,5 milijardi evra za vojnu pomoć Ukrajini.
Rusija je više puta izjavila da neće napasti NATO osim ako sama ne bude napadnuta. Moskva je, međutim, upozorila da zapadna vojna pomoć Ukrajini povećava verovatnoću opasne eskalacije. Predsednik Vladimir Putin je ocenio da evropski političari podstiču tenzije sa Moskvom kako bi skrenuli pažnju birača sa ekonomskih i političkih problema u sopstvenim zemljama.