Najveća diplomatska noćna mora Ukrajine upravo je postala izvesnija

Dogovor predsednika Rusije i SAD o isporukama ruskog dizela izazvala je burnu, gotovo histeričnu reakciju Kijeva, dok je u Evropi zavladao muk.

O značaju dogovora, posledicama po Kijev i eventualnim budućim potezima za RT internešenel piše analitičar Sergej Poletaev.

Šampionat u nadmetanju za prevlast

Još od povratka Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, glavni cilj ruske diplomatije bio je da se odnosi sa SAD odvoje od pitanja Ukrajine. I Bela kuća je otvorena za tu ideju: SAD je potrebna Rusija kao protivteža Kini, a postoje i značajne ekonomske prilike. Međutim, donedavno nijednoj strani to nije polazilo za rukom.

S druge strane, Ukrajina i njeni saveznici u Evropi i SAD težili su suprotnom cilju: da odnose između SAD i Rusije i dalje vezuju za sukob u Ukrajini.

Tokom februara i marta 2025. godine, Tramp je oslobodio Ameriku odgovornosti za sudbinu Ukrajine i obavezu njenog finansiranja u potpunosti prepustio Evropi. SAD su zadržale samo tri obaveze: relativno skromne programe vojnog snabdevanja koji su već bili odobreni tokom mandata prethodnog predsednika Džozefa Bajdena, razmenu obaveštajnih podataka i prodaju oružja za gotovinu, pri čemu je Ukrajina morala da čeka u redu kao i svaki drugi kupac.

Ovaj potez je učvrstio status kvo koji ni Evropa i Ukrajina s jedne strane, ni Rusija s druge, nisu želele da menjaju. Svi su pokušavali da pridobiju Trampa za svoju stranu po pitanju Ukrajine. Niko u tome nije uspeo.

Upravo zato dogovori postignuti u Enkoridžu nisu urodili plodom: pristalice Ukrajine su ih osujetile. To je i razlog zbog kojeg te pristalice nisu uspele da iskoriste Trampa za eskalaciju sukoba. Rusija je sprečila isporuku raketa "tomahavk", širenje "Starlinka" na rusku teritoriju i slično, navodi Poletaev.

Uprkos očiglednom zastoju, ruski zvaničnici su nastavili da razgovaraju sa Trampovim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom. Cilj je bio održavanje kanala komunikacije sa Trampom i sprečavanje pristalica Ukrajine da iskoriste priliku i ponovo uvuku SAD u rat na svojoj strani ili ga vrate na Bajdenov kurs.

Zbog toga ruski zvaničnici na svim nivoima prave razliku između postupaka SAD i Evrope, često ih eksplicitno suprotstavljajući jedne drugima.

Nekoliko podataka o nafti

Rusija je jedan od najvećih svetskih izvoznika dizela, sa isporukom od nešto manje od 40 miliona metričkih tona na globalno tržište 2025. godine. Ukrajinski napadi na ruske rafinerije početkom jula doveli su do privremene zabrane izvoza dizela i benzina.

Od tada se situacija sa preradom nafte u Rusiji znatno poboljšala. Benzina i dalje nedostaje, ali se pojavio višak dizela na domaćem tržištu, a zabrana izvoza je u praksi počela da popušta. Prema podacima Rojtersa, isporuke dizela zemljama Centralne Azije porasle su za 19 posto već u septembru.

Rusija delimično ukida zabranu izvoza dizela, plasira na svetsko tržište 500.000 tona

Povećanje proizvodnje dizela bilo je samo deo priče. Kraj sezone žetve takođe je smanjio potražnju. A sa promenom godišnjih doba, Rusija prelazi na zimsku vrstu goriva, tradicionalno rasprodajući preostale zalihe letnjeg goriva zemljama sa toplijom klimom.

Na ovaj ili onaj način, izvoz dizela morskim putem ponovo je trebalo da se pokrene. Tramp je takođe pomenuo tu mogućnost, javno je povezujući sa ukrajinskim napadima na ruske rafinerije.

Diplomatska škola iz Krivog Roga

Donedavno, Rusija nije uspevala da odvoji svoje odnose sa SAD od pitanja Ukrajine. Čak ni rat sa Iranom nije u tome uspeo, uprkos tome što su isporuke nafte i naftnih derivata iz Persijskog zaliva bile blokirane više od šest meseci.

Pomoć je stigla sa neočekivane strane. U nadi da će bar malo sniziti cene dizela u SAD pre izbora za Kongres, Tramp je zatražio od Zelenskog da prestane sa napadima na ruske rafinerije.

Zelenski je odgovorio zahtevom za sveobuhvatnim energetskim primirjem. Prestaćemo sa napadima na rafinerije – tako je to u suštini formulisao – ako Rusija prestane da napada našu energetsku infrastrukturu i blokira naše luke. A ti, Trampe, moraš da nam isporučiš rakete za naše sisteme "patriot", i tako dalje.

Tramp optužio Zelenskog za poskupljenje dizela: Prestani da gađaš ruske rafinerije

Pošto sa Zelenskim nije postigao napredak, Tramp je sklopio dogovor direktno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je ponudio isporuku dizela u zamenu za ukidanje sankcija, i to bez ikakvih preduslova.

Sama transakcija nema neki poseban značaj. Da, ona bi mogla da umiri špekulativnu trgovinu uoči izbora i donekle spusti cene. Međutim, 1,8 miliona metričkih tona, koliko bi trebalo da stigne tokom tri meseca, podmirilo bi potrebe američke potrošnje za svega tri ili četiri dana.

Za Rusiju, SAD su, gledano isključivo kroz prizmu trgovine, običan kupac. Moskva će ostvariti određenu zaradu prodajom Americi, ali je te količine mogla podjednako lako prodati i drugde. Naftnih derivata nedostaje širom sveta, dok Rusija ima višak dizela.

Ipak, taj dogovor je obema stranama pružio ono što su tražile još od februara 2025. godine: bilateralni odnos koji je odvojen od pitanja Ukrajine. Za sada se to odnosi samo na jedno konkretno pitanje, ali najteže je napraviti prvi korak.

Zelenski je pokušao da izvrši pritisak na Trampa, zahtevajući od njega da natera Putina da prestane sa bombardovanjem Kijeva, ali je precenio svoje mogućnosti. Sada Kijev može biti nemilosrdno bombardovan, a Tramp nema razloga da brine. Dobio je ono što je želeo.

To ne znači da su sankcije okončane niti da dve sile ulaze u eru srdačnog prijateljstva. Sankcije na naftu verovatno ostaju na snazi, a čim se uslovi na globalnom tržištu promene, Vašington će ih ponovo pooštriti do maksimuma.

Ipak, zid sankcija se sada može rušiti ciglu po ciglu, uz obnavljanje veza tamo gde obe strane mogu imati koristi: na primer, pokretanjem novih energetskih projekata na Arktiku, zajedničkim preuzimanjem preostalog dela gasovoda "Severni tok 2" ili rešavanjem pitanja prodaje inostrane imovine kompanije "Lukoil". Ukrajina više nema nikakvu ulogu u tom procesu niti ikakav uticaj na njega.

Umetnost tajnih dogovora

Cinici tvrde da u Trampovoj administraciji vlada potpuni haos i da desna ruka ne zna šta radi leva. Način na koji je ovaj sporazum postignut sugeriše suprotno.

Nakon što je kampanja udara dugog dometa po Rusiji krenula potpuno pogrešnim tokom, Zelenski je ponovo pokušao da preko Trampa izdejstvuje prekid vatre. Pokušavao je to još od početka 2025. godine, bez uspeha, ali se i dalje nadao.

Tramp je mogao ponovo javno da odbije Zelenskog. Međutim, kada je reč o Ukrajini, suočava se sa protivljenjem ne samo Kongresa, već i delova sopstvene administracije. A izbori su pred vratima.

Umesto da izazove javni sukob, Trampov tim je više od dva meseca vodio intenzivne i vidljive pregovore sa Ukrajinom o energetskom primirju. Njegovi izaslanici, Vitkof i Kušner, putovali su u Kijev, a sam Tramp je obasipao Zelenskog pohvalama. U stvarnosti, sve to se pokazalo kao paravan za tih, brz i neformalan dogovor sa Moskvom.

U međuvremenu se saznalo da je prvi tanker sa dizelom za SAD krenuo iz Sankt Peterburga 22. septembra i da se njegov dolazak u SAD očekuje svakog trenutka. Drugim rečima, dogovor je bio uveliko u poodmakloj fazi još pre tri nedelje, a obe strane su bile uverene da će biti realizovan.

Za to je potrebna veština. Ova epizoda pokazuje da Tramp čvrsto kontroliše svoj tim i da ume da spreči curenje informacija kada je to potrebno. Čak je i državni sekretar Marko Rubio, sklon iskakanju iz stroja, odigrao svoju ulogu tačno onako kako je šef želeo.

A kada je dogovor postignut, više nije bilo potrebe za javnim osmehivanjem Zelenskom. Maske su pale. Tramp je prvi put javno izjavio da je Ukrajini potreban novi predsednik i da mora da održi izbore.

Liberalni mediji će neizbežno tvrditi da Tramp ponavlja narative ruske propagande. Zapravo, on je govorio ono što misli.

Dogovor o dizelu ne znači da će Moskva i Vašington sada živeti u savršenoj slozi. Razlike između njih su duboke i suštinske, a nedavno usvojeni "Grejamov zakon" čini ukidanje bilo kakvih sankcija nemogućim u narednih najmanje pet godina.

Ipak, Putin i Tramp su konačno uspeli da prevaziđu pitanje Ukrajine i ostave ga iza sebe. Odnosi SAD i Rusije sada zavise isključivo od Rusije i SAD.