Amerikanci glasaju 3. novembra na izborima na sredini mandata koji će odrediti ko će kontrolisati Kongres u poslednje dve godine mandata predsednika Donalda Trampa.
Demokratama je potreban dobitak od četiri mesta i u Predstavničkom domu i u Senatu da bi prevazišli tesnu većinu republikanaca od 218-214 i 53-47.
Očekuje se da će demokrate osvojiti kontrolu nad Predstavničkim domom, ali su izbori za Senat previše tesni da bi se procenila konačna odluka.
S obzirom na to da je Trampov rejting na najnižem nivou u njegovom predsedništvu i da ankete favorizuju demokrate, izbori bi mogli da promene vlast u Vašingtonu. Čak i ako demokrate osvoje jedan ili oba doma, Tramp bi zadržao pravo veta i široku izvršnu vlast, ograničavajući sposobnost demokrata da donose važne zakone.
Slede glavni scenariji i njihovi uticaji na Trampa, Kongres i američku ekonomiju za koju ekonomisti predviđaju da će 2027. biti turbulentna, sa volatilnim tržištem, rastom javnog duga i problemima sa finansiranjem vlade.
Demokrate osvajaju Predstavnički dom ali ne i Senat
Demokratska većina u Predstavničkom domu: 5 do 20 mesta
- Demokrate dobijaju kontrolu nad odborima Predstavničkog doma, pravo na sudske pozive i mogućnost da istraže Trampa i njegovu administraciju.
- Zvaničnici Trampove administracije na koje se odnose sudski pozivi mogli bi da im se suprotstave jer je malo verovatno da će ih Ministarstvo pravde lojalno Trampu sprovesti.
- Tramp zadržava pravo veta i široka ovlašćenja nad carinama, migracijom i spoljnom politikom.
- Republikanci u Senatu blokiraju većinu demokratskih prioriteta.
- Demokrate mogu da usvoje simbolične nacrte zakona o zdravstvu, pravima na abortus, stanovanju i centrima podataka veštačke inteligencije, ali malo njih će postati zakon.
- Borbe oko ograničenja duga, budžetske bitke i pretnje zatvaranjem vlade nadvijaju se 2027. godine.
Uticaj: Demokrate mogu da istraže Trampa i njegovu administraciju putem saslušanja i sudskih poziva, ali ne i suštinski da promene politiku. Analitičari očekuju obračun oko ograničenja duga do leta, što bi moglo da potrese tržišta i uznemiri investitore. Tramp, koji je uglavnom zaobilazio Kongres u protekle dve godine, verovatno će nastaviti da promoviše svoju agendu kroz izvršne naredbe.
Demokratska većina u Predstavničkom domu: 20 do 40 mesta
- Rukovodstvo ima više prostora da apsorbuje prebege i unapredi demokratske prioritete.
- Veća klasa "brucoša", uključujući progresivnije članove, mogla bi da poveća pozive za Trampov impičment.
- Neki republikanci bi mogli biti spremniji da se odvoje od Trampa po nepopularnim pitanjima kao što su carine i rat u Iranu.
- Veća demokratska većina mogla bi da ojača ulogu demokrata u pregovorima o budžetu i ograničenju duga, što bi olakšalo dobijanje ustupaka od republikanaca.
- Demokrate imaju više glasova i lakši put do usvajanja nacrta zakona o zdravstvenoj zaštiti, pravima na abortus i troškovima života, što primorava republikance u Senatu na teška glasanja.
Uticaj: Demokrate će verovatno usvojiti zakone kako bi signalizirale da žele da se bore protiv inflacije, obuzdaju Trampova ratna ovlašćenja i protive se centrima podataka. Ali veliki zakonodavni prodori ostaju malo verovatni jer republikanci u Senatu mogu da ih blokiraju, a Tramp takođe ima pravo veta. Tramp može da nastavi da vlada putem izvršnih akcija, a borba oko ograničenja duga ostaje verovatna.
Demokrate dobijaju Predstavnički dom, Senat ostaje podeljen 50-50
- Republikanci zadržavaju kontrolu nad Senatom jer potpredsednik Džej Di Vens može da prelomi izjednačene glasove.
- Šačica senatora spremnih da se odvoje od svoje stranke, uključujući demokratu iz Pensilvanije Džona Fetermana i neke umerene republikance, mogli bi da postanu kreatori ključnih glasova.
- Bitke oko ograničenja duga i budžeta postaju nepredvidivije jer nijedna stranka ne može sebi da priušti prebege, dajući šačici senatora moć da oblikuju ili odlažu dogovor.
Uticaj: Vašington bi mogao da se nađe u ćorsokaku sa šačicom kolebljivih senatora koji određuju ishod fiskalnih, pravosudnih i političkih bitaka. Tramp bi trebalo da bude u mogućnosti da dobije potvrdu kandidata u Senatu Vensovim glasom, dok njegova politika u oblasti carina, migracije i spoljne politike ostaje uglavnom nekontrolisana.
Demokrate osvajaju i Predstavnički dom i Senat
Kontrola Senata može imati veće posledice od same kontrole Doma, jer dom određuje potvrde sudija, imenovanja kabineta i nominacije ambasadora.
Demokratska većina u Senatu: 2 mesta
- Demokrate preuzimaju kontrolu nad odborima Senata i dnevnim redom doma.
- Verovatno će blokirati mnoge Trampove kandidate za sudije i mogli bi da pokušaju da odlože popunjavanje bilo kog upražnjenog mesta u Vrhovnom sudu SAD do posle predsedničkih izbora 2028. godine.
- Republikanci će verovatno žuriti sa potvrdama pre nego što novi Kongres zasedne u januaru.
- Tramp zadržava pravo veta i izvršnu vlast. Važni zakoni ostaju teški jer većina predloga zakona zahteva 60 glasova da bi se prevazišao filibaster, pravilo Senata koje dozvoljava manjinskoj stranci da blokira ili odloži zakon.
- Kontrola oba doma daje demokratama veću pregovaračku moć u razgovorima o gornjoj granici javnog duga i budžetu, iako rizik od fiskalnih zastoja ostaje značajan.
Uticaj: Demokrate dobijaju značajan mehanizam za kontrolu Trampovih imenovanja, ali tesna većina, procedura filibastera (opstrukcije) i Trampovo pravo veta ograničavaju mogućnost postizanja krupnih zakonodavnih uspeha.
Demokratska većina u Senatu: 4 do 6 mesta
- Rukovodstvo stranke manje zavisi od pojedinačnih senatora i može sebi da priušti određena odstupanja pojedinaca od stranačke linije.
- Veća je verovatnoća da će demokrate usvojiti zakone koji se tiču carina, centara za podatke, zdravstvene zaštite, troškova života i ograničenja predsedničkih ovlašćenja za vođenje rata, primoravajući Trampa da na njih uloži veto.
- Takvi sukobi oko veta pomažu demokratama da oblikuju narativ za izbornu kampanju 2028. godine.
- Potvrđivanje imenovanja sudija uglavnom staje.
Uticaj: Demokrate imaju bolje šanse da usvoje zakone koji odgovaraju na zabrinutost birača zbog visokih cena, troškova zdravstvene zaštite i pitanja centara za podatke, čime pojačavaju pritisak na republikance. Međutim, Tramp i dalje zadržava moć da blokira većinu važnih zakonskih predloga.
- Sa većom većinom, birači će verovatno očekivati od demokrata da rešavaju njihove ekonomske probleme, a ne samo da se protive Trampu.
- Tramp dobija političkog suparnika, što mu omogućava da podeli odgovornost za neuspehe u Vašingtonu i, potencijalno, pripiše ekonomske probleme i visoke cene demokratama, za koje sada može da tvrdi da snose zajedničku odgovornost za stanje ekonomije.
Demokratska većina u Senatu: 8 ili više mesta
- Demokrate bi mogle da polažu pravo na jasan izborni mandat i tvrde da su birači izrazili nezadovoljstvo Trampovim postupanjem tokom prve polovine njegovog drugog mandata.
- Demokrate ulaze u fiskalne pregovore sa republikancima i Belom kućom — o finansiranju vlade i gornjoj granici javnog duga — sa najpovoljnije moguće pozicije, jer raspolažu većim brojem glasova potrebnih za usvajanje relevantnih zakona.
- Demokratama i dalje nedostaju glasovi za prevazilaženje filibastera, poništavanje predsedničkog veta ili osudu Trampa u eventualnom postupku opoziva (impičmenta), ukoliko demokrate u Predstavničkom domu odluče da pokrenu taj proces.
Uticaj: Demokrate stiču veći uticaj, ali njihovo delovanje na vlasti ostaje ograničeno Trampovim pravom veta, procedurom filibastera i podeljenom političkom odgovornošću za ekonomiju.
Republikanci zadržavaju kontrolu i nad Predstavničkim domom i nad Senatom
Iako je ovo malo verovatno — s obzirom na broj republikanaca u Predstavničkom domu čija su mesta ugrožena — takav ishod ostaje moguć.
Tramp i republikanci bi tako stekli novi mandat za njegove poslednje dve godine na funkciji. Uz potpunu kontrolu nad Vašingtonom, ohrabreni Tramp bi se suočio sa veoma malo ograničenja od strane Kongresa i nastavio bi sa predlaganjem kandidata za pravosuđe i drugim imenovanjima.
Smanjio bi se rizik od ozbiljnih sukoba oko budžeta, obustave rada državnih službi i gornje granice javnog duga.