Četiri izborna procesa na četiri kontinenta, koja se odvijaju u periodu od 10 dana, mogla bi temeljno da preoblikuju globalnu politiku – bilo tako što će svet dodatno gurnuti u desno, bilo tako što će označiti delimičan povratak demokratskih normi.
Prema podacima Instituta "V-Dem" sa sedištem u Švedskoj, koji koristi viševarijabilne alate za procenu, nivo demokratskih sloboda koje uživa prosečan građanin sveta pao je na vrednosti poslednji put zabeležene 1978. godine – mnogo pre pada Berlinskog zida i sloma komunizma u Evropi.
Ovaj niz od četiri ključna izborna procesa mogao bi ili da zaustavi taj trend, ili da ga dodatno osnaži, piše "Gardijan" i dodaje da će ishodi ovih izbora verovatno imati posledice koje će se preliti na njihove regione, pa čak i šire.
U nedelju, u Brazilu je održan drugi krug predsedničkih izbora, u kojem je Lula da Silva pobedio Flavija Bolsonara, koji, međutim, kako izveštavaju mediji ne priznaje poraz i najavljuje da će tražiti poništavanje izbora.
Istog dana, u Srbiji vlada Aleksandra Vučića suočila se sa svojim najozbiljnijim izazovom u poslednjih 12 godina: nekonvencionalnim protestnim pokretom koji predvode studenti - i izgubila.
U utorak će na red doći Benjamin Netanjahu, koji će se na biralištima suočiti sa svojim protivnicima. Kao lider Izraela tokom 19 od poslednjih 30 godina, on je nadgledao dugotrajan proces urušavanja demokratije i sve učestalijeg kršenja ljudskih prava. Međunarodni krivični sud ga traži zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Gazi, a ukoliko izgubi na izborima, suočava se i sa ozbiljnijim pravnim rizicima u zemlji, s obzirom na to da je protiv njega u toku sudski postupak zbog korupcije. Njegova koalicija krajnje desnice trenutno zaostaje za opozicionim blokom.
Trećeg novembra, predsednikovanje Donalda Trampa suočiće se sa američkim biračima na izborima na sredini mandata. Mejnstrim mediji procenjuju da je verovatno da će demokrate preuzeti kontrolu nad bar jednim, a možda čak i oba doma Kongresa.
Do trenutka kada u utorak budu prebrojani glasovi u SAD, svet bi mogao izgledati sasvim drugačije. Ova četiri predstojeća politička okršaja nisu samo vremenski zbijena, već su i međusobno povezana.
Trampov pokret MAGA pružio je otvorenu političku podršku Netanjahuu, Vučiću i Bolsonaru. Špijunski softver "Pegaz", izraelske proizvodnje, navodno je pronađen je u telefonima studenata i aktivista u Srbiji. Bolsonaro zastupa snažno proizraelske stavove i obećava da će, sledeći primer SAD, premestiti ambasadu Brazila u Jerusalim. SAD su obezbedile veliki deo naoružanja za ratove koje vodi Netanjahu. Srbija se obavezala da će potrošiti dve milijarde dolara na izraelske odbrambene sisteme, a u septembru su dve zemlje otvorile zajedničku fabriku za proizvodnju sistema za nadzor i napad.
Pobeda desnice u jednoj zemlji ojačaće njene istomišljenike u drugim državama; s druge strane, uspeh "boraca za demokratiju u bilo kom od ovih okršaja pružiće nadu i ohrabrenje njihovim saveznicima širom sveta", zaključuje "Gardijan".