Svet
Milivojević o "pseudoproširenju" EU: Crna Gora će biti zamorče za drugorazredno članstvo (VIDEO)
Govoreći na televiziji RT Balkan, diplomata Zoran Milivojević istakao je da bi Evropska unija trebalo da prihvati novu ravnotežu snaga, novu bezbednosnu strukturu kontinenta i da razgovara sa Ruskom Federacijom jer, kako kaže, bez Evrope nema bez Rusije
Nova ideja o pridruženom, odnosno svojevrsnom drugorazrednom članstvu u Evropskoj uniji, pokazuje da unutar EU ne postoji konsenzus o daljem proširenju, a zemljama kandidatima nudi se učešće u pojedinim evropskim politikama bez prava da o ključnim pitanjima odlučuju, ocenio je diplomata Zoran Milivojević.
Milivojević je u emisiji "Danas na RT" istakao da je vraćanje politike proširenja u fokus EU iznuđeno, jer je ona do sada bila najuspešnija i predstavljala je instrument njenog unutrašnjeg jedinstva.
"Predstavlja mehanizam kohezije i, s druge strane, amortizuje pritiske koji se javljaju po problemima ekonomskog karaktera, ekonomsko-socijalnog, političkog... Politikom proširenja Evropska unija i dalje stvara utisak da napreduje i funkcioniše besprekorno", počeo je Milivojević.
Međutim, kako je naveo, među članicama EU ne postoje konsenzus i saglasnost oko politike proširenja i prijema novih država. Zbog toga je uvedena varijanta kojom bi proširenje formalno ostalo na evropskoj agendi, ali bi se u praksi svelo na "pseudoproširenje".
Takav model podrazumevao bi učešće država kandidata u pojedinim politikama EU i zajedničkom tržištu, ali bez punopravnog učešća u odlučivanju.
Na pitanje da li bi takav položaj značio i gubitak dela suvereniteta države koja bi na njega pristala, Milivojević je odgovorio potvrdno.
"Pa, u nekoj meri jeste. Ako ste negde gde nemate pravo glasa, gde sigurno ne odlučujete o spoljnoj politici, bezbednosnoj politici, budžetu… Šta onda to znači?", upitao je diplomata.
Prema njegovoj oceni, prva zemlja na kojoj bi novi pristup mogao da bude isproban jeste Crna Gora.
"Crna Gora će biti zamorče. Biće test primene nove metodologije bez prava glasa i tzv. fazno, sa gubitkom suvereniteta, bez neke ozbiljne kompenzacije."
On je ideju novog modela proširenja povezao sa širom ekonomskom i političkom krizom u kojoj se nalazi Evropska unija.
Govoreći o podatku da je EU samo ove godine potrošila više od 100 milijardi evra na energetske troškove, a da za taj novac nije dobila energiju u recipročnoj vrednosti, Milivojević je ocenio da posledice takvog stanja istovremeno trpe privreda i građani.
"To je ključna stvar, po dva osnova. Jedno je za privredu, a drugo je za normalan život, za građane. I jedna i druga stvar proizvode nesagledive, prvo ekonomsko-socijalne, a u vezi sa tim i političke posledice. Moram da kažem, to je sve posledica pogrešne politike koja traje već duže vreme, tačnije od početka rusko-ukrajinskog sukoba. Ta pogrešna politika je sada došla na naplatu", objasnio je.
Kao posebno značajan primer naveo je Nemačku, imajući u vidu njenu ulogu vodeće evropske ekonomije, ali je ukazao i na krize u Francuskoj, Španiji, državama na severu Evrope... Veruje da problem nije ograničen samo na cenu gasa i energenata, već je u pitanju opšta kriza i opšti ekonomski kolaps EU.
Prema njegovoj oceni, EU je nastala kao projekat zasnovan na miru i ekonomskoj saradnji, dok su oba ta temelja poslednjih godina potisnuta geopolitičkim prioritetima.
Dodatni teret, kako je naveo, predstavlja nastavak finansiranja sukoba u Ukrajini, za koje se izdvajaju desetine milijardi evra. Posebno je ukazao na stav predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ocenivši da iz Brisela za sada ne dolazi alternativna politika koja bi podrazumevala pokušaj normalizovanja odnosa sa Moskvom.
"Mi smo čuli gospođu Fon der Lajen koja ne nudi nikakvu opciju B. Naprotiv, ide na dalje zaoštravanje i tu izgleda da EU, odnosno Evropa, nema nameru da ponudi nekakvu opciju B, da pokuša da se vrati na nešto što bi možda obezbedilo stabilnost, a to su dve stvari. Prva – da se razgovara o novoj ravnoteži snaga, novoj bezbednosnoj strukturi, a druga – da se razgovara sa Ruskom Federacijom", naglasio je Milivojević.
"Nema Evrope bez Rusije. Danas, sutra, bilo kada… Ne postoji taj kontinent, ne postoji taj prostor bez Ruske Federacije – ni istorijski, politički, ekonomski, kulturološki, ni kako god!"
Prema njegovom mišljenju, rat u Evropi trebalo je izbeći i sačuvati model saradnje koji je evropskoj ekonomiji obezbeđivao pristup ruskim energentima i tržištu.
"Trebalo je izbeći ovaj rat u Evropi. To je bila prilika da se stvari dovedu na svoje mesto i da Evropa funkcioniše kao kontinent, koji je sa ruskim energentima, ruskim tržištem i tom ruskom kopčom bio samoodrživ. Rusija nudi sve to što Evropa nema", zaključio je Milivojević.
Live
