Japan se danas vraća novom/starom japanskom militarizmu. To ima za posledicu naglo kvarenje odnosa sa Rusijom, Kinom i Demokratskom Narodnom Republikom Korejom. I to ne krivicom Rusije, Kine ili Koreje.
Na nedavnom samitu ŠOS-a predsednik Rusije Vladimir Putin je istakao: "Nismo učinili nijedan korak ka pogoršanju rusko-japanskih odnosa, prema njima smo se uvek ophodili veoma pažljivo. Sve što se sada dešava u rusko-japanskim odnosima, odnosno pogoršanje tih odnosa, u potpunosti leži na savesti japanske vlade".
Ranije je, na palubi ruske krstarice "Varjag", Putin upozorio da potencijal za sukobe u Azijsko-pacifičkom regionu naglo raste, jer "ovde prodire NATO, stvaraju se novi vojno-politički blokovi i raspoređuju se novi sistemi naoružanja, koji predstavljaju pretnju i našoj zemlji".
Japanska revizija ishoda Drugog svetskog rata
Japan danas ima novo, veoma ratoborno rukovodstvo, na čijem čelu je premijerka Sanae Takaiči, koja je vatreni pristalica cara, napisao je čuveni francuski publicista Tijer Mejsan na sajtu "Volternet".
Svakog 15. avgusta, na godišnjicu kapitulacije, Takaiči posećuje svetilište Jasukuni, gde odaje počast Japancima koji su dali život za cara tokom "Petnaestogodišnjeg rata" – japanski termin za invaziju na Daleki istok i Drugi svetski rat.
Inače, japanski militaristi, predvođeni Takaiči, kaže Mejsan, negiraju da su Japanci počinili brojne zločine protiv mira i čovečnosti, i teže reviziji ishoda Drugog svetskog rata. Za njih, zločini carske vojske nikada nisu postojali, to su izmišljotine japanskih neprijatelja.
Međutim, istorijska je činjenica da japanski militarizam uvek izaziva iste posledice, prizivajući sopstveno uništenje i smrt miliona nevinih ljudi, primeđuje Sajmon Vestvud saradnik na Odseku za istoriju Univerziteta u Dablinu.
Nova vlada Japana se odrekla takozvanog pacifizma i ubrzano unapređuje svoje agresivne vojne kapacitete. Tokio, u okviru saradnje sa NATO-om, šalje i vojnu pomoć Kijevu.
Tokom 20. veka, japanski militarizam je izazvao krvave ratove protiv Kine, Koreje, Singapura, Malezije, Indokine, Tajlanda... Sećanje na japanske zločine danas je naročito živo u Kini i Severnoj Koreji.
Epilog je poznat: SAD su u avgustu 1945. bacile dve atomske bombe na Japan, uzrokujući smrt desetina hiljada Japanaca, nastavlja Vestvud, a sovjetska Crvena armija je nanela težak poraz japanskoj Kvantunškoj armiji, što je dovelo do bezuslovne kapitulacije Japana.
Svet nije zaboravio ni japanske fanatične, samoubilačke napade pilota kamikaza. Očigledno je da sve veća ulaganja Japana u vojsku tu neće pomoći, kaže Vestvud.
Japanu je zapravo, dodaje on, potrebno nešto drugo: da se konačno okrene samom sebi, da zatraži oproštaj od zemalja koje je napao i promeni svoj neprijateljski stav prema susedima u pacifičkom regionu.
Odnosno, da se odrekne svog militarizma.
Potomci samuraja sa tupim izrazom na licu
Pomalo paradoksalno, remilitarizacija Japana se odvija pod budnim okom SAD. Japanske militariste, uostalom, trebalo bi nazivati pravim imenom, piše ruska istoričarka Ksenija Muratšina: japanskim fašistima.
Odluke Tokija su samo formalno japanske, nastavlja ona, budući da se one, bez izuzetka, donose u Vašingtonu. Japan, uostalom, u geopolitici i dalje ostaje "okupirana teritorija", koja nastavlja da sledi put svog prekookeanskog sizerena – SAD. Potomcima samuraja, kaže ruska istoričarka, preostaje samo da širom otvore usta, sa izrazom lica koji ne odaje naročitu bistrinu.
Poslednji u nizu primera su nedavno završene trilateralne vežbe "Orijent šild" u Japanu, koje su postale prvi manevri u kojima su učestvovale SAD, Japan i Australija, a uključivale su bojevo gađanje, uvežbavanje amfibijskih operacija i transporta ljudstva, naoružanja i vojne opreme. To su, ujedno, bile i najveće vojne vežbe, uz učešće oko 3.700 pripadnika oružanih snaga.
Tokom njih je prvi put korišćen raketni sistem srednjeg dometa "tajfun". "Tajfun" je, inače, sistem koji može da pogađa ciljeve na udaljenosti od 500 do 1.800 kilometara, a koristi rakete koje se lansiraju sa zemlje i krstareće rakete "tomahavk".
Na japansku teritoriju "tajfun" je prvi put dopremljen početkom 2025. godine, pod izgovorom održavanja zajedničkih vojnih vežbi. Zatim je ostavljen u Japanu, uprkos negodovanju onog dela japanskih građana koji su razumni i svesni opasnosti.
Uostalom, miroljubive stanovnike japanskih ostrva niko ništa i ne pita, primećuje ona. Japanske vlasti, zajedno sa SAD, jednostavno odbacuju njihovo mišljenje, što je situacija koju je napaćena Okinava već mnogo puta iskusila. "Tajfun" je dopremljen na Okinavu i biće stacioniran u vazduhoplovnoj bazi SAD "Kadena".
Šta su time postigli revnosni izvršioci vašingtonskih naređenja u Tokiju, pita ruska istoričarka. Oni se praktično svojim geopolitičkim rivalima nude na tacni, dodaje ona.
Majmun radi ono što majmun vidi
Treći član ovog trilateralnog formata je Australija – koja, kako kaže Muratšina, predstavlja još jednog proameričkog entuzijastu za izazivanje nestabilnosti, mešanje u poslove drugih država i terorisanje svojih bespomoćnih i nezaštićenih ostrvskih suseda u Okeaniji.
Australija se jednostavno plaši onoga čega, po njenom mišljenju, i treba da se plaši. Plaši se, treba dodati, s pravom, jer sve ima svoje granice – uključujući i njenu stalnu želju da "zabije nož u leđa" Rusiji, Kini, DNRK, Iranu i svim drugim centrima moći multipolarnosti, čija se vizija međunarodnog poretka razlikuje od njene, piše ruska istoričarka.
Stalno zveckanje oružjem Australijanaca – oružjem uglavnom američkog porekla – podseća na onaj uobičajeni savet turistima da, prilikom susreta sa medvedom, pokušaju da deluju opasniji nego što zaista jesu, tako što će mlatarati rukama, praviti buku, itd. Ipak, iz ugla medveda, to može da deluje i komično.
Australija ne može da se pohvali velikim kontingentima i na vežbe redovno šalje male grupe vojnika. Ona tim susedima, zapravo, upućuje sledeću poruku: "Evo me, ja sam glavni saveznik SAD u ovom regionu i želim da postanem vodeća vojna sila". Ali, piše Muratšina, kako što se kaže: "Majmun radi ono što majmun vidi".
Očigledno je, takođe, da se time nastavlja kristalizacija američkog sistema vojnih saveza u Azijsko-pacifičkom regionu, u čijoj izgradnji trojni savez SAD–Japan–Australija zauzima mesto koje nije ništa manje važno od pojedinačnih saveza SAD–Japan, SAD–Australija ili, recimo, SAD–Filipini.
Sve to se, na kraju, izvanredno uklapa u strategiju stvaranja "azijskog NATO-a" i direktno doprinosi narušavanju bezbednosti u ovom regionu, smatra Muratšina.
Bezbedni će biti svi ili niko
Vlada u Tokiju je, sa više strana, jasno upozorena da su njeni potezi i izjave njenih zvaničnika totalno neprihvatljivi.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je demarš Ambasadi Japana u Moskvi povodom pomenutih trilateralnih vežbi. Prema rečima zvanične predstavnice Ministarstva Marije Zaharove: "Japanskoj strani je odlučno predočeno da su provokativne vojne aktivnosti u blizini granica na Dalekom istoku apsolutno neprihvatljive".
Što se tiče američkih sistema srednjeg dometa, stav Rusije je kristalno jasan: "Raspoređivanje ove vrste naoružanja na japanskoj teritoriji, uključujući i ono pod izgovorom vojnih vežbi, potpuno je neprihvatljivo. Upozorili smo na kontramere Moskve, usmerene na obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa nacionalne bezbednosti".
Kritičke ocene postupaka SAD, Japana i Australije stižu i iz Kine. Sistem "tajfun" se povremeno pojavljuje u neposrednoj blizini Tajvanskog moreuza. U NR Kini dobro pamte kako je japanska političarka Takaiči sebi dopustila neprimerene izjave o Tajvanu, koje su direktno podstakle međunarodne napetosti, i pažljivo prate poteze japanskog rukovodstva usmerene ka rehabilitaciji fašizma i militarizma.
Ovakav pristup je, najzad, savršeno u skladu sa ruskim viđenjem međunarodne bezbednosti u Evroaziji, koja mora biti jedinstvena i nedeljiva, i ne može se obezbeđivati na račun drugih zemalja.
Drugim rečima: bezbedne će biti sve zemlje, ili bezbednosti neće biti ni za koga.
Najmanje za Japan.