Policija je uhapsila bivšeg šefa nemačke spoljne obaveštajne službe BND Augusta Haninga, pod sumnjom za špijunažu, saopštilo je u utorak savezno tužilaštvo.
Haninga je policija uhapsila u njegovoj kući, a njegov navodni saučesnik, koji je u skladu sa nemačkim zakonima o zaštiti privatnosti identifikovan samo kao Manfred D, pod sumnjom da je Haningu predao stotine poverljivih dokumenata u zamenu za novac, priveden je u Bavarskoj, prenosi "Dojče vele".
Prema rečima tužilaštva, vlasti su izvršile pretrese na imanjima oba osumnjičena, kao i na lokacijama u Berlinu.
Tokom Haningovog mandata na čelu obaveštajne službe, Manfred D. je bio njegov šef kabineta. Nakon toga je do 2009. godine radio pod Haningom i u Ministarstvu unutrašnjih poslova. On se tereti za "pomaganje i podržavanje pokušaja izdaje i špijunaže protiv države".
Britanski "Telegraf" Haninga predstavlja kao antiruskog jastreba, podsećajući na njegov stav po pitanju nemačke nacionalne bezbednosti.
On je 2024. godine izjavio da je Nemačka naivna i da treba da se probudi zbog mogućeg rata.
"Mnogi nisu shvatili da smo u sukobu sa Rusijom – to je bilo potcenjeno. Ljudi beže od istine. Rusija je u sukobu sa NATO-om, a Nemačka je naravno deo tog sukoba. Ljudi nisu shvatili da postoji ozbiljna opasnost – postoji i simpatija prema Rusiji, posebno u istočnoj Nemačkoj i među elementima krajnje levice i krajnje desnice Alternative za Nemačku, čije frakcije pozivaju na kraj sankcijama Rusiji", rekao je Haning tada za "Telegraf".
Mark Henrihman, predsednik Odbora nemačkog parlamenta za nadzor nad obaveštajnim službama, rekao je nakon hapšenja da Nemačka "neće tolerisati izdaju tajni".
Haning je bio na čelu agencije od decembra 1998. do novembra 2005. godine, a potom je prešao u Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova gde je radio kao državni sekretar do novembra 2009. godine.
Prema saopštenju tužilaštva, on se suočava sa optužbama koje uključuju navodnu špijunažu, otkrivanje državnih tajni, pokušaj izdaje i rad kao agent tajne službe.
Istraga je pokrenuta tokom postupka protiv hamburške preduzetnice Kristine Blok i drugih optuženih zbog sumnje da su silom odveli njeno dvoje dece.
U okviru te istrage istražitelji su navodno došli i do informacija o mogućem curenju poverljivih podataka iz BND-a, koji su bili namenjeni za izveštaje nemačkoj vladi o bezbednosnoj situaciji.
Haning se poslednjih godina suočavao i sa ozbiljnim finansijskim problemima, a njegova penzija bila je pod prinudnom naplatom zbog sudskog spora oko njegovog angažmana u nadzornom odboru jedne banke u baltičkom regionu. Ta banka je, prema navodima "Bilda", propala nakon što ju je jedan oligarh finansijski iscrpeo, a članovi nadzornog odbora, među kojima su bili Haning i bivši generalni sekretar NATO-a i danski premijer Anders Fog Rasmusen, pozvani su na odgovornost.
Za sada nije poznato da li su navodi o prodaji državnih tajni povezani sa njegovim finansijskim problemima.
Hamburško pravosuđe je u septembru 2025. pretreslo Haningovu kuću u Vestervaldu, kao i njegove kancelarije, u okviru istrage povezane sa slučajem Blok. Kristina Blok, naslednica nemačkog lanca restorana "Blok haus", našla se u središtu istrage nakon što su njeno dvoje dece, koja su živela sa ocem u Danskoj, u novogodišnjoj noći 2023/2024. godine odvedena u Nemačku.
Danske i nemačke vlasti istražuju okolnosti tog događaja i sumnje da su deca protiv svoje volje odvedena od oca. U okviru istrage, nemački istražitelji su došli i do informacija koje ukazuju na moguće curenje poverljivih podataka iz nemačke obaveštajne službe BND, što je kasnije otvorilo zasebnu istragu zbog sumnje na odavanje državnih tajni.
U to vreme je, kako navodi "Bild", u jednoj firmi povezanoj sa Haningom bio angažovan i prikriveni istražitelj, što ukazuje da je istraga o sumnji na veleizdaju možda počela još tada. Haning je ranije radio u Stalnom predstavništvu Savezne Republike Nemačke u Istočnom Berlinu, a od 1998. do novembra 2005. godine bio je na čelu nemačke spoljne obaveštajne službe.
Nemački mediji prenose da je Haningu bilo dostupno oko 2.000 poverljivih dokumenata, među kojima su se, navodno, nalazili izveštaji koji su pripremani za takozvanu obaveštajnu situaciju u kabinetu kancelara, odnosno redovne sastanke šefova nemačkih bezbednosnih službi.
Prema rezultatima istrage, "među dokumentima su bili izuzetno osetljivi materijali o iranskom nuklearnom programu i ruskim oružanim snagama, a bezbednosni izvori navode da su među njima bile i informacije koje su nemačke službe dobile od stranih partnerskih obaveštajnih agencija".
Odavanje takvih podataka smatra se jednim od najtežih mogućih bezbednosnih incidenata, a u obaveštajnom svetu postoji bojazan da bi partnerske službe mogle izgubiti poverenje u BND i ograničiti razmenu važnih informacija, prenosi "Dojče vele".
Prema bezbednosnim izvorima, najnoviji pronađeni dokumenti datiraju iz juna 2022. godine, a istražitelji još pokušavaju da utvrde na koji način je osumnjičeni službenik uspevao da iznese dokumenta iz strogo obezbeđenih prostorija BND-a. Ukoliko se sumnje protiv Augusta Haninga potvrde, slučaj bi mogao da preraste u jednu od najvećih obaveštajnih afera u istoriji Savezne Republike Nemačke, jer nikada ranije tako visoko rangirani bivši državni funkcioner nije bio osumnjičen za veleizdaju.
"Dojče vele" piše da je ovaj slučaj "najveći špijunski skandal veka u Nemačkoj koji se odvija u realnom vremenu".