Prestolonaslednik Lihtenštajna prvi put je iskoristio pravo veta otkako obavlja dužnost regenta, blokirajući zakon čiji je cilj bio da propise o abortusu uskladi sa zakonodavstvom većeg dela Evrope.
Zakon je prošlog meseca usvojio parlament Lihtenštajna, nakon što je podneta građanska inicijativa koju je potpisala približno četvrtina birača te zemlje. Odluka je izazvala razočaranje među aktivistima u kneževini, koja ima jedne od najstrožih zakona o abortusu u Evropi.
"Nismo baš iznenađeni, ali smo ipak razočarani. Nadrealno je to što se sada, 2026. godine, dešava u jednoj državi usred Evrope", izjavila je Tatjana Asad, koja je predvodila inicijativu za izmenu zakona i radi za malu levičarsku stranku Slobodna lista.
Prema njenim rečima, veto neće mnogo doprineti sprečavanju abortusa.
"Lihtenštajn će i dalje biti zemlja u kojoj je abortus zabranjen, ali znamo da se on ipak obavlja. Veto samo znači da će žene nastaviti da odlaze u inostranstvo kako bi prekinule trudnoću", dodala je.
U Lihtenštajnu je abortus dozvoljen samo u ograničenim okolnostima, na primer kada je život žene ugrožen ili kada je trudnoća posledica silovanja. Od 2015. godine ženama je zakonom dozvoljeno da otputuju u inostranstvo radi prekida trudnoće, čime mogu da zaobiđu domaća ograničenja.
Nakon što su aktivisti u februaru pokrenuli građansku inicijativu, više od 4.970 ljudi podržalo je zahtev za dekriminalizaciju abortusa do 12. nedelje trudnoće. To je znatno više od 1.000 potpisa potrebnih da bi se inicijativa našla pred parlamentom. Inicijativom je, takođe, zatraženo da troškove abortusa pokriva zdravstveno osiguranje, kao i da se ukine zabrana pružanja informacija o dostupnosti ove procedure.
Cilj je bio da se uklone brojne prepreke sa kojima se žene suočavaju kada moraju da putuju u inostranstvo, najčešće u susednu Austriju ili Švajcarsku. Među tim preprekama su troškovi putovanja, potreba da se organizuje čuvanje dece i nedostatak sopstvenog prevoznog sredstva.
Kako je inicijativa dobijala sve veću podršku, prestolonaslednik Alojz najavio je da će iskoristiti pravo veta kako bi sprečio izmenu zakona. Ta najava nadvila se nad čitavim procesom, čak i pošto su poslanici tesnom većinom podržali predlog, dok je avgustovsko istraživanje pokazalo da se 62 odsto birača zalaže za reformu zakona.
Ove nedelje kneževska kuća potvrdila je da je Alojz odlučio da "uskrati saglasnost na zakon".
"Nakon pažljivog razmatranja, on ostaje uveren da predložena reforma nije u skladu sa obezbeđivanjem odgovarajuće zaštite nerođenog života kao temeljne pravne vrednosti", navedeno je u saopštenju.
Aktivisti, koji su se sa Alojzom sastali svega nekoliko sati pre nego što je objavio odluku, ocenili su da je njegov potez udarac na identitet Lihtenštajna kao monarhije zasnovane na demokratskim principima.
"Jedan čovek poništava odluku koju je inicirala gotovo četvrtina birača i koju je usvojio parlament", naveo je odbor koji stoji iza građanske inicijative.
U saopštenju su podsetili i da je prestolonaslednik Alojz samo dva puta tokom svog regentstva zapretio vetom, i oba puta to se odnosilo na legalizaciju abortusa.
"Ovo je prvi put da je zaista iskoristio pravo veta. Zaključak je jasan: kada je reč o abortusu, postoji samo jedan čovek koji odlučuje", ukazali su aktivisti na izuzetno široka ovlašćenja monarhije u ovoj alpskoj državi.
Kako je objasnila Gabrijela Alvarez-Humel, novinarka i jedan od pokretača građanske inicijative, knez ima pravo da imenuje sudije, raspusti vladu ili razreši pojedine ministre.
"On praktično ima pravo veta na sve", rekla je.
Građani Lihtenštajna su 2012. godine na referendumu ubedljivom većinom podržali očuvanje kneževskih ovlašćenja na veto. Taj referendum je u to vreme opisivan kao svojevrsno izjašnjavanje o tome da li Lihtenštajn uopšte treba da ostane monarhija.
Alvarez-Humel je ovonedeljnu odluku nazvala "veoma zabrinjavajućom", podsetivši da je Lihtenštajn bio poslednja evropska zemlja koja je ženama priznala pravo glasa na izborima – tek 1984. godine.
"Lihtenštajn ima istoriju zaostajanja kada su u pitanju ženska prava. Nadala sam se da nećemo biti poslednji i kada je reč o pravu na abortus, ali trenutno ne izgleda dobro", rekla je.
Ipak, prema njenim rečima, kampanja je ostvarila određene uspehe, pre svega zato što je počela da ruši višedecenijski tabu o razgovoru na ovu temu.
Alojz je u ovonedeljnom saopštenju naveo i da je spreman da razmotri ukidanje zabrane pružanja informacija o abortusu. To bi značilo da bi žene u budućnosti mogle da se posavetuju sa svojim lekarom o tome gde u inostranstvu mogu da obave prekid trudnoće, kao i da dobiju medicinsku podršku nakon intervencije.
Međutim, Alvarez-Humel strahuje da će oko 40 žena, koliko se procenjuje da svake godine odlazi u inostranstvo radi abortusa, sada biti izloženo još većoj stigmatizaciji i dublje ukorenjenim tabuima.
"Živite u zemlji u kojoj je to zabranjeno, u kojoj se princ koji živi u zamku pobrinuo da tako i ostane. Jedini put kada je iskoristio pravo veta bilo je upravo zbog ovoga. Mogu samo da zamislim koliko je tim ženama teško kada to znaju", rekla je.