Francuski predsednik Emanuel Makron napustiće Jelisejsku palatu za oko sedam meseci, a troškovi njegovog odlaska već su uvršteni u budžet.
Nacrt francuskog budžeta za narednu godinu, o kojem se trenutno raspravlja u parlamentu, sadrži stavku od 2,3 miliona evra namenjenu za opremanje kancelarija u koje će se Makron useliti, navodi se u parlamentarnom izveštaju u koji je "Politiko" imao uvid. Ova suma takođe pokriva troškove zakupa, komunalnih usluga i obezbeđenja za period od narednih šest godina.
Bivši francuski predsednici ostvaruju pravo na niz doživotnih pogodnosti, uključujući penziju, kancelarijski prostor, službenog vozača i policijsku zaštitu. Tokom prvih pet godina nakon napuštanja funkcije, imaju pravo i na angažovanje do sedam saradnika, dok se taj broj nakon tog perioda smanjuje na tri.
Nikola Sarkozi i Fransoa Oland jedini su bivši predsednici koji su još uvek živi i koji koriste ove pogodnosti – iako se Oland u međuvremenu vratio u parlament kao poslanik.
Oland je prošlog meseca izjavio da prima mesečnu penziju od 5.000 evra na osnovu svog mandata u Jelisejskoj palati, pored penzija koje ostvaruje na osnovu ranijih funkcija, kao i svojih trenutnih prihoda.
Makron, najmlađi predsednik u modernoj francuskoj istoriji, imaće 49 godina kada napusti funkciju, a obećao je da neće koristiti predsedničku penziju.
Svoje planove za život nakon predsedničkog mandata drži u tajnosti, pa ostaje nejasno u kojoj meri namerava da ostane prisutan u politici. Iako mu Ustav zabranjuje da se kandiduje za treći uzastopni mandat, imaće pravo da se ponovo kandiduje za predsednika nakon što njegov naslednik preuzme dužnost. Tu mogućnost nije isključio.