Sergej Kuznjecov, državljanin Ukrajine osumnjičen za bombaški napad na gasovod Severni tok, ima zanimljivu strategiju odbrane pred nemačkim sudom: ćuti i krivi Rusiju.
Kuznjecov je u sredu stigao pod stražom u viši regionalni sud u Hamburgu, na prvo od 24 ročišta u procesu na kojem se tereti za operaciju dizanja u vazduh tri od četiri cevi gasovoda na dnu Baltičkog mora u septembru 2022. Nemački tužioci to krivično delo opisuju kao ratni zločin.
Optužnica protiv Kuznjecova manje-više se poklapa sa zvaničnom verzijom nemačkih vlasti, koja je u protekle četiri godine kap po kap puštana u medije. Po navodima tužilaca, Kuznjecov je u septembru 2022. ušao u nemačku sa krivotvorenim ukrajinskim pasošem, iznajmio jahtu sa šest saučesnika i postavio eksploziv na jednu od četiri cevi Severnog toka "u službi ukrajinske države", dok su njegovi saučesnici sabotirali preostale tri.
U medijima se još pričalo da je CIA znala za operaciju ali je navodno nije odobrila, te da je Vladimir Zelenski bio upoznat s njom, ili je možda dao direktno naređenje. Toga u optužnici nema.
Američki novinar Sejmor Herš ne slaže se sa zvaničnom nemačkom pričom, jer tvrdi da Ukrajinci ne bi mogli da jahtom od 15 metara prevezu neophodne eksplozive i opremu za duboko ronjenje. Pritom bi bili uhvaćeni u pokušaju, jer je NATO baš u to vreme izvodio vojnu vežbu u Baltičkom moru. Heršovi obaveštajni izvori ukazuju da je CIA uz pomoć norveške mornarice pod maskom tih manevara postavila eksplozivne naprave na gasovod.
Kuznjecov je jedini od sedam navodnih sabotera pred sudom. Još jedan osumnjičeni, Vladimir Z, uhapšen je u avgustu u Hrvatskoj i trenutno se bori protiv izručenja Nemačkoj. Po navodima nemačkih medija, tri civilna ronioca i kapetan jahte još uvek su na slobodi, dok je jedan od vojnih stručnjaka za eksplozive poginuo na frontu 2024. Svi su ukrajinski državljani.
Tužilaštvo još nije predstavilo dokaze protiv Kuznjecova. Nemački državni emiteri ARD i NDR su u međuvremenu objavili neke detalje iz optužnice na 136 stranica. Među njima su:
Telefonski poziv Kuznjecova supruzi, dok je prošle godine bio u italijanskom zatvoru, u kojem bombardovanje naziva "zvaničnom vojnom operacijom"
Fotografije turista i kamera za kontrolu brzine koje pokazuju da je Kuznjecov bio u Nemačkoj u vreme sabotaže
Tragove vojnih eksploziva RDX i HMX na jahti "Andromeda"
Internet-pretrage sa telefona Kuznjecova o tehničkim detaljima Severnog toka i dubini Baltičkog mora
Na ročištu u sredu Kuznjecov nije rekao ni reč. Njegovi advokati su objasnili da će ćutati do kraja suđenja, jer kao oficir ukrajinskih oružanih snaga ne može da svedoči bez odavanja vojnih tajni.
Advokati Kuznjecova nisu poricali njegovu ulogu u napadu. Umesto toga, tvrde da su dokazi tužilaštva posredni, da na "Andromedi" nisu pronađeni njegovi otisci prstiju, i da nema očevidaca koji bi mogli da svedoče protiv njega.
"Posao tužilaštva je da dokaže njegovu umešanost van razumne sumnje", rekao je medijima posle ročišta pravni savetnik Ilja Novikov.
Advokati Kuznjecova potrošili su daleko više vremena i truda na argument da je napad na Severni tok – najskuplji čin industrijske sabotaže u istoriji – bio opravdan!
" Da li je zločin uništiti infrastrukturu agresora a da pritom niko od ljudi nije povređen" pitao je advokat odbrane Nikola Kanestrini, dok je njegov kolega Jes-Majer Lokamp tražio od suda da presudi "da li je gasovod uopšte trebalo da bude u funkciji s obzirom na rusku ilegalnu agresiju na Ukrajinu i da li je delovanje protiv njega moglo da bude opravdano".
Kanestrini je opisao Severni tok kao "oružje u rukama Rusa". Italijan, kojem je specijalnost odbrana optuženih za ratne zločine i genocid u Hagu, tražio je od suda da odbaci optužnicu jer je Kuznjecov izručen po optužnici za sabotažu, a ne ratne zločine.
Tužilaštvo je odgovorilo da je sabotaža Severnog toka bila "napad vojnim putem na civilni objekat", što predstavlja ratni zločin.
Moguće je da Kanestrini i Lokamp pokušavaju da preventivno opravdaju uništenje Severnog toka jer postoje dokazi koji povezuju Kuznjecova sa zločinom. Međutim, oni insistiraju da tužilaštvo nema ni dokaze ni svedoke, dok sam Kuznjecov ne može da svedoči zbog oficirskog čina.
"Nije mu dozvoljeno da govori. Njegovi pretpostavljeni su mu rekli da nije ovlašćen da daje izjave, čak ni advokatima", rekao je Lokamp, dodavši da pred nemačkim sudom "ne može biti osuđen neko ko ne može da govori".
Ishod procesa zavisiće umnogome od dokaza tužilaštva. Ako je tačno da nema otisaka prstiju i svedoka, onda će biti teško da Kuznjecova proglase krivim. S obzirom na to da bi takva presuda značila da je ukrajinska vojska počinila razni zločin protiv najvećeg donatora kijevskog režima, opravdano se postavlja pitanje da li je proces i pokrenut s ciljem da propadne.