Evropski lideri mogu da obećavaju pomoć Ukrajini neprekidno, mogu i da ispostavljaju račune sopstvenim poreskim obveznicima, ali postoje stvari koje se ne mogu kupiti ni za sve evropske milijarde. A takvi su, recimo, američki obaveštajni podaci i satelitske komunikacije, od kojih u velikoj meri zavise ukrajinske vojne operacije.
Koliko je Kijev zavisan od američke tehnologije pokazalo se ove nedelje, kada je ponovo eskalirao sukob Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog. Nakon što je američki predsednik postigao sporazum sa Moskvom o isporukama ruskog dizela, šef kijevskog režima je optužio Vašington za izdaju, a Tramp poručio da je šef kijevskog režima prepreka miru i da je vreme za novog predsednika Ukrajine.
Ubrzo su usledile i žalbe Kijeva da više ne dobija pravovremena upozorenja o ruskim balističkim raketama, dok su ograničenja američkog satelitskog sistema "Staršild", vojne verzije "Starlinka", poremetila rad ukrajinskih dronova.
Prema medijskim izveštajima, američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner prethodno su upozorili ukrajinsku delegaciju da nije trebalo da ignoriše Trampove zahteve za obustavu napada na ruske rafinerije. Podsetili su ih i na "sve što su SAD učinile za Ukrajinu".
Ali Kijev je poruku shvatio kao pretnju.
Ništa bez američkih satelita
Evropske članice NATO-a nemaju kapacitete koji bi mogli da zamene američki sistem ranog upozoravanja na lansiranje balističkih raketa.
SAD koriste sistem SBIRS, koji se oslanja na šest satelita koji kruže oko Zemlje na 36.000 kilometara, opremljenih infracrvenim senzorima za otkrivanje raketnih lansiranja. Njihovi podaci omogućavaju blagovremeno aktiviranje protivvazduhoplovne odbrane i procenu putanje projektila. Na taj sistem oslanjaju se i ostale članice NATO-a, koje nisu razvile sopstvenu i jednako efikasnu alternativu.
Francuska raspolaže sa tri izviđačka satelita CERES, Nemačka ima radarski sistem SARah, dok Velika Britanija koristi tri izviđačka aviona RC-135W. Međutim, njihove mogućnosti daleko su skromnije od američkih.
Vašington raspolaže i satelitima Nacionalne izviđačke kancelarije i specijalizovanim avionima koji prikupljaju podatke o ruskim sistemima protivvazduhoplovne odbrane. Prema medijskim izveštajima, američki obaveštajni podaci koriste se i prilikom planiranja ukrajinskih napada duboko na ruskoj teritoriji.
"Starlink" nema evropskog dvojnika
Još je veći problem zamena satelitskog interneta. Mreža "Starlink" i njena vojna verzija "Staršild" raspolažu sa više od 11.000 satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, koji omogućavaju brzu i stabilnu komunikaciju.
Terminal "Starlink mini" težak je svega 1,1 kilogram, ima ugrađenu antenu i može da se koristi čak i na manjim dronovima. Uz to, potrošnja električne energije je mala, što je posebno važno u vojnim operacijama.
Najbliža evropska alternativa je "Eutelsat OneWeb", čija mreža već dopunjuje američki sistem u Ukrajini. Međutim, on ima nešto više od 600 satelita, a njegovi terminali su znatno teži i troše više energije. Pojedini modeli teže više od deset kilograma, što ih čini nepraktičnim za upotrebu na manjim bespilotnim letelicama.
Kako je za Rojters ocenio nezavisni satelitski stručnjak Kristijan Frajher fon der Rop, "OneWeb" se i dalje oslanja na tehnologiju i arhitekturu osmišljenu pre deset godina.
Evropski sateliti postoje, ali geografija ne pomaže
Ni ostali evropski projekti ne nude brzo rešenje:
Luksemburški sistem O3b mPOWER raspolaže sa 13 satelita u srednjoj Zemljinoj orbiti i koristi se i za potrebe NATO-a. Ipak, njegovo pokrivanje ograničeno je na područje između 50 stepeni severne i južne geografske širine, što znači da je veliki deo Ukrajine, uključujući Kijev, izvan dometa.
Evropski program GOVSATCOM, koji objedinjuje komunikacione kapacitete više država članica EU, takođe nema dovoljne mogućnosti da zameni "Starlink".
S druge strane, evropski sistem IRIS², zamišljen kao buduća alternativa američkim satelitskim mrežama, još je godinama daleko od operativne upotrebe. Isto važi i za kanadski "Telesat Lightspeed".
Američki "Amazon Leo" tek je u ograničenoj probnoj fazi, a teško je očekivati da bi američka kompanija koja sarađuje sa Pentagonom prkosila odlukama Bele kuće kako bi pomogla Briselu.
Ne može se sve kupiti evrima
Ukrajinska zavisnost od američke tehnologije tako je postala još jedan instrument pritiska u rukama Donalda Trampa.
Dok evropski lideri uveravaju Zelenskog da će nastaviti da finansiraju Kijev, ispostavlja se da novac nije dovoljan za zamenu infrastrukture koju su SAD gradile decenijama. A da Evropa u kratkom roku ne može da zameni "Starlink" shvatila je čak i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, koja je juče to i priznala.
Brisel može da obećava milijarde, može čak i da ih prebaci Ukrajini na račun, ali čak i kad bi ih Kijev potrošio u namenjene svrhe, prekidač za satelitske komunikacije i dalje bi se nalazio u američkim rukama. A ako Vašington odluči da ga isključi, Evropa nema sa čime da osvetli put ukrajinskoj vojsci.