"Plavo čudo" kao trn u oku: SAD ponovo nišane Kinu posredstvom medija i "nevladinog" sektora

Sjedinjene Američke Države (SAD) ponovo nišane Kinu preko "nevladinog" sektora i medija, a ovoga puta ponovo je posredi Ujgurski autonomni region Sinđang i tamošnji munjevit rast uzgoja lososa.

"Njujork tajms" je pre nekoliko dana objavio izvode iz izveštaja "nevladine" organizacije "Okean izvan zakona", koji je prvobitno obavljen pod naslovom "Izveštaj Tijanjun – Hrana za stočnu hranu".

"Plavo čudo" u Sinđangu

Članak obuhvata širok spektar tema, od peruanskih ribarskih brodova i pogona za preradu ribljeg brašna, do kaveza za uzgoj ribe u norveškim priobalnim vodama. Međutim, u drugoj polovini članka fokus naglo prelazi na industriju uzgoja lososa u Sinđangu, kojoj je posvećen opširan prostor za ponavljanje dobro poznatih optužbi o "prisilnom radu" pripadnka ujgurske manjiine.

Naš izbor

Sveto tlo: Zašto Kina smatra da je Sinđang nesporni deo njene teritorije i civilizacije

Sinđang je danas, kako je i u samom izveštaju "Okeana izvan zakona" navedeno, jedan od ekonomski najbrže rastućih regiona u Kini u oblasti akvakulture, a vrednost proizvodnje porasla je za približno 85 odsto od 2017. godine, pa se ova kineska privredna inicijativa često se naziva "Plavo čudo".
Ribnjaci u Snđangu proizveli su 2022. godine više od 4.500 tona lososa, što je činilo 15 odsto ukupne proizvodnje lososa u unutrašnjim delovima Kine. Do 2024. godine proizvodnja u Sinđangu porasla je na više od 8.000 tona, prema pisanju lista "Sinđang dejli".

Očekuje se da će Sinđang oko 2026. godine postati najveća kineska proizvodna i snabdevačka baza visokokvalitetnog lososa, naveli su zvaničnici Odeljenja za poljoprivredu i ruralne poslove Sinđanga u tekstu koji je objavio portal "Čao njuz". "Morski plodovi iz pustinje" prodaju se širom Kine i sveta, a više od hiljadu ribnjaka raspoređeno je u tri unutrašnja kineska regiona: u Sinđangu, na Tibetu i na Ćinghaju.

Stoga je, u avgustu ove godine, američko Ministarstvo unutrašnje bezbednosti uvrstilo kompaniju "Sinđang Tijanjun", koja igra glavnu ulogu u pomenutom razvoju kineskih kapaciteta za proizvodnju ribe, na spisak privrednih subjekata obuhvaćenih američkim Zakonom o sprečavanju prisilnog rada Ujgura (UFLPA).

Kompanija je dospela na ovu američke crnu listu zbog navodne sumnje da "nabavlja lososa sa ribljih farmi" u Sinđangu i da "učestvuje u programima zapošljavanja i transfera radne snage koje sponzoriše vlada Sinđanga", čiji je navodni cilj "regrutovanje, premeštanje i prihvat pripadnika ujgurskog, kazaškog i kirgiskog naroda izvan Sinđanga".

Prekid lanca snabdevanja, a ne briga o Ujgurima

Ali, Tijanjun je važan ne samo zbog toga što je posredi najveći kineski proizvođač lososa iz akvakulture i simbol takozvanog kineskog "Plavog čuda", dakle ubrzanog razvoja akvakulture u kineskom regionu Sinđang.

U kontekstu SAD, Tijanjun je dodatno značajan jer je snabdevao Sisko, najveću svetsku kompaniju za snabdevanje prehrambenim proizvodima koja distribuira hranu javnim školama, saveznim zatvorima u SAD, američkim vojnim bazama, čak i kantinama američkog Kongresa.

Naš izbor

Nepostojeći problem Ujgura, muslimanskog naroda koji živi na severnom Putu svile

Presecanje lanca snabdevanja čini se kao primarni cilj kampanje protiv ove kineske kompanije, a ne tobožnja zabrinutost američkih političkih elita za Ujgure, čiji životi standard munjevito raste, što je, uostalom vrlo pošteno, navedeno i u samom izveštaju "Okeana van zakona"“.

U Vašingtonu i dalje smatraju da je za SAD automatski loše ono što je dobro za Kinu

U izveštaju pomenute organizacije navedeno je, pritom, nekoliko više nego zanimljivih opažanja.

Na primer, da "širenje uzgoja ribe u unutrašnjosti Kine nema za cilj samo proizvodnju hrane", već da je posredi "deo šire vladine kampanje usmerene na stabilizaciju i modernizaciju siromašnijih zapadnih regiona zemlje.

"Akvakultura se koristi i za preobražaj nomadskih stočara u poljoprivrednike koji žive na jednom mestu. Ova inicijativa ima za cilj i smanjenje zagađenja životne sredine uz istočnu obalu Kine, gde je uzgoj ribe u morskim kavezima prethodnih decenija bio prekomerno koncentrisan, kao i jačanje prehrambene samostalnosti zemlje smanjenjem opterećenja ribarske flote koja lovi na otvorenom moru. Ribnjaci u Kini sada proizvode više od četiri puta veću količinu ribe od one koju ulove kineski ribarski brodovi. Kampanja razvoja ribarstva predstavlja i izvor nacionalnog ponosa, čemu doprinosi medijska kampanja koju podržava vlada i koja ističe inženjersku domišljatost neophodnu za razvoj akvakulture u tako negostoljubivom okruženju", navedeno je u nastavku pomenutog izveštaja.

Dakle, nije posredi samo navodni prisilni rad, premda konkretni dokazi za tako nešto nisu ni priloženi, već ekonomski napredak zapadnih, nedovoljno razvijenih područja Kine.

Američki izveštaj ne nudi dokaze

Kineska strana odgovorila je da se pažljivijim čitanjem izveštaja uočava dobro poznat obrazac: u napadima na teme u vezi sa Sinđangom, zapadni mediji i dalje se namerno predstavljaju kao "objektivni i nepristrasni", ali su znaci unapred formiranih predrasuda i narativa skrojenog tako da odgovara unapred utvrđenom cilju više nego očigledni.

"Izveštaj ne nudi nikakve dokaze prikupljene neposrednim razgovorima sa sagovornicima koji bi potkrepili tvrdnje o Sinđangu. Umesto toga, veliki deo narativa sastavljen je od neodređenih navoda, uz formulacije kao što su tvrdi se, optužuje se i najverovatnije", navodi kineski list "Global tajms".

Naš izbor

Korak od "sedam milja": ŠOS sanira evroazijske izazove

"Navodeći u prvom delu članka dokumentovane probleme u industriji morskih plodova u drugim delovima sveta, autori podstiču čitaoce da pretpostave da su i tvrdnje iz drugog dela podjednako dobro potkrepljene. Međutim, izveštaj ne pruža čvrste dokaze da slični problemi postoje u Sinđangu, već subjektivna nagađanja predstavlja kao navodne „rezultate istraživanja".

Kredibilitet u zameni za lažni izveštaj

Takva novinarska praksa direktno je suprotna najosnovnijim standardima medijskog kredibiliteta“, navodi pomenuti kineski list, pitajući zašto su američki mediji spremni da žrtvuju sopstveni kredibilitet samo da bi objavljivali slične lažne izveštaje.

"Čini se da je stvarni cilj pružanje podrške jednostranim sankcijama Vašingtona usmerenim protiv Sinđanga. Od pamuka i paradajza do semenki suncokreta i knedli, kao i od solarnih fotonaponskih sistema do polisilicijuma, obrazac ostaje isti, a pažnja je sada usmerena na industriju hladnovodne ribe u Sinđangu. Svaka konkurentna privredna grana koja donosi korist lokalnom stanovništvu Sinđanga postaje meta napada pod plaštom 'ljudskih prava', dok se negativno medijsko izveštavanje udružuje sa jednostranim sankcijama kako bi se suzbile konkurentne kineske industrije i ograničilo razvoj zapadnih delova Kine. Važno je istaći da su stvarna meta ovih sankcija pravo na zapošljavanje i pravo na razvoj pripadnika svih etničkih grupa u Sinđangu. Zapravo, industrija lososa u Sinđangu predstavlja odličan primer kako se lokalni resursi mogu iskoristiti za pretvaranje geografskih nedostataka u pokretače razvoja. Ona je i opipljiv rezultat kineske kampanje razvoja zapadnih delova zemlje u novoj eri", konstatuje kineski list.