Francusku je zahvatio talas masovnih protesta koji su u sinoć prerasli u žestoke sukobe sa policijom, paljenje javnih zgrada, razbijanje izloga i pljačke prodavnica. U jednim od najvećih nereda poslednjih decenija uhapšeno je oko 1.200 ljudi, dok je na ulice širom zemlje izašlo između 550.000 i 800.000 demonstranata.
U Limožu je zapaljena gradska kuća, u Marselju su demonstranti upali u zgradu gradske uprave i ispisali anarhističke grafite, dok je u Lionu zapaljena zgrada turističke organizacije.
Na ulicama Pariza policija je koristila suzavac protiv demonstranata, a tokom sukoba zapaljeni su brojni automobili. Razbijani su izlozi banaka i luksuznih butika, opljačkane su prodavnice, a demonstranti su pokušali da upadnu i u čuvenu robnu kuću "Galeri Lafajet".
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, na protestima je učestvovalo oko 550.000 ljudi, dok sindikat CGT procenjuje da ih je bilo čak 800.000.
Francuski premijer Sebastijan Lekorni optužio je "ultralevicu" i kriminalne grupe za izazivanje nereda, poručivši da vlada neće dozvoliti da je nasilje zastraši.
"Onima koji očigledno žele da iskoriste ovo nasilje kao 'zagrevanje' pred predsedničke izbore jasno poručujem: Nećemo dozvoliti da nas zastraše. Niko neće nametati svoju političku agendu nasiljem", napisao je Lekorni na Iksu.
Predsednik Emanuel Makron najavio je kažnjavanje odgovornih, optužujući ih da pokušavaju da potkopaju državne institucije.
"Oni koji su uništavali imovinu, napadali zgrade državne uprave i poslovne objekte, pljačkali čak i naše gradske kuće, biće krivično gonjeni i kažnjeni", napisao je Makron na Iksu.
Reakcija je stigla i iz Amerike – potpredsednik SAD Džej Di Vens okrivio je imigraciju za nasilje tokom protesta. Naime, Vens je podelio i video-snimak na kojem se vidi kako gori gradska skupština u Limožu.
"Zapadni liberali su uvezli treći svet u Francusku i druge zemlje u ime raznolikosti i saosećanja. Ignorisali su fundamentalna pitanja asimilacije i kompatibilnosti. Upozoreni su da će to dovesti do ovakvog nasilja, ali oni nisu slušali", poručio je Vens i apelovao da "Francuska, prelepa zemlja neverovatnih ljudi, zaustavi ovo ludilo pre nego što izgori još njenih znamenitosti".
Policijske šok-bombe i teške povrede demonstranata
Postupanje francuske policije ponovo se našlo na udaru kritika zbog upotrebe sile protiv demonstranata. Jedna osoba ostala je bez šake tokom subotnjih sukoba, što je potvrdio i ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez. Prema navodima francuskih medija, povređeni je pokušao da podigne policijsku šok-bombu.
Policijski nadzorni organ već istražuje najmanje dvadesetak prijava policijskog nasilja, dok je među povređenima i tinejdžer koji je takođe ostao bez šake nakon eksplozije šok-bombe.
Lekorni je saopštio da je povređeno više od 150 policajaca, ali nije izneo podatke o broju povređenih demonstranata.
Policijski sindikat UNSA upozorio je da su snage reda na ivici izdržljivosti.
"I danas, u svakom kutku Francuske, naše kolege služe kao vreće za udaranje. Zasipaju ih kamenicama, povređuju ih i uvlače u prave zasede. Ovo ne može trajati unedogled", poručili su iz sindikata.
Od školskih protesta do pobune protiv skupoće
Talas nezadovoljstva počeo je prošlog meseca u srednjim školama siromašnijih pariskih predgrađa, zbog nedostatka nastavnika i loših uslova za učenje, a zatim prerastao u masovne demonstracije protiv pada životnog standarda, društvene nejednakosti i visokih cena.
Na ulicama Pariza ponovo su se pojavili i žuti prsluci, simbol pokreta koji je obeležio prethodni Makronov mandat. Ovoga puta broj demonstranata premašio je najmasovnija okupljanja "Žutih prsluka", mada je ostao ispod nivoa protesta protiv penzione reforme 2023. godine.
Makron ulazi u završnicu predsedničkog mandata suočen sa rastućim ekonomskim nezadovoljstvom, političkim podelama i sve skupljim zaduživanjem države, čiji su troškovi dostigli najviši nivo u više od dve decenije.
Nezadovoljstvo zbog skupoće proširilo se i van francuskih granica. Protesti su održani u Belgiji, Portugaliji i Italiji, gde je policija u Milanu koristila suzavac, a u Bolonji vodene topove. U Albaniji su nastavljene studentske demonstracije sa zahtevom za ostavku premijera Edija Rame.