Američki predsednik Donald Tramp sve više približava politiku Vašingtona stavovima Moskve, dok njegovi dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i pritisci na Kijev ugrožavaju interese Ukrajine i Evrope, piše "Azija tajms".
Kako navodi list, sporazum koji su Tramp i Putin postigli 9. oktobra, a koji omogućava Rusiji da proda više miliona tona dizel-goriva, predstavlja značajan zaokret u američkoj politici i direktno je suprotan interesima Kijeva i njegovih evropskih saveznika.
"On je takođe u direktnoj suprotnosti sa zakonom koji je američki predsednik potpisao u septembru, a kojim se odobrava uvođenje novih američkih sankcija i carina zemljama koje uvoze rusku naftu i gas", navodi se u tekstu.
Dogovor je postignut u trenutku kada su ukrajinski i evropski zvaničnici u Majamiju razgovarali sa Trampovim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom o mogućnostima deeskalacije sukoba uoči zime.
Američki predstavnici su, prema izveštajima, nagovestili ublažavanje sankcija Rusiji, ali je objava sporazuma ipak iznenadila ukrajinsku i evropsku delegaciju.
Razgovori su okončani bez dogovora, dan ranije nego što je bilo planirano, pošto je ukrajinska delegacija napustila Majami.
"Azija tajms" ocenjuje da sporazum o dizelu verovatno neće značajnije uticati na svetske cene goriva, jer najavljene količine od nešto manje od šest miliona barela dizela Amerikanci prosečno potroše za jedan i po dan.
U međuvremenu, rast cena dizela počeo je sa Trampovim ratom protiv Irana i prvenstveno je njegova posledica.
"Međutim, posledice po sukob u Ukrajini mogle bi da budu znatno ozbiljnije", dodaje se u analizi.
List podseća da Tramp poslednjih nedelja vrši pritisak na Vladimira Zelenskog da obustavi napade na ruske rafinerije, okrivljujući Kijev za rast cena dizela.
"Ukrajina neće paliti ruske rafinerije nafte ako Rusija ne bude uništavala našu energetsku infrastrukturu", poručio je Zelenski.
List navodi i da je Tramp, nakon postizanja dogovora sa Putinom, dodatno pojačao pritisak na ukrajinsko rukovodstvo, poručivši 10. oktobra da je Ukrajini potreban novi lider.
Istovremeno su se pojavili izveštaji da je Vašington zapretio obustavom razmene obaveštajnih podataka i blokiranjem prodaje oružja Kijevu ukoliko ukrajinski napadi na ruske rafinerije budu nastavljeni, iako američka strana nije komentarisala te navode.
Novi pristup Vašingtona izazvao je nezadovoljstvo i u Evropskoj uniji.
"Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas upozorila je da 'suspendovanje sankcija na ruski dizel obezbeđuje Moskvi više prihoda za vođenje rata', naglasivši da Evropa neće ublažavati pritisak na Rusiju", prenosi "Azija tajms".
Ipak, naglašava se da je Evropa danas zavisnija od američkog dizela i drugih energenata nego ranije, što ograničava njenu mogućnost da se suprotstavi odlukama Vašingtona.
"Šira evropska zavisnost od uvoza energenata iz SAD takođe dovodi u pitanje koliko će sledeći paket sankcija Evropske unije zaista biti efikasan i održiv".
List zaključuje da je postizanje čak i delimičnog energetskog primirja sada postalo teže, dok su Sjedinjene Američke Države pod Trampovom administracijom bliže pozicijama Moskve nego u bilo kojem trenutku od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini.