Sprema li se Vašington da pusti niz vodu, ako ne kijevski režim, ono bar Vladimira Zelenskog lično? Niz događaja i izjava proteklih dana ukazuje na tu mogućnost, ali što može da bude ne mora da znači.
Američki predsednik Donald Tramp je prošlog petka objavio da suspenduje "sankcije iz pakla" pokojnog Lindzija Grejama na rusku naftu, zbog prethodno dogovorenih isporuka dizela na američko i svetsko tržište. Zelenski je odgovorio novim udarima na ruske rafinerije, direktno prkoseći Trampovoj objavi da je na snazi "energetsko primirje".
"Zelenski je ujeo ruku koja ga hrani, i to do krvi", kako je to opisao Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije.
Odgovor SAD je usledio već u ponedeljak.
"Mislim da je vreme na neko drugi pregovara u ime Ukrajine", rekao je Tramp novinarima ispred Bele kuće.
"Vašington post" javio je da SAD nisu odobrile zahteve nekoliko zemalja da rakete američke proizvodnje za PVO sisteme "patriot" ustupe Ukrajini. Preciznije, da ministar odbrane Pit Hegset nije formalno odbio te zahteve, ali nije ni preduzeo neophodne korake da ih odobri.
Kijev je takođe dizao uzbunu po medijima zbog navodnog usporavanja ili gašenja usluga satelitskog sistema "Starlink", koji Oružane snage Ukrajine koriste za vezu i navođenje dronova za udare na Rusiju.
Dok ovo na prvi pogled zvuči kao da Vašington pokušava da disciplinuje Zelenskog, američki državni sekretar Marko Rubio tvrdi da niko nije isključivao "Starlink", kao i da nije bilo pauza u dostavljanju obaveštajnih podataka Kijevu. SAD inače već godinama služe kao oči i uši kijevskog režima.
Američki potpredsednik Džej Di Vens je preko vikenda izjavio da smatra kako Ukrajinci "treba da prestanu da bombarduju rusku energetiku", ali da će Vašington "nastaviti da sarađuje (sa kijevskim režimom) oko nekih stvari".
Već u ponedeljak, međutim, Tramp zauzima oštriju retoričku liniju.
"Mnogo smo dali Ukrajini, a oni nama nisu dali ništa. Zapamtite to", rekao je američki predsednik novinarima. Po njemu, Zelenski ne želi mir i "ne pomaže" naporima da se sukob završi.
Tramp je podsetio novinare i na čuveni sastanak u Ovalnom kabinetu u februaru 2025, kada su on i Vens kritikovali Zelenskog zbog nepristojnosti, nezahvalnosti i tvrdoglavosti.
Tada se zaista učinilo da Tramp traži povod za promenu politike Vašingtona. Šef kijevskog režima izbačen je iz Bele kuće, planirani svečani ručak je pojela posluga, a ubrzo je stigla i informacija da je Tramp naredio prestanak pružanja obaveštajne i druge vojne podrške Ukrajini.
Na kraju od svega toga nije bilo ništa. Zelenski je brže-bolje potpisao sporazum o ustupanju rudnim bogatstava Amerikancima, iako je bespredmetan jer se ona uglavnom nalaze na ruskoj teritoriji. A, Tramp je po ko zna koji put ustuknuo pred američkim medijima i besom ozlojeđenih demokrata i proratnih republikanaca i nastavio sa vojnom podrškom Ukrajini.
Sledeću šansu da se oslobodi ukrajinskog balasta Tramp je stvorio u avgustu 2025, kada se sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Enkoridžu, na Aljasci. Iza šturog saopštenja na kraju sastanka i odsustva konferencije za štampu krio se mirovni plan koji Moskva nije odbacila, ali je čekala da Vašington učini prvi korak. On je, međutim, izostao. Evropljani su pohitali u Vašington da intervenišu u korist Zelenskog i Tramp je, čini se, ponovo odustao od svojih zamisli.
Dok se Moskva uzdržavala kako bi dala šansu miru, Kijev je pokrenuo kampanju terorističkih napada dronovima u ruskoj unutrašnjosti, kao i protiv teretnih brodova i tankera na otvorenom moru. Zli jezici bi rekli da je režim prekopirao ne samo simbole, nego i taktiku od svojih idola iz Drugog svetskog rata.
Dakle, svaki put kada bi Tramp došao na korak do raskida sa Kijevom, vraćao bi se nazad, u brak iz zlonamernog računa čije je temelje još 2014. zacrtala Viktorija Nuland.
U Rusiji su toga i te kako svesni. Medvedev je pohvalio "izvesnu hrabrost" koju je Tramp pokazao u suspenziji sankcija, zbog "rusofobičnog, pro-Banderinog lobija u najvišem zakonodavnom telu SAD i pritiska evrodegenerika", ali je napomenuo da je odluka američkog predsednika privremena dok ilegalne sankcije čine trajnu štetu rusko-američkim odnosima.
Za to vreme, Zelenski ne pokazuje da je zabrinut retorikom američkog predsednika. Naprotiv, on se američkom "Blumbergu" požalio kako neko sa Zapada pokušava da Ukrajinu "natera na kapitulaciju", dok je u Briselu od EU zahtevao desetine milijardi evra od EU, kao da ima bogomdano pravo na beskonačne blanko čekove Zapada.
Kamčenje od Brisela ipak pokazuje da je šef kijevskog režima svestan da Ukrajina opstaje samo na stranim aparatima, iako se pravi da je zaboravio na onu narodnu, "čije pare, njegova i muzika".