Svet
Ko je Ukrajini ugasio internet: Mask, Pentagon, ili Tramp?
Ukrajina se žali da su ograničenja satelitskih usluga poremetila njene vojne operacije, dok Ilon Mask, preko posrednika, poručuje da komercijalni internet nije namenjen napadima. Koja je razlika između "Starlinka" i "Staršilda" i zašto je pitanje kontrole nad njima postalo političko?
Ko drži prekidač za satelitski internet od kojeg zavise ukrajinske vojne operacije – koloritni milijarder Ilon Mask ili koloritni šef Bele kuće Donald Tramp? Nakon što se Kijev požalio da su ograničenja američkih satelitskih usluga poremetila rad njegovih dronova i protivvazduhoplovne odbrane, ponovo se otvorilo pitanje ko zapravo kontroliše "Starlink", a ko njegovu vojnu verziju "Staršild"? I ima li stvarne razlike u njihovoj nameni?
Dok se ukrajinska strana iz sve glasa žali kako o ograničenjima nije bila unapred obaveštena, a briselski establišment krivicu svaljuje na Maska, vlasnik kompanije "Spejs Iks" pokušava da prebaci loptu u dvorište Bele kuće objašnjavajući razliku između komercijalnog "Starlinka" i vojnog "Staršilda". Prvi je pod kontrolom njegove kompanije i, kaže, nije namenjen ofanzivnim operacijama, dok o ograničenjima drugog, tvrdi, odlučuju američka vojska i predsednik SAD.
Šta je "Starlink" i kako funkcioniše?
Nastao kao komercijalna satelitska internet usluga, "Starlink" je prvobitno bio namenjena obezbeđivanju pristupa internetu širom sveta, posebno u područjima u kojima telekomunikaciona infrastruktura ne postoji ili je oštećena. Međutim, vremenom je ova tehnologija našla primenu i u vojne svrhe, uključujući operacije u Ukrajini i sukob sa Iranom. Nedavno je i američka novinarka Sara Bils tražila da se sprovede temeljna međunarodna istraga o mogućoj ulozi "Starlinka" u napadu na koledž u Starobeljsku u Luganskoj Narodnoj Republici, u kojem je poginula 21 osoba, budući da su ruski istražitelji na dronovima pronašli antene Maskove kompanije.
Za razliku od klasičnih satelitskih komunikacionih sistema, koji koriste manji broj satelita na velikim visinama, "Starlink" se oslanja na ogromnu mrežu satelita u niskoj Zemljinoj orbiti. Mreža danas broji više od 11.000 satelita i oko 13 miliona pretplatnika, među kojima su domaćinstva, brodarske kompanije, avio-prevoznici, državne institucije i vojne strukture. Za povezivanje je potreban poseban terminal sa antenom, koji komunicira sa satelitima. Upravo takva infrastruktura omogućava pristup internetu i tamo gde su kablovske i mobilne mreže nedostupne.
To je bio razlog zbog kojeg je "Starlink" postao važan za ukrajinske oružane snage nakon početka sukoba 2022. godine. Njegova upotreba omogućila je održavanje komunikacije između jedinica, prenos podataka i povezivanje različitih sistema na terenu, čak i u uslovima kada je lokalna infrastruktura bila oštećena ili uništena.
Šta je "Staršild" – vojni pandan "Starlinka"?
Za razliku od "Starlinka", "Staršild" je razvijen za potrebe američkog Ministarstva odbrane, obaveštajnih službi i drugih državnih korisnika. Kompanija "Spejs Iks" predstavila ga je 2022. godine kao sistem namenjen nacionalnoj bezbednosti.
"Staršild" koristi tehnološka rešenja razvijena za "Starlink", ali je prilagođen zahtevima vojnih i obaveštajnih operacija. Omogućava zaštićenu satelitsku komunikaciju, osmatranje Zemlje iz svemira, kao i korišćenje različitih senzora i druge specijalizovane opreme. Sistem koristi naprednije metode šifrovanja i posebne terminale, dok se deo njegovih komunikacionih usluga oslanja na istu satelitsku mrežu koju koristi "Starlink".
Drugim rečima, dva sistema nisu potpuno tehnološki odvojena, ali imaju, bar na papiru, različitu namenu, korisnike i pravila korišćenja.
Pentagon je najveći korisnik "Staršilda" i već je potrošio milijarde dolara na usluge oba sistema. Prema ranijem izveštavanju Rojtersa, američko Ministarstvo odbrane nabavljalo je i posebne satelite namenjene sistemima ranog upozoravanja na raketne napade, dok je za američku Nacionalnu izviđačku kancelariju razvijana mreža špijunskih satelita.
"Staršild" koriste i američki saveznici: Velika Britanija već je usvojila ovaj sistem, dok Novi Zeland ispituje njegovu primenu u vojnim operacijama.
Mask tvrdi: Komercijalni internet nije za napade
Kontroverzni milioner nastoji da podvuče razliku između "Starlinka" kao komercijalne usluge, čiju upotrebu u ofanzivnim vojnim operacijama smatra neprihvatljivom, i "Staršilda", razvijenog upravo za vojne potrebe. Međutim, tu granicu nije uvek bilo moguće povući u praksi, budući da je "Starlink" već korišćen i u ofanzivnim operacijama, uključujući američke napade na Iran.
"'Starlink' je komercijalna usluga u vlasništvu i pod kontrolom kompanije 'Spejs Iks'. Njegovo korišćenje ograničeno je na civilne ili odbrambene aktivnosti i ne može se koristiti za ofanzivna vojna dejstva, jer bi to bilo neprimereno za jednu komercijalnu kompaniju", poručio je analitičara "Spejs Iksa", sa čijom objavom Mask saglasio na Iksu.
"Staršild" je, sa druge strane, razvijen upravo za vojne potrebe, ali razlika nije samo u nameni, već i u ceni.
Prema Rojtersu, "Spejs Iks" je ranije ove godine, tokom spora sa Pentagonom oko satelitskih usluga korišćenih za vojne dronove u sukobu sa Iranom, tvrdio da pojedini korisnici koji plaćaju oko 5.000 dolara po terminalu za "Starlink" treba da koriste "Staršild", čiji terminal košta približno 25.000 dolara.
Tako se iza dva naziva kriju i dva različita modela poslovanja: jedan komercijalni, a drugi namenjen vojnim i državnim naručiocima.
Ko odlučuje – Mask ili američki predsednik?
Upravo je pitanje kontrole nad "Staršildom" dobilo poseban značaj nakon što je ukrajinska strana prijavila prekide u radu pojedinih satelitskih terminala.
Sergej Beskrestnov, savetnik Vladimira Zelenskog za odbrambene tehnologije, naveo je da su uvedena ograničenja za terminale koji se kreću brzinom većom od 160 kilometara na čas. Prema njegovim rečima, ukrajinske snage nisu bile unapred upozorene, zbog čega je došlo do prekida pojedinih vojnih misija.
Mask je, međutim, ukazao i na to da "Staršild" nije pod istom kontrolom kao komercijalni "Starlink", odnosno da su u vlasništvu američke vlade i pod njenom kontrolom. Tako i o korišćenju, pa i o ograničenjima brzine odlučuju američka vojska ili predsednik SAD.
Takva izjava otvara i političko pitanje, posebno u trenutku kada Vašington pojačava pritisak na Kijev da obustavi napade na rusku energetsku infrastrukturu. Američki predsednik Donald Tramp prethodno je zahtevao da Ukrajina prestane da napada ruske rafinerije, dok se odnosi Vašingtona i Kijeva dodatno komplikuju.
Ipak, zasad nema potvrde da je Tramp lično naredio ograničenja satelitskih usluga, niti da su ona uvedena kao sredstvo pritiska na ukrajinsko rukovodstvo.
Ono što je izvesno jeste – Maskova saglasnost sa onim što je napisao analitičar "Spejs Iksa" o kontroli nad vojnim satelitskim sistemom usmerava pogled ka Pentagonu i Beloj kući.
Koliko košta zavisnost od američke tehnologije?
Spor oko "Starlinka" i "Staršilda" pokazao je da savremene vojne operacije ne zavise samo od količine naoružanja, već i od pristupa komunikacionoj infrastrukturi, koja je postala jednako važna kao i samo oružje.
Satelitske veze danas se koriste za koordinaciju vojnih jedinica, upravljanje dronovima i razmenu podataka na bojnom polju. Kada pristup takvoj mreži bude ograničen, posledice se mogu osetiti neposredno na terenu, bez obzira na to kolikim naoružanjem neka vojska raspolaže.
Dakle, problem nastaje kada država koja koristi ovu tehnologiju nema i kontrolu nad njom. "Starlink" je u vlasništvu američke privatne kompanije, dok su sistemi "Staršilda" koje koristi američka vlada pod njenom kontrolom. To znači da države koje se oslanjaju na ove sisteme mogu zavisiti od odluka donetih daleko izvan njihovih granica, pa i od političkih interesa koji se ne moraju poklapati sa njihovim. A Ukrajina je samo jedan od primera koliko takva zavisnost može postati osetljiva u trenutku političkih nesuglasica.
Jer, jedno je imati oružje, a sasvim drugo kontrolisati tehnologiju koja omogućava njegovo korišćenje.
Live
