Među evropskim vladama ponovo je sve prisutnija svest da će možda uskoro morati da odrede osobu koja će pregovarati sa ruskim liderom Vladimirom Putinom o mirovnom sporazumu za Ukrajinu.
Ovo pitanje je postalo hitno ove nedelje, nakon što je izaslanik američkog predsednika, Stiv Vitkof, otputovao iz Osla u Rusiju kako bi Putinu predložio samit u formatu tri strane – uz učešće Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog – u pokušaju da se izdejstvuje prekid vatre.
Interesantno je da EU nije uopšte pominjana u kontekstu pregovora, niti se doživljava kao faktor, ali to nije sprečilo Brisel da pravi planove. Problem je "samo" ko bi bio najbolji da predstavlja blok koji je u nekoj vrsti sukoba i sa Amerikom i sa Rusijom.
"Predsednik Putin ne priznaje Evropsku uniju kao autoritet", rekao je "Politiku" češki predsednik Petr Pavel i dodao da bi EU trebalo da "pronađe osobu ili grupu ljudi koji bi govorili u ime Evrope. Ne nužno predstavnike EU ili NATO-a, već jednostavno lidere koji bi od ostalih dobili mandat za pregovaranje."
Poslednjih dana, Tramp je uznemirio Ukrajinu i njene evropske saveznike time što je sa Putinom razgovarao mimo njih, pokazujući sve veću spremnost da u sukobu stane na stranu Rusije.
To je ponovo pokrenulo raspravu u Briselu i šire o potrebi da Evropa uspostavi sopstvenu direktnu liniju komunikacije sa Kremljom, kako bi zaštitila svoje interese i, kako navode, "ojačala sposobnost Ukrajine da se odupre nepovoljnom sporazumu".
"Koliko god to bilo teško prihvatiti, smatram da bi bilo dobro imati neku vrstu kanala komunikacije sa Putinom", rekao je Dejvid Lidington, viši saradnik u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI) u Londonu. "Nisam optimista da bi to donelo neke značajnije rezultate u kratkom roku, ali imati kanal koji se može iskoristiti kada se za to ukaže prilika – svakako nije loša stvar."
Diplomate i zvaničnici se ne slažu oko toga ko bi bio najbolja osoba za predstavljanje Evrope – osim što znaju da im je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder neprihvatljiv.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, direktno je pregovarala sa Trampom o trgovini, dok je predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, prethodno uspostavio kanal komunikacije sa Kremljom putem svog kabineta. Visoka predstavnica EU, Kaja Kalas, još jedna je potencijalna ličnost koja može da zastupa interese Evrope u celini.
Međutim, "briselski krug" mora da prihvati činjenicu da sporazum sa Putinom i Trampom neće biti diktiran protokolima EU, rekao je jedan diplomata iz zemlje članice Evropske unije.
"Ne možemo se pojaviti sa dvoje ili troje ljudi od kojih svako govori u ime EU", rekao je taj diplomata. "Izbor osobe koja će na kraju predstavljati EU zavisiće od toga ko može da donese najveću vrednost, a ne od ličnih borbi za moć ili narcisoidnih sklonosti."
Jedno ime izvan zvaničnog aparata EU koje privlači pažnju jeste Aleksandar Stub, predsednik Finske. U njegovu korist iz vizure Brisela govore dva ključna faktora: on, verovatno, ima najbolji odnos sa Trampom među liderima EU, a Finska takođe ima dugogodišnje iskustvo u odnosima sa Rusijom.
Problem je što je za Rusiju on apsolutno neprihvatljiv zbog svojih izjava i stavova.
Još jedno ime koje se ovih dana "vrti" je Košta koga doživljavaju kao "manje pristrasnog" od otvoreno rusofobičnih ljubiteljki Zelenskog – Usrule fon der Lajen i, naročito, Kaje Kalas. Košta je, međutim, odbio tu "čast".
Dok ne izvuče neko treće ime iz šešira, Evropska komisija insistira na tome da je EU već prisutna u mirovnim pregovorima, ističući prisustvo Bjerna Zajberta, glavnog saradnika Fon der Lajenove, u Oslu u utorak.
"Glavni cilj (u Oslu) bio je da se ispita da li postoje uslovi za eventualni prelazak na trilateralne, pa čak i multilateralne pregovore, u kojima bi Ukrajina i Rusija sedele za istim stolom", izjavila je Paula Pinjo, portparolka Evropske komisije.
"Veoma je važno to što sedimo za istim stolom, što smo u prilici da iznesemo svoj stav i što možemo zajednički da radimo na ostvarenju zajedničkog cilja – okončanja ovog užasnog rata", dodala je ona.