Evropska unija novim pravilima o proširenju, koje je iznela Marta Kos, želi da uvede period iskušeništva i vreme u kojem će države da pokušaju da se pokažu, a da za to vreme nemaju nikakva prava, smatra dr Aleksandar Lukić, filozof i naučni saradnik Instituta za političke studije u Beogradu.
Lukić je u emisiji "Danas na RT" analizirao novi predlog EU koji nudi "drugorazredno članstvo" kandidatima, koji bi učestvovali u pojedinim politikama Unije i zajedničkom tržištu, ali bez punopravnog učešća u odlučivanju.
On je govorio o pravu veta i koliko je ono suštinski pogrešno, pošto je formulisano kao veto, a zapravo je bio koncept konsenzusa. Kada shvate da postoji šansa da do konsenzusa ne dođe, mogu nekoga da izopšte i optuže da je stavio veto, što su učinili Viktoru Orbanu.
"Evropska unija je direktno učestvovala u izbornom procesu u Mađarskoj, sa namerom da Orban izgubi. I, nažalost, uspeli su u tome. Sada je na redu Robert Fico, na primer. On zamalo nije ubijen. Vidi se kako prolaze oni koji brane neki suverenistički princip, koji brane nacionalne interese, a da se to ne uklapa u globalističku agendu iz Brisela", počeo je Lukić.
Kako kaže, to pravilo će ostati, jer stare članice ne žele da ga se odreknu, ali će nametati novim da nemaju ista prava kao ostali.
"To znači da to nije punopravno članstvo, nemaju ista prava kao i ostali", istakao je filozof.
Poseban segment plana proširenja koji je predstavila Marta Kos predstavlja i period od 15 godina, koliko je potrebno da kandidat pokaže "lojalnost" Evropskoj uniji.
"To je nešto što je važilo i ranije u raznim društvima, posebno u tajnim društvima. To je period iskušeništva, je l' tako?", upitao je Lukić i prisetio se primera pitagorejaca, koji pet godina nisu imali pravo glasa, niti su smeli da govore.
"Oni zapravo to hoće da uvedu. Da se neko vreme pokažeš, a za to vreme nemaš pravo maltene ni da govoriš", objasnio je Lukić.
Prema njegovim rečima, u pitanju je članstvo koje i nije članstvo, kada neka zemlja ima iste obaveze kao sve ostale, a različita prava. Dodaje da već dugo smatra da stremljenje ka takvoj zajednici nema nikakvu svrhu.
"Ukoliko bilo koja država drži do sebe, ne samo do ponosa i dostojanstva, nekog digniteta, nego i do interesa koji se odnose na sam život građana, takvo članstvo ne bi trebalo ni da se razmatra. U bilo kojoj organizaciji. Nažalost, elite na vlasti često ne deluju tako da rade u interesu naroda, već sebe stavljaju iznad naroda i predstavljaju se kao da znaju bolje narodnu volju od samog naroda. Očigledan primer je Crna Gora", rekao je.
Naučni saradnik Instituta za političke studije u Beogradu saglasio se sa ocenom Marije Zaharove, portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova, da je EU sada više vojni blok. Navodi da je antiruski narativ, između ostalog, okosnica pristupanja Uniji.
"Evropska unija je zaista postala rusofobna i kao da planira da ratuje sa Rusijom u budućnosti. Neke stvari koje vodeće države EU rade, govori u prilog tome – da, ako treba, i ratovaće sa Rusijom", tvrdi Lukić dodajući da, ukoliko se ne promeni vlast pre svega u Nemačkoj i Francuskoj, ta opcija je vrlo realna.
Tu na scenu, prema njegovim rečima, dolaze i zemlje među kojima je i Crna Gora.
"Ovo što se govori o novim članicama koje bi bile drugorazredne, ide u prilog tome. Oni na neki način sada stvaraju taj ojačani 'sanitarni kordon' prema Rusiji. To je pojam koji odavno postoji, još iz 19. veka, ali nikada nije prestajao", podsetio je filozof.
Objašnjavajući šta su to Moldavija, Ukrajina, Crna Gora ili Albanija toliko postigle u smislu evropskih i evrounijskih vrednosti, kaže da je jasno da su to u stvari geopolitički razlozi.
"Sa jedne strane da se zatvori Jadransko more, a sa druge Crno more."
Crnogorci su na evropskom putu naišli na opstrukcije Hrvatske koja, ističe Lukić, želi da izdejstvuje neke stvari za sebe koje joj zapravo doprinose promeni istorije. Podsetio je na dešavanja u Morinju i logoru Lora u Splitu.
"Crna Gora je ispunjavala što je traženo od njih i, što je vrlo važno, mimo narodne volje. I priznanje tzv. Kosova, i ulazak u NATO je bilo izričito protiv narodne volje".
Jedna od tački sporenja između Hrvatske i Crne Gore je i brod "Jadran", za koji, veruje sagovornik, pravo treba da polaže Srbija. Ipak, u prvi plan stavlja još jednu stvar koja je veoma važna – pitanje izlaska na more.
"Zapad je, uz neke države, uključujući i SAD, sve uradio da odvoji Crnu Goru od Srbije. I sada, hoće da je primi u Evropsku uniju mimo Srbije i suprotno interesima, ne samo Srbije, nego i srpskog naroda koji živi u Crnoj Gori. Jedna od važnih stvari je da je zabranjeno da srpski jezik bude službeni jezik. Dakle, Brisel ne dozvoljava da Crna Gora uđe u EU, a da srpski jezik bude službeni. Ko je su to onda evropske vrednosti", zaključio je Lukić.