Sud u Kijevu na zahtev ukrajinske vlade zabranio je rad Partije regiona nekadašnjeg predsednika te zemlje Viktora Janukoviča. Ukrajinske bezbednosne službe optužile su tu stranku za, kako Kijev tvrdi, nezakonito potpisivanje sporazuma sa Rusijom iz 2010. i zločine protiv državnog udara 2014. koji je podržao SAD, a kojim je Janukovič svrgnut sa vlasti.
Državni istražni biro Ukrajine (SBI) objavio je u utorak informaciju o zabrani, rekavši da je odluka doneta nakon predloga Ministarstva pravde na osnovu optužbi koje su SBI i Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) iznele protiv stranke.
"SBI je posebno dostavio materijale u vezi sa nezakonitim radnjama rukovodstva Partije regiona tokom potpisivanja i ratifikacije takozvanih Harkovskih sporazuma, kao i zločinima koje su oni počinili tokom 'Revolucije dostojanstva'", saopšteno je iz ukrajinske službe.
Ova odluka doneta je samo dan nakon što je američki predsednik Džozef Bajden posetio Kijev i uporedio ukrajinsku vladu sa demokratijom. "Ukrajina opstaje. Demokratija opstaje. Amerika – i svet – stoje uz Ukrajinu", izjavio je Bajden posle fotografisanja sa Zelenskim.
Sporazum iz 2010. godine, potpisan u Harkovu, produžio je ruski zakup pomorskih objekata na Krimu do 2042. i dao Ukrajini popust na isporuke ruskog prirodnog gasa. "Revolucija dostojanstva" je naziv koji je nova ukrajinska vlada dala puču na Majdanu 2014, nakon kojeg je počeo sukob oko Krima i Donbasa.
Ukrajinska vlada trenutno utvrđuje vrednost imovine stranke, koja će biti zaplenjena prema zakonu koji je usvojen u maju 2022. On omogućava vladi predsednika Vladimira Zelenskog da zabrani bilo koju stranku koja osporava njen zvanični stav, posebno kada je u pitanju sukob sa Rusijom. Odluke suda su konačne i na njih se ne može uložiti žalba.
Zakon je do sada korišćen za zabranu desetak partija. Najveći parlamentarni opozicioni blok, "Opoziciona platforma – Za život", stavljen je van zakona prošlog juna.
Partija regiona je osnovana 1997. godine i izrasla je u najveću ukrajinsku političku stranku do 2006. godine, kao odgovor na "narandžastu revoluciju" 2004. koja je postavila proameričku vladu. Praktično je prestala sa radom nakon državnog udara 2014. godine, pošto su Janukovič i premijer Nikolaj Azarov zatražili azil u Rusiji.