Raspodela bede: EU odložila za novembar raspravu o sedmogodišnjem budžetu bloka

Lideri EU će u novembru morati ponovo da se okupe u pokušaju da do do kraja godine finalizuju dogovor o sledećem sedmogodišnjem budžetu Unije.

Tokom prvog dana dvodnevnog samita u Briselu, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta najavio je sazivanje dodatnog sastanka za 26. novembar, u pokušaju da se prevaziđu neslaganja i pripremi teren za konačni dogovor u decembru.

Kako bi približio stavove različitih strana, on će pre tog sastanka izneti nove budžetske brojke, rekao je "Politiku" neimenovani zvaničnik EU.

Košta vrši pritisak na lidere da okončaju pregovore do kraja godine — pre nego što izbori u Francuskoj, Italiji i Poljskoj, zakazani za 2027. godinu, zaprete da ugroze čitav proces.

U obraćanju liderima, Košta je upozorio da bi prekoračenje roka do kraja godine dovelo do kašnjenja isplata EU namenjenih poljoprivrednicima i istraživačima nakon 1. januara 2028. godine, kada je predviđeno stupanje na snagu novog budžeta.

Ukoliko lideri ne postignu dogovor u decembru, izborni ciklus bi mogao da odloži sporazum sve do maja, pa čak i oktobra 2027. godine, upozorio je Košta.

Pritisak na vlade

Koštin plan je u četvrtak dobio podršku (odlazećeg) francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je ostalim liderima poručio da neće imati politički mandat za potpisivanje sporazuma u ​​periodu blizu predsedničkih izbora u Francuskoj, zakazanih za april 2027. godine.

Šipak za Makrona iz ECB: Snađite se sami

Ovo predstavlja veliki zaokret za Francusku, koja ranije nije bila spremna da se obaveže na rok do kraja godine.

Makronove reči pojačale su pritisak na vlade da ubrzaju pregovore tokom narednih nedelja — iako neki dovode u pitanje iskrenost njegovih namera.

"Sledeće godine nas očekuje veliki broj izbora. Sama (francuska desničarska liderka Marin) Le Pen je izjavila da bi postizanje dogovora u ovom trenutku bilo nedemokratski", rekao je jedan diplomata EU.

Samo nekoliko sati pre okupljanja lidera, Le Pen je ponovila zahtev da se, u slučaju njene pobede na predsedničkim izborima sledeće godine, doprinosi Francuske budžetu EU prepolove.

Ona je ocenila da bi žurba oko postizanja budžetskog sporazuma pre francuskih izbora predstavljala "demokratski skandal".

"Štedljivi" u novom ruhu

Košta se našao između složenih unutrašnjopolitičkih prilika širom Evrope i sve tvrđih stavova 27 lidera država članica EU.

Takozvane "štedljive" zemlje EU — Nemačka, Holandija, Austrija, Švedska, Danska i Finska — koje se zalažu za značajno smanjenje budžeta, javno su izjavile da irski predlog, koji predviđa uštede od 159 milijardi evra, nije dovoljan.

Sada im se pridružio i belgijski premijer Bart de Vever, koji se na konferenciji za novinare nakon samita našalio: "Oženjen sam Holanđankom, tako da sam i u privatnom životu veoma štedljiv."

Ipak, iza zatvorenih vrata, zagovornici stroge budžetske štednje navodno su zauzeli nešto pomirljiviji stav.

Nevolje u evropskom raju: Koji lideri zahtevaju izmene predloga budžeta EU i zašto

Nemački kancelar Fridrih Merc — nezvanični predvodnik "štedljivog" tabora — izjavio je da je irski predlog doneo napredak, iako su dodatna smanjenja i dalje neophodna, navode dvojica diplomata EU upoznatih sa tokom razgovora.

Kao moguću oblast za smanjenje troškova, on je naveo sredstva koja EU usmerava ka siromašnijim regionima, za razliku od subvencija za poljoprivrednike.

Na drugom kraju političkog spektra, španski premijer, socijalista Pedro Sančez — koji će na izborima 29. novembra pokušati da zadrži vlast — insistirao je na tome da je predloženi budžet suviše mali.

"To je raspodela bede", rekao je on ostalim liderima tokom rasprave. U tome mu se pridružila i italijanska premijerka, desničarka Đorđa Meloni — njegova ideološka protivnica po većini pitanja, ali u ovoj budžetskoj bici, na neki način, saveznica.

Ona je bila izričita da se nikakva dalja smanjenja budžeta neće prihvatiti. Kako bi približio stavove strana i olakšao postizanje dogovora, Košta je obećao da će ubrzati rad na uvođenju poreza na nivou cele EU – takozvanih "sopstvenih sredstava" – koji bi služili za finansiranje narednog sedmogodišnjeg budžeta i smanjenje nacionalnih doprinosa.

On će razmotriti predloge Evropskog parlamenta o oporezivanju kripto-kompanija, onlajn kockanja i tehnoloških giganata, kao i grčku ideju da se prihodi od buduće nacionalne prodaje frekvencijskog spektra za 6G mobilnu mrežu usmere u budžet EU.

Međutim, s obzirom na snažno protivljenje, postizanje saglasnosti država članica EU o bilo kojoj od ovih opcija biće veoma težak zadatak.

"Vreme je da budemo realistični i radimo na onome što je ostvarivo i razumno, umesto da se prepuštamo pukim željama", izjavio je još jedan diplomata EU.