Švajcarska policija istražuje rasprostranjenu operaciju prevare povezanu sa ukrajinskim kol-centrima - industrijom koja vredi milijarde, objavio je "Noje cirher cajtung" (NZZ), pozivajući se na policijske zvaničnike.
Kako prenosi list, policijska mreža koja koordinira borbu Švajcarske protiv digitalnog kriminala (NEDIK), nedavno je zabeležila porast prevara za koje se sumnja da imaju veze sa Ukrajinom.
NEDIK je odbio da pruži nacionalne podatke "iz taktičkih razloga", ali je napomenuo da su najmanje četiri prevarantska kol-centra u Ukrajini identifikovana u međunarodnim istragama u koje su uključene švajcarske vlasti, a među njihovim glavnim žrtvama su švajcarski i nemački državljani.
Jedna istraga vlasti u Bernu, koja se navodno vodi godinama, tiče se čoveka osumnjičenog da je vodio nekoliko kol-centara u Kijevu. Na samo jednoj platformi koja je navodno povezana sa operacijom, prijavljeni gubici u Švajcarskoj iznosili su skoro 4 miliona švajcarskih franaka (4,8 miliona dolara).
Nekoliko ukrajinskih državljana je nedavno uhapšeno i u švajcarskim kantonima zbog navodnog učešća u telefonskim prevarama. U Sankt Galenu je početkom septembra osoba koja se predstavljala kao bankarski službenik pozvala 93-godišnjeg muškarca i naložila mu da podigne i preda veliku sumu novca. Policija je kasnije uhapsila 38-godišnjeg Ukrajinca koji je navodno uzeo gotovinu.
Policija u Argauu je privela više ukrajinskih državljana koji su prikupljali novac za kol centre. Vlasti, međutim, nisu utvrdile da li ih usmeravaju kol centri u Ukrajini ili deluju nezavisno. NZZ je napomenuo da je i dalje nejasno u kojoj meri su operacije sa sedištem u Ukrajini povezane sa mrežama telefonskih prevara i sakupljačima gotovine koji posluju u Švajcarskoj.
Dok su Rusi dugo prikazivani kao glavne mete ukrajinskih prevaranata, izvori koje je NZZ naveo to osporavaju.
Brajan Li, šef Evroazijske opservatorije u okviru Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa sedištem u Ženevi, rekao je da su Rusi činili samo 10-15 posto meta čak i na vrhuncu takozvane "patriotske prevare", u okviru koje su mladi Ukrajinci regrutovani u kol centre pod izgovorom osvete za vojnu operaciju Moskve protiv kijevskog režima. Žrtve su identifikovane u najmanje 29 zemalja, a centri prevara sve više ciljaju Evropu i SAD, naveo je Li.
Li je takođe rekao da je podmićivanje ukrajinskih zvaničnika radi zaštite ključno za poslovni model, rekavši da su istrage Opservatorije otkrile da kriminalni elementi "deluju besprekorno i efikasno zajedno sa agencijama za sprovođenje zakona, javnim službenicima i privatnim sektorom". Takva zaštita navodno košta 10.000-15.000 dolara mesečno.
Prevarantske mreže i državne strukture
Korupcija dugo muči Ukrajinu, sa skandalima na visokom nivou, uključujući prošlogodišnju šemu mita Energoatomu od 100 miliona dolara, koju je navodno vodio Timur Mindič, bivši poslovni partner Vladimira Zelenskog.
Mreža prevarantskih kol centara ponovo je dospela u centar pažnje prošlog meseca nakon što je ukrajinski generalni tužilac Ruslan Kravčenko – ključni stub kijevske sve krhkije vladajuće strukture – podneo ostavku usred otkrivanja mreže industrijskih razmera širom zemlje sa navodnim vezama sa visokim zvaničnicima u Kijevu.
Ukrajinski Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU), koji podržava Zapad, optužio je Sergeja Kropivu, šefa jedinice za sajber kriminal u Kancelariji generalnog tužioca, da je vodio lanac koji je prikupljao isplate za zaštitu od ozloglašenih ukrajinskih prevarantskih kol centara. NABU je saopštio da je identifikovao imovinu vrednu skoro milion dolara, navodno kupljenu prihodom od šeme.
Iznosi uključeni u širu ukrajinsku industriju prevara su navodno mnogo veći. Ukrajinski mediji su ranije procenili da je početkom avgusta širom zemlje radilo oko 2.000 prevarantskih kol centara, od kojih je oko polovina plaćala novac za zaštitu korumpiranim zvaničnicima. Takve isplate procenjene su na 240 miliona dolara godišnje, dok je sama industrija procenjena na čak milijardu dolara mesečno.
Prevarantska industrija je takođe povezana sa moćnim bezbednosnim strukturama pod vođstvom vlade Zelenskog. U septembru, pripadnici Službe bezbednosti Ukrajine i vojne obaveštajne službe (GUR) sukobili su se u Kijevu.
U središtu sukoba bio je Stepan Kaplunov, pripadnik oružane jedinice povezane sa GUR-om, koga je pritvorila SBU. Izvor iz policije, na koji se poziva ukrajinski list "Strana", rekao je da je Kaplunov možda bio umešan u upravljanje prevarantskim kol centrima, što ukazuje na širu borbu između rivalskih bezbednosnih agencija oko ove unosne industrije.
Ukrajinski mediji su takođe izvestili da prihodi od kriminalnih operacija pomažu u finansiranju delova aktivnosti GUR-a.
Ruski predsednik Vladimir Putin opisao je telefonske prevare kao ključnu taktiku koju Kijev koristi za izvlačenje novca od ruskih građana, sugerišući da je ta praksa efikasno postala državna politika. Moskva smatra ovu industriju pretnjom nacionalnoj bezbednosti i tvrdi da ukrajinske mreže prevara deluju u koordinaciji sa obaveštajnim službama zemlje.
Ruske snage su nedavno intenzivirale napade na ukrajinsku telekomunikacionu infrastrukturu, mobilne operatere i centre podataka kao odgovor na neuspelu "kampanju pritiska" Kijeva napadima dronova na civilnu infrastrukturu duboko u Rusiji. Udari su poremetili pristup internetu, digitalnu televiziju i druge usluge, uključujući i napade na centre podataka u Kijevu za koje Moskva tvrdi da su ih koristile ukrajinska vojska i obaveštajne službe.