Rijad troši milijarde na oružje, a Huti gađaju dronovima od 15.000 dolara: Ko će popustiti?

Saudijska Arabija godišnje izdvaja više od 82 milijarde dolara za odbranu, raspolaže savremenim američkim naoružanjem i računa na pomoć moćnih saveznika. Pa ipak, Huti, ti naizgled neugledni ratnici u sandalama, uspevaju da dronovima čija se cena meri desetinama hiljada dolara ugroze njenu naftnu infrastrukturu, aerodrome i ekonomsku stabilnost.

U tome je i suština strategije jemenskog pokreta Ansar Alah – ne mora da vojno porazi Saudijsku Arabiju, već da cenu njenog mešanja u jemenski sukob učini toliko visokom da Rijad bude prinuđen na ustupke, ocenjuje Farhad Ibrahimov, predavač na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda (RUDN) i stručnjak za političke nauke.

Najnoviji napadi pokazuju koliko je ta strategija usmerena na najosetljivije tačke saudijske ekonomije. U napadu 13. oktobra pogođeno je sedište naftnog giganta "Saudi Aramko" u Dahranu, gde je izbio požar, ali nije bilo poginulih. Huti su preuzeli odgovornost i za napade na rafineriju u Rijadu i Međunarodni aerodrom "Kralj Halid".

Proizvodnja nafte u Saudijskoj Arabiji pala na najniži nivo od 1990. godine

Izbor ciljeva nije slučajan. Nafta puni državni budžet, aerodromi povezuju kraljevinu sa svetom, a bezbednost i jednog i drugog od presudnog je značaja za investitore i međunarodne partnere.

Kako objašnjava Ibrahimov, čak i ograničena materijalna šteta može da proizvede ekonomske posledice višestruko veće od cene oružja upotrebljenog u napadu.

Zašto Huti napadaju Rijad?

Koreni sukoba daleko su stariji od sadašnje eskalacije. Huti su nastali kao pokret na severu Jemena, a 2014. godine zauzeli su prestonicu Sanu. Saudijska intervencija naredne godine pretvorila je Rijad u njihovog glavnog spoljnog protivnika.

Sadašnje napade Ibrahimov povezuje sa saudijskom podrškom ofanzivi jemenskih vladinih snaga, koja ugrožava teritorije pod kontrolom Huta i njihovu poziciju u pregovorima.

Zahtevi "Ansar Alaha" su konkretni: obustava napada, smanjenje saudijske pomoći njihovim protivnicima, ukidanje trgovinskih i saobraćajnih ograničenja i dogovor o prihodima i isplatama.

O tim pitanjima razgovaralo se i u okviru mirovne mape puta UN iz decembra 2023. godine.

Naš izbor

Šta se dešava u Jemenu: Pobeda ratnika u sandalama

Ibrahimov naglašava i da je pogrešno posmatrati Hute isključivo kao produženu ruku Teherana. Iranska vojna i tehnološka pomoć jeste značajno ojačala pokret, ali on ima sopstvenu političku bazu, interese i ciljeve u Jemenu. Zato ni eventualni dogovor Irana sa drugim silama ne bi nužno značio prestanak napada na Saudijsku Arabiju.

Dron od 15.000 protiv rakete od tri miliona dolara

Najveći paradoks ovog sukoba ogleda se u ekonomiji ratovanja. Prema procenama koje navodi Ibrahimov, jedna raketa presretač američkog sistema "Patriot" košta više od tri miliona dolara, dok pojedini dronovi Huta koštaju između 15.000 i 25.000 dolara.

To znači da Saudijska Arabija za obaranje relativno jeftine bespilotne letelice može da potroši i više nego sto puta skuplje sredstvo. Huti pritom imaju prednost: biraju mesto i vreme napada, dok Rijad mora neprekidno da štiti ogromnu teritoriju, gradove, aerodrome i naftna postrojenja. Čak i kada većina dronova bude oborena, odbrana troši skupe rakete čije zalihe nije lako brzo obnoviti.

I tu nije kraj – problem dodatno usložnjavaju teškoće u otkrivanju malih dronova i krstarećih raketa koje lete na malim visinama, kao i organizacija saudijskih oružanih snaga, u kojima odvojeni komandni lanci mogu da uspore reagovanje.

Prema oceni ruskog analitičara, nove kupovine američkog naoružanja same po sebi ne mogu da reše te probleme.

Za Hute je, s druge strane, dovoljno da pretnja ostane stalna. Ne moraju da unište rafineriju niti potpuno zatvore aerodrom, dovoljno je da avio-kompanije preispituju letove, investitori odlažu ulaganja, a Rijad izdvaja sve više novca za odbranu.

Turska i Pakistan obećavaju pomoć, ali ne i rat

Saudijska Arabija pokušava da ojača odbranu i uz pomoć saveznika. Turska i Pakistan najavili su spremnost da pomognu kraljevini, ali Ibrahimov upozorava da to ne znači i njihovu spremnost da uđu u rat protiv Huta.

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan govorio je o pomoći u protivvazduhoplovnoj odbrani, elektronskom ratovanju i tehničkoj podršci, ali je isključio učešće turskih vojnika u ofanzivnim operacijama na stranoj teritoriji.

Saudijski princ moli Trampa da udari na Hute: Donalde, brate, pomozi

Ni Pakistan nema interes da se direktno uključi u jemenski sukob, pre svega zbog dodatnih vojnih troškova i rizika od pogoršanja odnosa sa susednim Iranom.

Slično važi i za SAD, koje Rijadu mogu da pružaju obaveštajnu i vojnu podršku, ali to ne znači da je Vašington spreman da po svaku cenu zaustavi Hute.

Upravo na tu uzdržanost stranih saveznika, smatra Ibragimov, računa rukovodstvo Ansar Alaha.

Rat u kojem nije neophodno pobediti

Suština strategije Huta, prema oceni ruskog analitičara, nije u tome da unište saudijsku vojnu moć, već da pokažu da ni ogroman odbrambeni budžet ni podrška saveznika ne mogu da garantuju bezbednost kraljevine.

Ukoliko stalni napadi nateraju Rijad da smanji podršku protivnicima Huta ili prihvati povoljnije uslove političkog sporazuma, Ansar Alah će svoje vojne uspehe pretvoriti u trajnu političku prednost. Takav ishod odgovarao bi i Iranu, jer bi oslabio regionalni položaj Saudijske Arabije, ali bi najveći neposredni dobitnik bio sam pokret Ansar Alah.

I dok Rijad ulaže milijarde u odbranu, Huti pokušavaju da dokažu da u ovom ratu nije presudno ko ima skuplje oružje, već ko duže može da podnese njegovu cenu. A tu borbu vode bosonogi.