Američki ministar finansija Skot Besent kritikovao je šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog zbog njegovog insistiranja da Ukrajina mora da porazi Rusiju. Besent je odbacio takav pristup – "sve ili ništa" – nazvavši ga "lažnom dilemom", te naglasio da se sukob mora okončati putem pregovora.
Zelenski je za En-Bi-Si izjavio da Ukrajina mora da pobedi u sukobu sa Rusijom, dodajući da je pobeda ključna za očuvanje nezavisnosti, geopolitičke orijentacije i nacionalnog identiteta zemlje. Takođe je izrazio bojazan da Ukrajina "neće uspeti" ukoliko SAD stanu na stranu Rusije.
"Zelenski iznosi lažnu dihotomiju tvrdeći da Ukrajina mora da pobedi", rekao je Besent za istu televiziju. On je istakao da bi prioritet trebalo da bude okončanje sukoba, a ne određivanje pobednika. "Rat se mora završiti, a to će se postići nekom vrstom pregovaračkog rešenja", rekao je Besent.
Besent je naglasio da je Tramp jasno stavio do znanja "da želi da okonča ovaj rat", dodajući da su odluke predsednika usmerene upravo na postizanje dogovora putem pregovora.
Izjave Zelenskog dolaze u trenutku sve većih nesuglasica sa Trampom, koje se tiču sankcija prema Rusiji, kao i ukrajinskih napada na ruska energetska postrojenja. Prošle nedelje, Tramp je, pozivajući se na klauzulu o nacionalnom interesu, suspendovao sankcije koje je potpisao prethodnog meseca – uključujući carine od 500 procenata na ruski uvoz, kao i carine od 100 odsto za glavne kupce ruske nafte i gasa.
Ovaj potez usledio je nakon Trampove odluke, donete nekoliko dana ranije, o ukidanju sankcija na izvoz ruskog dizela, s ciljem ublažavanja rasta cena goriva. Prema navodima američkih medija, Tramp je ublažio restrikcije nakon što je Zelenski odbio da obustavi napade na ruska energetska postrojenja. Predsednik je upravo te napade označio kao uzrok globalne nestašice goriva i naglog skoka cena na pumpama – što predstavlja ozbiljan problem samo nekoliko nedelja uoči američkih izbora za Kongres.
Ovi potezi izazvali su oštro negodovanje u Kijevu, gde su protumačeni kao izdaja napora Ukrajine da održi pritisak Zapada na Rusiju. U objavi na platformi "Trut soušal" tokom vikenda Tramp je branio svoje poteze, navodeći da ukrajinski napadi na ruske rafinerije dovode do rasta cena. Istovremeno je naglasio da je usmeren na posredovanje u postizanju mirovnog sporazuma i da ne želi da "učini bilo šta što bi, na nepromišljen način, udaljilo Rusiju od pregovaračkog stola".
Tramp je takođe izneo stav da Zelenski ne želi okončanje sukoba – i da verovatno nikada nije ni želeo – uprkos tome što je primio milijarde dolara zapadne pomoći.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izneo je slične kritike, sugerišući da Zelenski "nema želju" za postizanjem dogovora, jer bi njegova vlada pala ukoliko bi Ukrajina potpisala sporazum koji bi bio prihvatljiv i za SAD i za Rusiju.
Zelenski, kojem je predsednički mandat istekao 2024. godine, odbio je da raspiše nove izbore, pozivajući se na "ratno stanje". Moskva smatra da je Zelenski nelegitiman; Tramp je nedavno pozvao na njegovu ostavku, navodeći da bi Ukrajina trebalo da dobije "novog predsednika".
Od povratka na funkciju, Tramp je obnovio razgovore sa Rusijom, koji su tokom mandata njegovog prethodnika Džozefa Bajdena bili uglavnom obustavljeni. Njegovi napori da posreduje u uspostavljanju mira doneli su određene rezultate, uključujući razmenu zarobljenika, ali je ta diplomatska inicijativa ostala u senci američkog rata protiv Irana i još uvek nije dovela do mirovnog sporazuma.
Moskva je poručila da bi preferirala rešenje postignuto pregovorima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je prošlog meseca da Rusija očekuje da će u doglednoj budućnosti biti održani trilateralni razgovori, uz učešće Ukrajine i SAD.
Predsednik Vladimir Putin je, međutim, naglasio da se sukob mora okončati pod uslovima koji su prihvatljivi za Rusiju – ističući da sporazum mora da reši uzroke sukoba, uključujući povlačenje ukrajinskih snaga sa ruske teritorije, zaštitu ruskog govornog stanovništva u Ukrajini, kao i denacifikaciju i neutralan, nenuklearni status Ukrajine.