Dok Rusija i Sjedinjene Američke Države pronalaze zajednički interes u trgovini energentima, Evropska unija nastavlja politiku sankcija Moskvi, iako se suočava sa rastom cena gasa i neizvesnošću uoči zime.
Brisel je usvojio 22. paket sankcija Rusiji, koji obuhvata stavljanje na crnu listu oko 1.600 kompanija i pojedinaca povezanih sa odbrambenim sektorom. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala je da su cene gasa od kraja februara skočile za 140 odsto, dok su, prema pojedinim procenama, evropska skladišta popunjena oko 70 odsto.
Istovremeno, "Gasprom" je saopštio da je u ruska podzemna skladišta utisnuo rekordne količine gasa i ispunio plan priprema za predstojeću zimu.
Pukovnik u penziji Aleksandar Mihailović ocenjuje za "Danas na RT" da je Tramp, za razliku od evropskih lidera, shvatio da ekonomski interesi sopstvene zemlje moraju imati prednost.
"Tramp je pragmatičan, shvatio je kuda vodi briselska administracija, da su to ratne opcije. Oni seku granu na kojoj sede i ispod nje kopaju rupu", kaže Mihailović.
Kao primer nezadovoljstva politikom Brisela navodi nemačku pokrajinu Saksoniju-Anhalt, gde jača otpor politici sankcija i takozvanom "vatrenom zidu" kojim se Alternativi za Nemačku (AfD) onemogućava dolazak na vlast.
"Dogovaraju se da od savezne vlade zatraže prekid sankcija i nešto slično onome što Tramp radi u vezi sa energentima. Pad njihove proizvodnje je 4,2 odsto, što je ogromna cifra za Nemačku, a posledice će se lančano osetiti i u Francuskoj, Velikoj Britaniji i drugim velikim državama", upozorava Mihailović.
Prema njegovoj oceni, energetska kriza pokazuje ko vodi računa o interesima sopstvenih građana, a ko o profitu vojnoindustrijskog kompleksa.
"Ovo što se sada događa je prozivka da se vidi gde je ko – ko razmišlja o svojoj državi i svom narodu, a ko o svom profitu. Njima je rat biznis, što dalje od njihovih kuća", ističe Mihailović.
Tramp ima adut u rukavu
Govoreći o američkom dogovoru o nabavci ruskog dizela, Mihailović smatra da je Trampova odluka tesno povezana sa predstojećim međuizborima i rastućim nezadovoljstvom američkih građana zbog poskupljenja goriva.
"Da nisu međuizbori, pitanje je da li bi Tramp to uradio u ovom trenutku. Ima strahovito veliki unutrašnji pritisak", kaže gost televizije RT Balkan.
Ipak, naglašava da takav potez ne predstavlja slabost američkog predsednika.
"Tramp ima adut u rukavu – nacionalnu energetsku bezbednost. Da vidim te ratne jastrebove kojima nije u interesu standard i život američkog čoveka, nego strateški poraz Rusije, da li će smeti da glasaju za ratnu opciju i spreče olakšavanje pritiska na tržište", navodi Mihailović.
On ukazuje da podele postoje i unutar Republikanske stranke, što bi moglo da predstavlja dodatni problem uoči izbora.
"Ovo nije slabost Trampa i Amerike, već pragmatičnost. Tramp gleda interes Amerike i naroda. Neće da glumi neki svoj ego na račun života i standarda građana", ističe Mihailović.
Dodaje da rast cena energenata ne pogađa samo najugroženije, već i mala i srednja preduzeća, koja sve češće razmatraju preseljenje proizvodnje.
"Asocijacije preduzetnika upozoravaju da će se ovakvim tempom podizanja cena energenata seliti, kao što se seli i nemačka privreda. Merc izuzetno efikasno radi na deindustrijalizaciji Nemačke", ocenjuje.
Zelenskom 60 dana primirja treba za predah, a ne za izbore
Osvrćući se na predlog Vladimira Zelenskog da Rusija pristane na 60-dnevni prekid vatre kako bi u Ukrajini bili organizovani predsednički izbori, Mihailović smatra da Kijevu taj period pre svega treba za reorganizaciju vojske.
"Ti dani im trebaju za naoružavanje, predah, promenu jedinica i rotacije koje su sada zaustavljene", navodi gost "Danas na RT".
Prema njegovim rečima, postoje dva moguća načina za rešavanje političke krize u Ukrajini.
"Jedan je onaj koji nudi Moskva – apsolutna obustava svih ratnih dejstava na dan izbora, a da se pripreme za izbore obave pre toga. Drugi, bezbolniji, jeste mirna tranzicija, da se grupa vojnih lica i političara koji su za stabilizaciju situacije pojavi kao organizovano, kolektivno telo koje će rukovoditi državom dok ne dođu vremena u kojima je moguće organizovati prave, slobodne izbore", objašnjava Mihailović.
On smatra da bi takvo privremeno rukovodstvo predstavljalo kombinaciju vojnog i političkog vrha.
"Mislim da je to najbezbolnije i da o tome ozbiljno razmišljaju. Govori se da je najveći blokator svega toga Zelenski", dodaje.
Kurti želi u Interpol da bi progonio Srbe
Govoreći o nastojanjima Prištine da postane članica Interpola i Saveta Evrope, Mihailović ocenjuje da Aljbin Kurti pokušava da iskoristi međunarodne okolnosti kako bi ojačao svoju političku poziciju.
"Kurti pokušava da bude veliki igrač, ali se ništa ne pita i zavisi od toga šta će mu Brisel reći. Praktično su isti oni koji daju smernice Kurtiju i oni koji forsiraju rat u Ukrajini", kaže Mihailović.
Prema njegovim rečima, Kurti nastoji da se pred svojim biračima predstavi kao političar koji uživa međunarodni uticaj.
"Treba mu da uđe u Interpol da bi na crvene poternice stavio sve naše organe bezbednosti, da ih proganja", upozorava Mihailović.
On ocenjuje da se prištinske vlasti, umesto ekonomskim razvojem, bave pritiscima na srpsko stanovništvo.
"Kurti hapsi planski, priprema teren za ulazak u Interpol, da opravda zahtev i pokaže da ima toliko ratnih zločinaca protiv Albanaca", navodi gost RT Balkan.
Mihailović ističe da je očekivao snažniju reakciju države Srbije na hapšenja Srba na Kosovu i Metohiji.
"Očekivali smo od države mnogo veću pomoć. Ovakva hapšenja ne mogu da se dešavaju u ozbiljnim zemljama", zaključuje Mihailović.