Evropskoj uniji ističe vreme za sprovođenje ekonomskih reformi koje je pre dve godine predstavio bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi. Ukoliko blok u tome ne uspe, suočiće se sa izgledima za dugoročno relativno zaostajanje i pretvaranje u aktera drugog plana na svetskoj sceni.
Blok je kao rok za realizaciju ključnih elemenata Dragijevog plana odredio kraj 2027. godine. Taj plan obuhvata potpuno jedinstveno tržište sa integrisanim tržištima kapitala i energetskim unijama, veći obim zajedničkog zaduživanja i smanjenje potrebe za jednoglasnom podrškom država članica za velike reforme.
Prema podacima Evropskog saveta za političke inovacije zaključno sa julom, Evropska unija je u potpunosti sprovela samo 15,7 odsto Dragijevih predloga, dok je oko 40 odsto njih delimično obrađeno.
Kada je reč o najvažnijim merama, poput jedinstvenih tržišta kapitala i energije, situacija je još lošija.
Prema navodima francuskog instituta Montanj za analizu javnih politika, EU je uspešno usvojila zakonske akte za samo tri posto tih mera. Evropska komisija može da ih sprovede samo uz saglasnost svih država članica, što predstavlja izuzetno težak zadatak.
Predstojeći izborni ciklus u Evropi mogao bi dodatno da oteža taj proces. Malo je verovatno da će vlade koje izlaze pred birače biti spremne da se odreknu dodatnog dela suvereniteta, a ako izbori dovedu na vlast lidere koji nisu skloni reformama, struktura evropskih integracija mogla bi da počne da se raspada, smatra Majk Pikok, bivši direktor komunikacija u Banci Engleske i nekadašnji viši urednik u agenciji Rojters.
Izbori
Francuska je u centru pažnje zbog izbora u aprilu.
EU već ubrzano radi na finalizaciji sledećeg dugoročnog budžeta bloka (za period 2028–2034) pre održavanja tih izbora, strahujući da bi oni mogli dovesti do formiranja vlade krajnje desnice na čelu sa Marin le Pen.
Iako je stranka Nacionalno okupljanje Marin le Pen odustala od namere da napusti EU, ona je ipak nagovestila da želi da smanji doprinos Francuske budžetu Unije i da se izuzme iz ključnih delova energetske politike, uz istovremeno ponovno uvođenje graničnih kontrola.
U međuvremenu, Španija izlazi na izbore ranije nego što se očekivalo. Španski premijer Pedro Sančez je raspisao vanredne izbore za 29. novembar, nakon što je parlament prošle nedelje odbacio vladine uredbe o stambenoj politici usred značajnih protesta javnosti.
Izbori u Italiji i Poljskoj 2027. bi mogli dodatno da zakomplikuju napore na reformama, jer lideri možda neće biti voljni da podrže mere koje zahtevaju odricanje od dela nacionalnog suvereniteta neposredno pred izlazak na birališta.
Tu je i Nemačka. Iako vladajuća koalicija ostaje na vlasti do 2029. godine, sve veća podrška krajnje desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku – koja se zalaže za čvršće veze sa Rusijom i stroga ograničenja imigracije – mogla bi da uspori reformske napore u najvećoj ekonomiji Unije.
Mere reforme – poput oštrijeg pristupa bolovanjima i zloupotrebi socijalnih davanja, te postepenog podizanja starosne granice za odlazak u državnu penziju – nisu naišle na dobar prijem javnosti, što potvrđuju i nedavni izborni rezultati.
"Glavni zaključak je da Nemci ne žele reforme i da žele da ostanu u sadašnjosti koja se ne menja ili da se vrate u prošlost", napisao je Karsten Bržeski, glavni ekonomista banke ING, nakon što je vladajuća Hrišćansko-demokratska unija (CDU) pretrpela teške gubitke na regionalnim izborima.
Iako AfD još uvek nema vladajuću većinu, njen brz uspon tokom protekle decenije – kojim je postala stranka sa najvećom podrškom u Nemačkoj – ne može se zanemariti. Naročito što bi njena popularnost mogla navesti vladajuću stranku da uspori reforme koje naizgled umanjuju nacionalni suverenitet.
Izazovi
Među zvaničnicima EU vlada osećaj velike hitnosti.
"Tamo gde su projekti od strateškog interesa za Evropu, moramo znatno da ubrzamo rad", izjavila je prošlog meseca predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom godišnjem obraćanju Evropskom parlamentu o stanju Unije.
Ipak, čini se da ne postoji velika spremnost za udruživanje nadležnosti i da je Dragijev poziv na veće zajedničko zaduživanje u evrozoni već osuđen na propast. Ključni izazov sada će biti to da li lideri EU mogu da ostvare uniju štednje i investicija, kao i energetsku uniju.
EU, koja je inače sklona izbegavanju rizika, dugo je oklevala sa sprovođenjem reformi, ali bi nastavak takve prakse sada mogao da predstavlja jedan od najrizičnijih poteza.