Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je na smanjenje narednog sedmogodišnjeg budžeta EU, reagujući na pozive Nemačke za drastično smanjenje potrošnje.
Tokom govora u Evropskom parlamentu u Strazburu, Fon der Lajen je rekla da bi smanjenje zajedničkog budžeta EU ugrozilo ključne prioritete na nivou cele Unije, kao što su konkurentnost i energetska autonomija.
Fon der Lajen je takođe, priznala da "sve dok Evropa zavisi od nafte i gasa, njen prosperitet ostaje izložen događajima koji su van njene kontrole".
"Porodice i industrija plaćaju cenu krize koja se odvija daleko izvan naših granica. Od kraja februara, cene gasa su porasle za 140 odsto, a cene dizela su se udvostručile. Ako posmatramo uvoz fosilnih goriva, troškovi za Evropu su veći za 100 milijardi evra, a da pritom nismo dobili ni jedan jedini dodatni molekul energije", rekla je Fon der Lajen.
Kako je navela, preduzeća su pod velikim pritiskom, ljudi se bore da plate račune, a situacija bi se mogla pogoršati kako ulazimo u zimu.
"Pre četiri godine, Rusija je pokušala da nas ucenjuje. U to vreme, 45 odsto našeg uvoza gasa dolazilo je iz Rusije. Gotovo preko noći, skoro sve je bilo prekinuto, ali Evropa je ostala ujedinjena i izašli smo jači. Diversifikovali smo izvore snabdevanja i masovno ubrzali ulaganja u domaću čistu energiju. Danas je uvoz ruskog gasa pao sa 45 na 12 odsto, a do kraja godine taj udeo će biti sveden na nulu", nada se Fon der Lajen.
Kada je reč o budžetu Komisije za period od 2028. do 2034. godine, Fon der Lajenova ga je nazvala "najambicioznijim ikada predloženim", prenosi "Politiko".
U poruci Berlinu, Fon der Lajen je podsetila da predlog budžeta Komisije iznosi 1,26 odsto bruto nacionalnog dohotka Evropske unije – što predstavlja relativno malo povećanje u odnosu na sadašnji sedmogodišnji budžet.
Ona je takođe istakla potrebu da se odobri "značajan paket novih sopstvenih prihoda", odnosno poreza na nivou EU kojima bi se finansirao budžet i smanjila nacionalna izdvajanja za Brisel.
Vlade zemalja EU žure da postignu dogovor do kraja godine, pre nego što izbori u Francuskoj, Italiji i Poljskoj 2027. godine ugroze pregovore.
Uprkos roku koji se približava, lideri EU su i dalje daleko od dogovora o veličini novog budžeta. Nemačka i njeni saveznici u severnoj Evropi vrše pritisak na Dablin da sprovede sveobuhvatna smanjenja vredna stotine milijardi evra.
S druge strane, 17 zemalja EU iz južne i istočne Evrope – predvođenih Italijom i Rumunijom – zalaže se za suprotan pristup. One su u zajedničkom pismu prošle nedelje zatražile da se očuvaju subvencije za poljoprivrednike i sredstva za regionalni razvoj.
U prikrivenoj pretnji u ponedeljak, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je "nepostojanje novog finansijskog okvira daleko povoljnije rešenje za Nemačku".
Međutim, dodao je da bi takav scenario ograničio sposobnost EU da deluje i ponovo pozvao da se pregovori okončaju do kraja godine.