Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva ponovo se bori za svoju političku budućnost u drugom krugu izbora protiv Flavija Bolsonara, sina zatvorenog bivšeg predsednika Žaira Bolsonara. Nakon prljave kampanje, birači će danas odlučiti da li će Brazil nastaviti putem levice ili će skrenuti u desno.
Bolsonaro je pobedio Lulu u prvom krugu ovogodišnjih predsedničkih izbora, osvojivši 47,03 odsto glasova naspram 45,16 koliko je dobio aktuelni predsednik.
Budući da nijedan kandidat nije osvojio apsolutnu većinu, drugi krug izbora zakazan je za 25. oktobar.
Ko su kandidati
Luiz Inasio Lula da Silva, ili samo Lula, je prisutan u brazilskoj politici još od osamdesetih godina prošlog veka. Nakon dva predsednička mandata (2003-2011), osuđen je 2017. na devet godina zatvora zbog navodne umešanosti u korupciju i pranje novca u državnoj naftnoj kompaniji "Petrobras".
Vrhovni savezni sudija Brazila poništio je tu presudu 2021. godine, a Lula se naredne godine vratio u politiku i pobedio Žaira Bolsonara sa razlikom od svega 0,11 odsto. Kao predsednik, Lula je povećao državnu potrošnju u cilju borbe protiv siromaštva, uveo subvencije za industriju i povećao poreze za bogate. Istovremeno, njegova vlada je ojačala trgovinske i diplomatske veze sa Rusijom, Kinom i ostalim članicama grupe BRIKS, uz kritikovanje američkog mešanja u prilike u Latinskoj Americi.
"Brazil nije ničije dvorište", rekao je prošlog meseca u govoru pred Generalnom skupštinom UN.
Senator od 2019, Flavio Bolsonaro je najstariji sin Žaira Bolsonara, bivšeg predsednika koji je od prošle godine u kućnom pritvoru nakon što je osuđen za navodni pokušaj osporavanja izbornog poraza. Flavio Bolsonaro je konzervativac koji obećava smanjenje državne potrošnje, ukidanje suvišnih propisa, borbu protiv kriminala i "kroćenje odmetnutog sudstva". Takođe je obećao da amnestiju za svog oca.
Bolsonaro se zalaže za bliže odnose sa SAD, poput učešća u vojnoj kampanji američkog predsednika Donalda Trampa protiv narko-kartela u Latinskoj Americi.
Najavio je "mogućnost izlaska" iz BRIKS-a, koji je optužio da "provocira" SAD predlozima da dolar više ne bude valuta svetske trgovinske razmene.
Mnoge zemlje Latinske Amerike već su izabrale desničarsko rukovodstvo: u Argentini vlada Havijer Milei, u Kolumbiji Abelardo de la Esprieja, u Čileu Hoze Antonio Kast, a u El Salvadoru Najib Bukele.
Suštinska pitanja
Na ovim izborima dominira pitanje kriminala. Čak 28 odsto ispitanika je za Si-En-En Brazil izjavilo da je glavni problem zemlje "nasilje". Bolsonaro – koji je obećao da će bande umešane u trgovinu drogom proglasiti terorističkim organizacijama, ublažiti ograničenja koja se tiču policijske sile i izgraditi mrežu zatvora sa visokim stepenom obezbeđenja – po uzoru na CECOT u El Salvadoru – je za deset poena ispred Lule po ovom pitanju, pokazuje istraživanje agencije Blumberg.
Drugo najvažnije pitanje za Brazilce je korupcija. Bolsonaro je takođe ispred Lule po tom pitanju, po istim istraživanjima, mada samo za četiri poena.
Protiv Bolsonara se trenutno vode dve istrage zbog pranja novca, ali on optužuju Lulu za korupciju. Takođe navodi da je u jednu od istraga umešan sudija Vrhovnog suda Alešandre de Moraeš, blizak politički saveznik Lule zaslužan za zatvaranje Bolsonarovog oca.
Sudija de Moraeš je takođe optužen da je primao mito od bankara povezanih sa istragom.
Treći najveći problem za brazilske glasače je ekonomija. Lula je svoje ekonomske rezultate postavio kao centralni stub kampanje, ističući rast plata u Brazilu, pad stope nezaposlenosti i umeren privredni rast tokom svog mandata. Prema anketi Blumberga, Lula ima tesnu prednost nad Bolsonarom kada je reč o suzbijanju siromaštva i nejednakosti, dok se Bolsonaro smatra snažnijim kandidatom kada je u pitanju obuzdavanje inflacije i smanjenje državnog duga.
Ko se meša u izbore?
Izbori su se pretvorili u ogorčenu bitku oko stranog mešanja, cenzure i prljavih trikova. Početkom oktobra je Lulin izborni štab optužio kompaniju "Meta" Marka Zakerberga za intervenciju protiv njega, navodeći da su ograničavali domašaj njegovih objava i onemogućili mu plasiranje oglasa na Instagramu. Nekoliko dana pre prvog kruga glasanja, "Meta" je takođe blokirala nalog za oglašavanje Lulinog izbornog štaba na Fejsbuku, čime je onemogućeno postavljanje novih oglasa.
Iz "Mete" tvrde da su uzrok bili tehnički problemi i ističu da su sve optužbe o favoritizmu "jednostavno netačne i nisu potkrepljene činjenicama". Platforme u vlasništvu "Mete" od ključnog su značaja i za Lulu i za Bolsonara, budući da su druge društvene mreže – uključujući Gugl, Tiktok i Iks – zabranile političko oglašavanje u predizbornom periodu.
Brazilski državni pravobranilac Žorže Mesijas optužio je SAD za mešanje u izbore, ukazujući na to da je Bela kuća dodelila bespovratna sredstva u iznosu od milion dolara desničarskim grupama koje se "suprotstavljaju pravnom ratovanju i cenzuri u Brazilu" – odnosno za borbu protiv saveznog Vrhovnog suda.
"Neslaganja između vlada su sastavni deo međunarodnih odnosa. Ono što se ne može tolerisati je da strani politički interesi pokušavaju da se umešaju u funkcionisanje brazilskih institucija ili da, direktno ili indirektno, utiču na odluke koje pripadaju isključivo brazilskom narodu", napisao je Mesijas na Iksu.
Bolsonarove pristalice smatraju sud političkim instrumentom u rukama Lule. Sudija Moraeš je naredio masovno gašenje naloga na društvenim mrežama zbog širenja takozvanih "dezinformacija" u periodu pred izbore 2022. godine, pri čemu je ogromna većina ugašenih naloga pripadala pristalicama Bolsonara.
Dan nakon prvog kruga glasanja ove godine, Moraeš je izdao nalog za hapšenje Bolsonarovog sina Eduarda, koji živi u SAD. Eduardo Bolsonaro je lobirao kod Trampove administracije da se zauzme za oslobađanje njegovog oca iz kućnog pritvora.
Bolsonaro je optužio Lulu da koristi državni aparat za svoju kampanju. Bolsonarovi advokati zatražili su diskvalifikaciju Lule, navodeći kao razloge njegovo korišćenje vladinog sistema Gov.br za promociju sopstvenih socijalnih programa, upotrebu državnih baza podataka radi prikupljanja kontakta građana za slanje predizbornih poruka, kao i korišćenje javnih sredstava za izradu video-materijala za kampanju.
Šta kažu ankete?
Lula i Bolsonaro su u anketama potpuno izjednačeni, pri čemu se rezultati svih važnijih istraživanja sprovedenih do ovog meseca kreću u okviru statističke greške. Prema anketi agencije "Kvest", objavljenoj nakon televizijske debate održane u nedelju, Bolsonaro vodi ispred aktuelnog predsednika 45-44, dok ih anketa agencije "PoderData" pokazuje na 50-50.
Iako je ishod izbora nemoguće predvideti, jedna istorijska činjenica brine Lulin izborni štab: otkako je Brazil 1989. godine uveo drugi krug predsedničkih izbora, nijedan kandidat nije uspeo da pobedi nakon što je izgubio u prvom. Ipak, razlika između Lule i Bolsonara u prvom krugu bila je najmanja u istoriji brazilskih predsedničkih izbora, svega 1,87 odsto.
Ovi izbori za Bolsonara imaju duboko lični karakter, s obzirom na to da on smatra da njegova porodica trpi progone od strane pravosuđa pod Lulinim uticajem. Za osamdesetogodišnjeg Lulu, ovaj drugi krug bi mogao biti poslednji veliki izazov u njegovoj političkoj karijeri, kao i poslednja prilika da očuva levičarski državni model i multipolarnu spoljnu politiku na čijem je izgradnji radio decenijama.
Bez obzira na to ko pobedi, ove izbore pomno će pratiti u Vašingtonu, Moskvi i šire.
Kada ćemo znati rezultate?
Birališta se zatvaraju u 17 časova po vremenu u Braziliji, što je 22 časa po centralnoevropskom vremenu u nedelju. Prvi rezultati se očekuju u roku od sat vremena, a konačni par sati kasnije. Lulina pobeda 2022. je proglašena za manje od tri sata od zatvaranja biračkih mesta.