Svet
Saudijska Arabija u plamenu, početak kraja rata u Ukrajini
SAD su sada zarobljene u kleštima dva izgubljena sukoba, čiji jedan krak čini sukob u Ukrajini, drugi onaj u Zapadnoj Aziji. Kraci se sada neumoljivo stežu – sve do tačke pucanja. SAD, pritom, žrtvuju svoje stare "saveznike" – nacističku huntu u Kijevu, dinastiju Saud, a sutra verovatno i Izrael
Za novi krug eskalacije na Bliskom istoku odgovoran je jedan čovek: glavni donosilac odluka – Muhamed bin Salman (MbS), princ iz kraljevske kuće u Saudijskoj Arabiji.
Doduše, MbS u tome nije bio sam, već okružen svitom savetnika, koji su insistirali na napadu na skladište Jemenske naftne kompanije u Sani.
Nije sasvim jasno šta je navelo MbS da donese ovu odluku. Već je ranije bilo objavljeno da je taj objekat prazan.
Za MbS sada postoji samo jedan razuman izbor: da okonča ovaj rat – koji je on sam ponovo pokrenuo – i ukine blokadu Jemena, piše brazilski geopolitičar Pepe Eskobar na sajtu "Geopolitiks prajm".
Ipak, Saudijska Arabija, SAD i "kult smrti" u Zapadnoj Aziji – čiji je glavni akter Izrael – mogu da zamisle Jemen jedino pod vlašću neke lako upravljive, marionetske vlade. Time se objašnjava sastav trenutnog ratnog štaba u Rijadu: čine ga Saudijci, predstavnici Centralne komande SAD (CENTKOM) i savetnici iz pomenutog "kulta smrti", uključujući tu i jednog general-majora.
Saudijska naftna infrastruktura u plamenu
Potom je dinastija Saud dobila upozorenje od pokreta Ansar Alah i jemenskih oružanih snaga: ukoliko nastavite da nas napadate, izgubićete svoju naftnu infrastrukturu i celokupnu ekonomiju. A to, kaže Eskobar, nije pretnja već posve realna opcije ili, jednostavno, činjenica.
Kao rezultat toga, saudijska naftna infrastruktura je završila u plamenu. Balističke rakete i dronovi jemenskih oružanih snaga gađali su sedište kompanije "Aramko" u Damamu, kao i rafinerije "Aramka" u Rijadu i Rabigu.
Inače, prihodi od nafte čine više od 60 odsto fiskalnih prihoda Saudijske Arabije. Sve u Saudijskoj Arabiji zavisi od nafte, počev od ogromnog, prenaduvanog vojnog budžeta, kojom se plaćaju skupe američke ratne igračke.
"Aramko" je, zapravo, "najvrednija kompanija na planeti", piše Eskobar, koja plasira na globalno tržište najveći deo "crne krvi"; kontrola nad tokovima nafte zasniva se – ili se zasnivala – hegemonija Zapada (SAD), koju on naziva "vampirom".
S druge strane su oni koje zapadna štampa prozvala "teroristima u sandalama" – pokret Ansar Alah (Božji pomoćnici). Ansar Alah sada belim lukom, iz dana u dan, kaže Eskobar, zasipaju tog vampira hiljadama malih srebrnih kolaca, koji su natrljani belim lukom.
Posledica svega biće novi naftni šok, daleko gori od onog iz 70-tih, koji će neminovno uslediti u godinama koje dolaze, čim "Epstinov sindikat" (Zapad) iscrpi čitav svoj repertoar manipulacija sa cenama.
Blokadom na blokadu
I to nije sve. "Osovina otpora" sada de fakto kontroliše obe rute za izvoz nafte iz Saudijske Arabije: moreuz Ormuz i moreuz Bab el Mandeb.
U Ormuskom moreuzu, mornarica Iranske revolucionarne garde (IRGC) napada brojne naftne tankere, uključujući i supertanker koji je prevozio dva miliona barela saudijske sirove nafte.
Za IRGC stvar je jasna: svako ko isključi sisteme za navigaciju i identifikaciju tretira se kao neprijateljski cilj koji će biti nemilosrdno uništen od strane iranske mornarice. U isto vreme, jemenske oružane snage kontrolišu uzvišenja sa obe strane moreuza Bab el Mandeb. Za sada, svaki napad, koji su na jemenske položaje izvele saudijske snage – ili, tačnije, saudijski plaćenici – doživeo je neuspeh.
Ukoliko bi, primećuje Eskobar, moreuzi Ormuz i Bab el Mandeb bili potpuno i istovremeno zatvoreni – što trenutno još nije slučaj – dinastija Saud ne bi mogla da izveze ni jednu jedinu kap nafte – i čitava njihova ekonomija bi doživela kolaps.
Kako na svom sabsteku primećuje bivši britanski obaveštajac i diplomata Alister Kruk: Ukoliko MbS ne pristane na zahteve Ansar Alaha – za šta, očigledno, nije sposoban – posledice bi mogle da prerastu u razornu makroekonomsku lančanu reakciju u samom središtu ekonomskog modela Zaliva. Kako taj proces bude dobijao na zamahu, a strani kapital bude napuštao Kraljevinu, doći će do sistemskog kolapsa celokupnog zapadnog kolonijalnog poduhvata u Zalivu.
Saudijski aerodromi su već paralisani: "Kralj Kalid" u Rijadu, zatim oni u Nadžranu, Džazanu, Janbuu, El Džaufu, "Kralj Abdulaziz" u Džedi, aerodromi u Taifu i Damamu... Pokret Ansar Alah u praksi sprovodi koncept "blokade za blokadu" – što predstavlja pravi kontraudar na decenijsku opsadu aerodroma u Sani.
Zaista, nije jasno šta je nateralo MbS da posluša savete svojih saradnika iz Centralne komande SAD (CENTKOM) i Izraela, te da se upusti u rat protiv protiv "jedine istinski ozbiljne vojske u arapskom svetu – sposobne da vodi iscrpljujući rat i da proizvodi sopstveno precizno naoružanje", piše brazilski geopolitičar.
To svakako nije nekakva grupa "paradera", koji mašu igračkama vrednim milijarde dolara, ali kojima, u stvari, ne umeju da rukuju. Jemenska vojska bi saudijsku vojsku mogla da "pojede za doručak", dodaje on.
Vaskrsavanje "duha Enkoridža"
Jedini preostali odgovor na pitanje zašto se MbS odlučio na ovaj rat je faktor Izrael, koga Eskobar naziva "kultom smrti u Zapadnoj Aziji".
Izrael je samo ekspozitura SAD, kojima sada privremeno upravlja Donald Tramp. Međutim, ni za Trampa, primećuje bugarska analitičarka Anastasije Geševa na sajtu "Geopolitika", više ne postoji dobitnički potez kojim bi mogao preokrenuti situaciju u svoju korist.
Uvek pokušajmo sa sagledamo što širu sliku: rat u Ukrajini, kao i onaj u Zapadnoj Aziji, nalaze se u tesnoj vezi. Početak kraja rata u Ukrajini, tvrdi Geševa, uveliko je u toku. Predstoji pregrupisavanje snaga unutar globalističkog tabora. Ni za zapadne globaliste pozitivan ishod nije na vidiku; pre se čini da su se stvorili uslovi na unutrašnji kolaps EU i NATO-a, dodaje ona.
Da li su ekonomski pokazatelji odigrali odlučujuću ulogu u odluci Bele kuće da sklopi dogovor o dizelu sa Kremljom, nije naročito važno; jer, koliko god dugo Zapad nastavljao da pomaže Ukrajini, to neće uništiti rusku ekonomiju, niti će promeniti vojni ishod sukoba. Kao ni napadi Zelenskog na ruske rafinerije.
Tramp je doveo SAD u ćorsokak kada je reč o Iranu, piše Geševa – što je posledica pogrešne strategije i loših geopolitičkih procena – a to je, uz situaciju u Ukrajini, za njega postalo nepodnošljivo teško breme.
Do 2026. godine, kada je postalo jasno da SAD gube kontrolu nad Bliskim istokom – i da će američki potezi izazvati globalnu naftnu krizu – duh Enkoridža” je iznenada ponovo isplivao na površinu. To je pogodilo Zelenskog upravo tamo gde je trebalo da ga pogodi još u avgustu prethodne godine, primećuje ona. Međutim, prošlog avgusta Tramp još nije bio duboko upleten u zbivanja na Bliskom istoku i još je pravio planove sa Ursulom fon der Lajen.
O, Bože, učini da se tako i desi!
Međutim, peta godina rata koji NATO i EU vode protiv Rusije pokrenula je početak kolapsa, ne samo Ukrajine... Zapad je očekivao, dodaje ova analitičarka, da će Putin umreti, biti ubijen ili svrgnut – da će, u svakom slučaju, biti uklonjen. Umesto toga, on je pobedio na izborima za Dumu, što je primoralo Trampa da preduzme određene korake.
Zašto?
Najmanje iz dva razloga: iscrpljenosti kapaciteta SAD da i dalje snabdevaju Ukrajinu oružjem i nemogućnosti SAD da obuzdaju sopstvenu unutrašnju političku i ekonomsku krizu, proisteklu (uglavnom) iz sukoba sa Rusijom.
SAD su sada zarobljene u kleštima dva izgubljena sukoba, čiji jedan krak čini rat u Ukrajini, drugi onaj u Zapadnoj Aziji. Kraci se sada neumoljivo stežu – sve do tačke pucanja. SAD, pri tom, žrtvuju svoje stare "saveznike" – nacističku huntu u Kijevu, dinastiju Saud, a sutra verovatno i Izrael.
Prva na tom spisku je dinastija Saud. Spremite se, dodaje Eskobar, za uključivanje tri južne saudijske provincije – Nadžrana, Džizana i Asira – u sukob. Reč je, zapravo, o jemenskim teritorijama, koje su Britanci oteli Jemenu 1934. godine. Ansar Alah ima kapacitet da lako povrati te tri provincije. A kada se to desi, dodaje on, biće to početak kraja dinastije Saud.
Kako kaže izreka sa "arapske ulice": "Ja Rab" (O, Bože!) – u smislu: "O, Gospode, učini da se to i ostvari."
Veliki delovi "arapske ulice", širom političkog spektra, uočava Eskobar, ne mogu a da se ne mole za budućnost Zapadne Azije sazdane na pepelu petro-šeika, koji deluju kao peta kolona u službi Izraela i SAD.
Live
