Haos u Francuskoj ne prestaje da se rasplamsava. Protesti učenika, socijalno nezadovoljstvo, budžetska štednja i rasprava o oštrim rezovima doveli su do ozbiljne institucionalne i nacionalne krize. S obzirom na to da se odvijaju uoči predsedničke trke 2027. godine, predstavljaju važan deo njenog političkog konteksta.
Takođe, dok levica podržava bunt mladih, desnica ubira plodove napetosti između levice i centrističke vlade, što je dovelo do rasta podrške liderki Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen kao predsedničkog kandidata, ocenjuju analitičari.
Francuska se suočava sa najvećim talasom omladinskih protesta u poslednjih nekoliko decenija. Mladi su su na ulice izašli, kako kažu, zbog loših uslova u školama, nedostataka nastavničkih kadrova i nejednakosti u obrazovnom sistemu. Mobilizacija srednjoškolaca ušla je u treću nedelju, dok je danas oko 200 škola zatvoreno zbog protesta. Na pojedinim mestima protesti su prerasli u nerede i sukobe sa policijom, uz upotrebu suzavaca, a privedeno je više od 5.000 demonstranata, od čega je većina maloletnika. U trenucima kada se dešavaju protesti, u jednoj školi u gradiću Obanj na jugu Francuske učenik (14) je pucao iz vatrenog oružja i ranio direktora škole i nastavnika.
Oko 90 odsto od 70 francuskih univerziteta je danas blokirano ili zatvoreno kao deo protestnog pokreta. A na hiljade ljudi – uglavnom srednjoškolaca, univerzitetskih studenata i nastavnika - marširale su danas u gradovima širom Francuske kao deo pete runde protesta pokreta.
Sindikat srednjoškolaca i studenata je u ponedeljak objavio listu od 10 "hitnih mera" za koje kažu da bi mogle poslužiti kao osnova za saradnju sa vladom, čiji je odgovor do sada bio "represija", kako navode.
Premijer Sebastijan Lekornu je u nedelju izjavio da je platforma za konsultacije koju je vlada osnovala za učenike srednjih škola 5. oktobra do sada primila 76.500 predloga.
A kao odgovor na proteste, Lekornu je naložio svojim ministrima da se pozabave njihovim zahtevima i pošalju predloge do kraja meseca, prenosi "Frans 24". Međutim, pronalaženje slobodnih sredstava za sprovođenje obrazovnih reformi biće komplikovano, s obzirom na žestoke debate o već napregnutom budžetu Francuske za 2027. godinu.
Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da će biti potrebno vreme da se reše žalbe učenika i pozvao je demonstrante na uzdržanost.
"Ovo su pitanja koja zaslužuju vreme, konsultacije, diskusiju i poštovanje", rekao je Makron, pozivajući na smirenost, prenose francuski mediji.
S druge strane, kako bi učvrstila imidž zaštitnika reda, Marin Le Pen je predložila princip "vandal plaća", navodeći da zemlja nema novca da finasira obnovu imovinu koja je uništena tokom demonstracija.
"Škole, koje bi trebalo da budu ostrva sigurnosti, danas su postale mesta gde se život može dovesti u opasnost. Bezbednosna pretnja je prodrla kroz zidove obrazovnih institucija", navela je Le Penova.
Dok na ulicama se razbuktavaju neredi, Marin Le Pen se izdvojila se kao vodeća kandidatkinja uoči predsedničkih izbora 2027. godine. Prema novom istraživanju javnog mnjenja, pobedila bi i levičarske i centrističke rivale u hipotetičkom drugom krugu izbora. Osvojila bi, prema aktuelnim procenama, oko 67 odsto glasova protiv Žan-Lika Melanšona, lidera levičarske stranke Nepokorena Francuska, i 56 odsto protiv bivšeg centrističkog premijera Eduara Filipa.
Francuski predsednički kandidat Rafael Gluksman izjavio je u ponedeljak da "počinje bitka" za oživljavanje podeljene levice u zemlji pred izbore 2027. godine. S druge strane, ankete pokatzuju da velika većina Francuza smatra da se levica uključila u proteste kako bi skupljala političke poene.
Komentarišući aktuelna zbivanja u Parizu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je istakao da ono što se dešava u Francuskoj je unutrašnja stvar Francuske.
"Ruske vlasti čine sve što mogu da poboljšaju obrazovni sistem zemlje, osiguravajući da ostane ispred globalnog nivoa, rekao je Peskov.
Doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da protesti nemaju mnogo veza sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
"Zanimljivo je što su Žordan Bardela i Marin Le Pen protiv tih protesta. Reagovali su odgovorno. Ako sagledate ko stoji iza toga, vidite sličnu strukturu protestima u Srbiji", rekao je Vučić.
Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Zoran Jeremić za RT Balkan ocenjuje da su aktuelna dešavanja u Francuskoj odraz krize u koju su zapale i druge evropske zemlje.
"To je rezultat politike koja je vođena poslednjih pet, šest godina, zaoštravanja odnosa sa Rusijom i stvaranja tzv. energetske nezavisnosti. U stvari je stvorena energetska kriza koja se sada vraća kao bumerang kroz zastoj ekonomije i uporedo s rastom socijalnog nezadovoljstva. Reč o uobičajenim obrascima ponašanja u Francuskoj. Kada dođe do nekih kriza, dolazi do skraćivanja socijalnih izdataka za obrazovanje i zdravstvo i to se upravo u Francuskoj desilo. Ona je u ogromnim dugovima. Onda se uz to, pojavi i pitanje budžeta, i dolazi do lomova partija koje su zastupljene u parlamentu i na kraju se prelije na ulicu. To je tradicija u Francuskoj", smatra Jeremić.
Ističe da struktura ovih protesta govori o dubini krize, koja je kako ocenjuje, sistemska i strukturalna.
Komentarišući stav desnice i uticaj protesta na njenu poziciju, Jeremić ističe da iza protesta stoji levica i da očekuje da će se to odraziti na rezultate na izborima.
"Porast desnice u ovakvim situacijama je očekivan, ali imam utisak da će biti dosta angažovana i levica. Za očekivati je da desnica napreduje s obzirom na evropski trend, ali je ovde specifična i uloga levice. Ona nije ograničena samo na parlamentarnu debatu, već je uspela da izvede na ulice značajan broj pristalica što donosi određene konsekvence. Činjenica da raste i desnica i levica će se odraziti i na izborima sledeće godine. To je jedan od elemenata predizborne borbe", smatra Jeremić.
Istoričar Stanislav Sretenović istakao je ranije da protesti srednjoškolaca u Francuskoj, uz zahteve za većim ulaganjima u obrazovanje, imaju i izraženu političku dimenziju, i dodao da nastavak napetosti i trenutne krize politički ide u korist krajnjoj desnici.
"S obzirom na to da su predsednički izbori za šest meseci, ne možemo u analizama ove situacije da prenebregnemo činjenicu da je politika veoma prisutna u svemu ovome što se dešava. Političke podele posebno došle do izražaja nakon ozbiljnih incidenata. Posle događaja i požara u školi Nelson Mendela, koji direktno utiču na bezbednost, došlo je do političkih optužbi između partija, naročito između vlade, koja traži da se sve ovo ne pretoči u nasilni bunt đaka, i političke partije krajnje levice, Nepokorene Francuske, na čelu sa Žan- Likom Melanšonom. Ona podržava proteste, ali su se, doduše, ogradili od nasilja i rekli da nasilje ne podržavaju", objasnio je Sretenović, preneo je Tanjug.
Prema njegovoj oceni, trenutna situacija u Francuskoj i nastavak napetosti između vlade i krajnje levice može da koristi krajnjoj desnici, odnosno političkoj opciji Marin le Pen i Žordana Bardele.
"Ukoliko se nastavi nadmudrivanje između krajnje levice, Melanšonovih pristalica i centrističke vlade, krajnja desnica može samo da posmatra i čeka ishod. Oni birači koji su umerenog karaktera i koji inače ne bi dali glas krajnjoj desnici mogu da skliznu ka njoj zbog ovako napete situacije", izjavio je Sretenović.