Vlade bi trebalo da izmene zakone kako bi se odbrambenim kompanijama omogućilo da obaraju sumnjive dronove koji preleću preko njihovih pogona, rekao je potpredsednik francusko-nemačkog proizvođača naoružanja KNDS, kompanije koja pravi nemački tenk "leopard 2" i francusku samohodnu haubicu "cezar".
"Bilo bi dobro kada bi nacionalni zakoni dozvolili odbrambenim kompanijama da se same štite od dronova", rekao je za "Politiko" Marsel Grisnigt, izvršni potpredsednik kompanije KNDS zadužen za međunarodni razvoj.
Trenutno, "jedino što možemo da učinimo jeste da upozorimo lokalne vlasti i zatražimo od njih da preduzmu mere. U većini slučajeva, to je očigledno prekasno i šteta je već načinjena", dodao je on. "Mi sami razvijamo i proizvodimo protivmere. One bi mogle da se koriste za zaštitu naših pogona, ali za to je potrebno imati zakonsko ovlašćenje."
U mnogim evropskim zemljama, samo organi reda i oružane snage imaju dozvolu da koriste sisteme za borbu protiv dronova, a ne i privatne kompanije.
EU i NATO reaguju, ali je Grisnigt upozorio da će za to biti potrebno vreme. "Sve češće čujemo pozive na aktiviranje Člana 4 NATO-a (koji omogućava konsultacije nakon pojave pretnje) i zahteve da se zemlje usklade. U redu, ali koliko će to vremena zahtevati? Mi nemamo luksuz da gubimo vreme", rekao je Grisnigt.
"Ubrzano radimo na tome da Evropa bude spremna do 2030. godine, ali ako odbrambeni kapaciteti budu ugroženi hibridnim ratovanjem, onda nećemo biti spremni 2030. godine."
Kompanija KNDS želi da se odbrambene kompanije tretiraju kao kritična infrastruktura – i da uživaju isti stepen zaštite.
Prema pravilima EU, operateri kritične infrastrukture – u koju spadaju elektroenergetske mreže, telekomunikacione mreže i luke, ali ne i odbrambena industrija – dužni su da ispune određene bezbednosne obaveze. Oni takođe dobijaju podršku od javnih institucija, uključujući informacije o potencijalnim pretnjama.
"Prva stvar koja nam je potrebna jeste jednostavno pristup obaveštajnim podacima. Na osnovu tih podataka može se delovati", naglasio je Grisnigt.
"Naravno, zaštita kritične infrastrukture je u nadležnosti država, ali ovakve pretnje prevazilaze nacionalne granice", dodao je on. "Potreban nam je snažan evropski okvir koji bi povezao nacionalne sisteme zaštite kroz usklađen pristup."
KNDS zahteva od Evropske komisije da "hitno formira" radnu grupu koja bi sprovela testove otpornosti odbrambene industrije na hibridne pretnje. Mere zaštite objekata trebalo bi da budu kvalifikovane za finansiranje iz Evropskog fonda za konkurentnost u okviru narednog dugoročnog budžeta EU, "kako teret ne bi pao samo na pojedine države, već predstavljao zajednički finansijski izdatak", smatra ovaj rukovodilac.
Kompanija KNDS je već počela da stupa u kontakt sa drugim evropskim proizvođačima naoružanja i namerava da o ovom pitanju razgovara sa evropskim komesarom za odbranu Andrijusom Kubilijusom u narednim nedeljama.
"Budimo iskreni... Ako nismo spremni da se zaštitimo sada, onda nismo spremni ni za najgori mogući scenario", rekao je Grisnigt.