AfD: Probijen politički "vatreni zid" u istočnoj Nemačkoj

Desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) obezbedila je funkciju predsednika pokrajinskog parlamenta u Saksoniji-Anhalt, a njen uspešni kandidat tvrdi da je dobio podršku članova Demohrišćanske unije (CDU) kancelara Fridriha Merca, što predstavlja istorijski presedan.

Iako je prema nedavnim anketama postala najpopularnija stranka u Nemačkoj, AfD je godinama izložena politici takozvanog "vatrenog zida", odnosno odbijanju glavnih političkih stranaka da sarađuju s njom.

Kao najveća opoziciona grupacija u Bundestagu, AfD vodi kampanju na platformi protiv migracije i oštro kritikuje podršku nemačke vlade Ukrajini, kao i sankcije uvedene Rusiji.

Stranka je pobedila na prošlomesečnim pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt sa 43,8 posto glasova, za dlaku ne uspevši da osvoji apsolutnu većinu u pokrajinskoj skupštini. Mercova CDU je završila daleko iza, na drugom mestu sa 17,2 odsto glasova, što je kancelar opisao kao "najteži izborni poraz" svoje stranke u poslednjih nekoliko decenija.

Vajmarska republika 2.0: Kad građani postanu neprijatelji establišmenta

Tobijas Rauš iz AfD-a izabran je ove sedmice za predsednika pokrajinskog parlamenta Saksonije-Anhalt, postavši tako prvi političar te stranke koji je stao na čelo nekog nemačkog pokrajinskog zakonodavnog tela.

Uoči tajnog glasanja, predstavnici levičarskog Saveza Sare Vagenkneht (BSV) najavili su da će podržati Rauša. AfD i BSV zajedno imaju 44 poslanička mesta.

Rauš je, međutim, dobio 48 glasova; 29 poslanika glasalo je protiv njega, dok je pet bilo uzdržano. Ovaj rezultat znači da je dobio četiri glasa više od ukupnog zbira poslanika AfD-a i BSV-a, mada tajno glasanje onemogućava utvrđivanje toga ko je te glasove dao.

Rukovodstvo poslaničke grupe CDU savetovalo je svojim poslanicima da budu uzdržani, dok su SPD, Zeleni i Levica izjavili da će glasati protiv Rauša, u skladu sa politikom "vatrenog zida".

Nakon pobede, Rauš je izjavio da veruje da su ga podržali poslanici CDU. Na direktno pitanje da li je dobio glasove CDU, odgovorio je: "Da."

"Era političkih 'vatrenih zidova' trebalo bi da postane prošlost", izjavio je Rauš.

Kopredsedavajući AfD, Alis Vajdel i Tino Krupala, takođe su izjavili da su "godine izolacije naše stranke danas konačno okončane" i pozvali CDU na saradnju sa AfD-om.

Poslednjih meseci, nekoliko istaknutih političara iz vladajućih struktura, uključujući ministra odbrane Borisa Pistorijusa, podržalo je ideju o mogućoj zabrani AfD-a, uz obrazloženje da ta stranka predstavlja pretnju po ustavni poredak i demokratiju u Nemačkoj.

Nakon što je stranka u septembru odnela pobedu na pokrajinskim izborima u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji sa osvojenih 38,2 odsto glasova, SPD je ponovo zatražio zvaničnu proveru koja bi mogla da otvori put ka zabrani rada stranke.

AfD je takođe pod nadzorom nemačke domaće obaveštajne službe zbog navodnog desničarskog ekstremizma – optužbi koje stranka odbacuje. Pojedini pokrajinski ogranci, uključujući onaj u Saksoniji-Anhaltu, bili su izloženi posebno opsežnom nadzoru.

U međuvremenu, istraživanje agencije INSA, objavljeno ranije ovog meseca, pokazalo je da podrška javnosti AfD-u na nacionalnom nivou dostiže rekordnih 30 posto. Sa druge strane, podrška savezu CDU/CSU, koji predvodi Merc, iznosila je 18 odsto, što je najniži nivo ikada zabeležen u istraživanjima te agencije.