NATO ovog meseca počinje pregovore o tome kako će izgledati novo naoružanje i formacije potrebne za rat protiv Rusije, i ko i kako će za njih da plati, javlja "Politiko EU".
Razgovori o "političkim uputnicama", prvoj od pet etapa procesa "odbrambenog planiranja", počinju za nekoliko dana, navodi briselski list. Sve 32 članica bloka moraće da ispune usaglašene norme do 2029. godine.
"Imamo ambicije da ovo bude transformativni ciklus, a ne nešto sa police", izjavio je francuski admiral Pjer Vandije, zadužen za transformacije i budućnost ratovanja u vrhovnom štabu NATO-a.
Ovo neće biti nimalo lak izazov, kaže za "Politiko" 15 sadašnjih i bivših NATO zvaničnika i diplomata.
"Biće teško. Podela rada, kako sa Amerikancima, kako da se ambicije uklope u političke prioritete… veliki je to posao", rekao je jedan diplomata.
Najveći izazov predstavljaju planovi američke administracije da povuče veliki deo vojske iz Evrope, što bi moglo da ostavi NATO bez sposobnosti poput točenja goriva u letu, satelita za vezu i špijunažu, ili dalekometnih raketa.
Među nerešenim pitanjima su koliko je svaka članica spremna da potroši, koliko Evropa može bez SAD, i u kolikoj meri NATO treba da se osloni na robote i veštačku inteligenciju.
Prvo i pre svega, NATO mora da definiše ambicije: koliko vojske i vojne opreme želi da ima. Raniji konsenzus je zahtevao 18 rezervnih brigada od po 5.000 vojnika za krizne situacije van teritorije bloka, poput rata u Avganistanu ili napada na SR Jugoslaviju 1999. Međutim, američke namere da preoblikuje alijansu u "NATO 3.0" mogle bi da znače kraj manjih operacija.
Biće reči i o brzini procesa planiranja zbog napretka u razvoju ratne tehnologije, od AI do robota, kao i konvencionalnoj vojnoj podršci članicama koje poseduju nuklearno oružje (SAD, Velika Britanija, Francuska).
Drugi izazov je kako popuniti "američku prazninu". Vašington je već povukao jedan broj strateških bombardera, lovaca, dronova, podmornica i razarača. Planirana revizija vojnog rasporeda očekuje se u decembru, usred NATO pregovora. Strahuje se da bi SAD mogle da povuku i sisteme koje evropske članice nemaju, poput teških transportnih aviona.
"Ne tako davno, NATO proces je bio da uradimo predračun šta nam treba, a onda kad ispadne da nemamo dovoljno, SAD uskoče i popune prazninu. Više nije tako", rekao je Kamil Grand, bivši visoki funkcioner NATO-a, a sada šef vojnog lobija ASD.
Jedno od predloženih rešenja je da svaka zemlja dobije svoj bojevi zadatak, kako bi NATO bio fleksibilniji.
"Ne moramo da imamo hiljade 'tomahavka' ako možemo da imamo jeftinije alternative", rekao je Fabris Potije, nekadašnji direktor planova u NATO-u, a sada direktor konsultantske kuće "Rasmusen global".
Treći izazov su regionalne podele. NATO je možda previše opterećen Rusijom na račun drugih pretnji, veruju neki od sagovornika "Politika". Na papiru, NATO na bezbednost gleda kao na "pitanje 360 stepeni". U praksi, blok se orijentisao skoro isključivo na istok, protiv Rusije, i odnedavno na sever, zbog pritiska američke administracije oko Grenlanda.
"Ima previše severa. Vreme je za reset", rekao je jedan neimenovani diplomata.
Neke od članica htele bi da se više pažnje posveti južnom i jugoističnom krilu, od Libije do Crnog mora.
Četvrta dilema je između dronova i tenkova. Dominacija bespilotnih letelica i vozila na ukrajinskom ratištu pokrenula je raspravu o prioritetima investicija u vojnu opremu. Umesto klasičnih tenkova i artiljerije, evropske članice već prelaze na dronove. Tako Britanija planira "hibridnu flotu" koja bi se oslonila na bespilotne podmornice "tip 93", Francuska investira više od 8,4 milijarde evra u razvoj dronova, a Nemačka planira da iduće godine osnuje prvi bespilotni puk.
"Jedan od razloga što svi naginju bespilotnim sistemima je što naša društva stare, pa imamo problem sa ljudstvom", kaže Grand, francuski lobista.
Poseban izazov je kako da se na rusku tehnologiju odgovori bez probijanja vojnih budžeta. Admiral Vandije kaže da Rusija proizvodi devet miliona dronova godišnje, što bi za NATO bio "prilično radikalan napor". Njegov predlog je da se oružje kupuje "modelom pretplate", što bi rešilo problem zastarelosti.
Peti i poslednji izazov su naravoučenija iz Ukrajine.
"Ima mnogo lekcija iz tog sukoba za nas, ali mi ne želimo da vodimo tu vrstu rata", rekao je glavnokomandujući NATO-a, američki general Aleksus Grinkevič, u govoru Evropskom parlamentu početkom meseca.
Većina članica je impresionirana ukrajinskom kopnenom vojskom i brzim tehnološkim razvojem dronova, raketa i sistema za upravljanje vojnim operacijama.
Neke članice NATO-a sada traže veću vojnu i industrijsku saradnju sa kijevskim režimom, dok druge smatraju da tamošnji način ratovanja odudara od doktrine bloka, koja zahteva dalekometne precizne udare, dominaciju u vazduhu i brze manevre na zemlji.